U čeljustima "kanibala"
Italijani su se proteklih dana silno nadali da će na plimi uspeha Janika Sinera konačno potopiti Novaka Đokovića.
Zoran Kecman
Ali ne da se to tako lako, ne možete loptu potopiti, a da je ne izbušite!
Možda je Novak bio "ispumpan" u tom prvom, grupnom meču sa Sinerom, što je i sam priznao posle pobede u finalu, zato što je pobedom nad Runeom ostvario cilj - da godinu završi na prvom mestu.
Ali ubrzo je našao način za dodatnu motivacionu kompresiju, našao je način da se resetuje i turnir završi briljantno, u maniru najvećeg šampiona svih vremena. Autoritativno, gospodski i nadasve nadahnuto.
Taj meč Novaka i Sinera, bio je više od finala jednog turnira.
Za Italiju i Apenine, to je shvaćeno kao idealna prilika za preuzimanje šampionske baklje, budućeg primata i sve je u Palo Alpitur dvorani i oko nje bilo spremno za ceremonijalnu predaju šampionskih akreditiva, sa jednim ali – Novak nije bio spreman da potpiše tako nešto!
Sa 36 godina, gde je bezmalo duplo stariji od protivnika u polufinalu i finalu, Novak je tvrdoglavo odbio da odstupi i prepusti im glavnu pozornicu.
Izuzetno brza podloga u Torinu pravljena je po meri Sinera i samo to govori da je urađeno sve da se mladi Italijan, koji je ove godine silno napredovao, okiti šampionskim lovorima na kraju sezone. Uz emotivnu buru sa tribina, kao dodatni vetar u leđa, računalo se da će Đoković posustati, da će taj njegov šampionski trk negde morati da stane.
Možda jednom i hoće, ali ne sad, ne u Torinu.
4️⃣0️⃣0️⃣👑
Novak Djokovic has officially reached 400 weeks as world No. 1! 🤯
What a way to end an incredible season 🐐@DjokerNole pic.twitter.com/OyMQ04oEDm
— Eurosport (@eurosport) November 20, 2023
Pobede ne padaju same od sebe
Kombinatorika u tenisu nije zahvalna matematička rabota, posebno ako se u nju mora ubaciti faktor Đoković. A to je ogromna, ogromna prepreka.
Jer pazite, Novak je u finalu Sinera dobio njegovim oružjem – dodatnom agresivnošću izbio mu je agresivnost iz pluća!
Pojačana brzina, dubina i oštrina forhenda, povremene kombinacije servisa i voleja, uz mastrelano serviranje, koje samo pokazuje da je taj element Novakove igre dugo i neznalački od strane mnogih stručnjaka, bio neopravdano zaobilažen.
On pokazuje da se ne mora gađati linija brzinom od 230 na čas da bi se nakupila gomila asova, već da su preciznost, sjajno plasiran udarac i raznovrsnost servisa (ravan, kik, slajs), glavni u tome da imate efikasan početni udarac.
O spremnosti da se taktički promeni i prilagodi, suviše je trošiti reči, uostalom, to je i sam Novak rekao posle meča, da je morao da menja taktiku.
A to je opet podrazumevalo sate i sate razgovora sa svojim timom, proveru podataka, gledanje snimaka, iscrpnu analizu.
Uostalom, pobede u tenisu ne padaju tek tako, same od sebe.
Ono što je u svemu impresivno je ta šampionska aura kojom i duboko u tridesetim godinama, Novak zrači oko sebe.
Neverica je najčešći opis za mnoge koji sada gledaju kako u postfedererovsko-nadalovskoj eri, Novak deli lekcije budućim naslednicima.
Bogovi koji su gutali svoju decu
Novinarski rečnik često može da bude hiperboličan i da se olako ode u preterivanje u opisima, kako što su to uradile danas kolege iz "Gazeto delo sport", kada su Novaka simbolično nazvali "kanibalom".
"Kanibal modernog tenisa je još jednom demonstrirao da je 36 samo broj u njegovom pasošu. Sezonu za sezonom ispisuje teniske istorijske knjige. Umesto da se umori, on nalazi svežu krv u svojim uspesima i nema želju da prestane. Gleda unapred i ne postavlja sebi granice. Ideja osvajanja kalendarskog grend slema već mu se vrzma po glavi, to bi bila kulminacija njegove nezaboravne i neprevaziđene karijere", piše kolumnista Đani Valenti.
Istina, on zaista nemilice "guta" svoje protivnike, nezaustavaljiva je ta njegova šampionska glad. Njegov šampionski propeler vrti se ogromnom brzinom i tera sve od sebe.
Ipak, taj "sportski kanibalizam" je nešto što je neviđen magnet i ma koliko neki da ga ne vole, moraju da mu se dive na tome.
Nezaobilazna je i mitološka paralela sa bogom Kronom ili Saturnom, koji je gutao svoju decu.
Možda će nekom to zvučati surovo, ali to što Novak sa sada sa lakoćom "guta" Alkarasa, Sinera, Runea i drugu decu svetskog tenisa, može da bude samo dobra stvar za svetski tenis, pre svega njih same!
Njemu se još ne ustaje sa tog ringišpla
Mnogo će naučiti iz tog "porađanja u Novakovim čeljustima". Shvatiće gde su im limiti, koje su im mane, na čemu treba da rade da bi dostigli te njegove božanske visine. Na neki način, mogu da mu budu i zahvalni.
Kao što Novak može i mora da bude zahvalan tom detetu, Janiku Sineru, koji mu je ove nedelje najsportskijim mogućim manirom "produžio život" u Torinu i dao šansu da osvoji turnir.
Možda je to bio surov kraj nedelje za tako divnog momka, ali je i to bila lekcija mnogima. Iz profesionalizma!
U svetu današnjeg sporta, kada se sumnja u sve i svašta i kada bi na Sinerovom mestu, neki zaista došli u iskušenje da kalkulišu, kako bi eliminisali Novaka (trebelo je samo da Siner ne pobedi Runea), Janik je pokazao fantastičnu osobinu.
Fer-plej iznad svega, poštenje iznad svega, ljubav prema sportu pre svega. I za to zaslužuje apsolutno najveće moguće komplimente, uz svakako sve pohvale za ono što je prikazao ne samo u poslednjih sedam dana, već za sve ove sezone.
Uz stav da se radi maksimalno naporno svakog dana, da se ništa ne prepušta slučaju i da je svaki dan prilika da se nešto novo nauči i nadogradi igra, Siner će vrlo brzo doći u poziciju da, kad za to dođe vreme, sa Alkarasom preuzme štafetu svetskog tenisa i povede je u novu eru.
Kada će se to desiti, zavisi od volje "sportskog kanibala".
Kao što smo se svi još jednom uverili, njemu se još ne ustaje sa tog ringišpla sa decom.
Možda ga upravo to i podmlađuje i tera na nove vrhove. Koji su odavno, odavno iznad oblaka...
Autor: Zoran Kecman
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
