Zoran Kecman 83

Sâm – na vrhu

Novak Đoković je od 8. marta 2021. i zvanično, sa 311 nedelja usamljen na vrhu teniskih Himalaja.

Zoran Kecman ponedeljak, 8.03.2021. | 23:34 -> 08:00

Tweet

Podeli

Foto: Profimedia

Teniska koincidencija ili sudbina, ali desilo se da Novak do još jednog rekorda-dragulja u svojoj karijeri stigne početkom nedelje u kojoj se Rodžer Federer vraća na teren posle duže pauze.

I da Švajcarac, svestan da je izgubio još jednu veliku rundu u borbi za tenisku slavu i istoriju, može samo da konstatuje:

“Rekordi postoje da bi se obarali”.

Tako je to u tenisu, ali Novaku nije ništa strano da ispisuje nove stranice teniske istorije. Naprotiv, navikao nas je.

Đoković je sada sa 311 nedelja na čelu ATP karavana teniser sa najvećim brojem nedelja provedenih na vrhu svetske liste. Možete li da poverujete?

Još jedan rekord, još jedno dostignuće koje će ostati zabeleženo u istoriji sporta i tenisa.

Najbolji među njih 26

Foto: EPA-EFE/DAVE HUNT

Od kako se 23. avgusta 1973. počela računati ATP lista, nijedan teniser nije uspeo da akumulira veći broj nedelja na vrhu, a bilo ih je, zajedno sa Novakom svega 26.

Činilo se da će se u tom smenjivanju teniskih kolosa na vrhu, neki na Maunt Everestu zadržati večno - malo ko je verovao da će rekord Džimija Konorsa od 268 nedelja biti oboren, pa je u tome u leto 1990. uspeo Ivan Lendl.

Potom je Lendlov rekord oborio fenomenalni Pit Sampras, da bi Rodžer Federer „svrgnuo“ Amerikanca i sa tog, kao i sa grend slem trona.

Sada je što se tiče broja nedelja na prvom mestu, iznad svih jedan momak sa Balkana, iz Beograda, koji je, da sve bude još vrednije, sve to uspeo da postigne za nepunu deceniju, tačnije sa devet godina i 247 dana!

Kakvo dostignuće! I to u eri sa, uz njega, dvojicom najboljih tenisera svih vremena, u vreme njihove trojne dominacije, kakva nikada nije viđena u ovom sportu.

Brojke su neumoljive, one kažu da je Đoković, kao prvi teniser sveta, odigrao 440 mečeva, da u tom periodu ima skor od 387-53, da je u mečevima sa igračima iz Top 10 skor 117-30 i da je dobio 75 odsto finalnih mečeva, 39-13.

I sve to govori u prilog onom što je nepobitno - da je bio ubedljivo najbolji igrač protekle decenije.

Prvi put: Ostvarenje sna, Vimbldon, grickanje trave

Kažu da igrači koji su postali broj jedan nekako najviše pamte taj prvi uspon na vrh, dan kada su ostvarili svoj san.

Novak je prvi put na tron svetskog tenisa seo zvanično 4. jula 2011. godine, kada se po završetku Vimbldona te godine, dan kasnije pojavila nova ATP lista.

Prvo mesto je obezbedio plasmanom u finale, ali sve se spojilo u velikom finalu protiv Rafaela Nadala, kada je Đoković došao do treće grend slem titule i prvenca na Vimbldonu.

Bilo je tačno 16:43 po lokalnom londonskom vremenu kada je osvojio taj završni poen u finalu, kada je pao na leđa na travu centralnog terena, a potom ustao, čučnuo, na iznenađenje svih na stadionu gricnuo travu, što je kasnije postao njegov ritual kad god bi došao do pehara na tom mestu, a uspeo je ukupno pet puta.

Bilo je to ostvarenje dvostrukog sna, jer je Novak, kao dečak, stalno ponavljao kako sebe zamišlja sa peharom Vimbldona u rukama i kako postaje broj jedan, po uzoru na dečačkog idola, Pita Samprasa.

Tog dana je sve to i ostvario, ali malo ko je u svetu tenisa tada mogao da prognozira da će evo, nepunu deceniju kasnije, postati rekorder po broju nedelja na prvom mestu.

Sve to pored Federera i Nadala, sa kojima je od tada vodio veliki broj bitaka.

To prvo zadržavanje na tronu trajalo je tačno godinu dana, 53 nedelje, okončalo se 9. jula 2012. kada se Federer opet vratio na prvo mesto.

Ostali usponi na vrh

Nije se Federer dugo zadržao na čelu, svega 17 nedelja je bio tu, do početka novembra te 2012. godine.

Od 5. novembra 2012. do 6. oktobra 2013. Đoković je dodao novih 48 nedelja svoje vladavine.

Dobio je Novak to ATP tur finale u Londonu protiv Federera, a potom u narednoj godini osvojio sedam totula, mežu kojima i Australijan open.

Porazi od Mareja u finalu Vimbldona i Rafe Nadala u polufinalu Rolan Garosa i finalu US Opena, koštali su ga pada sa vrha liste, iako je godinu završio snažno, titulama u Pekingu, Šangaju, Parizu i Londonu.

Nadal se do Vimbldona 2014. nalazio na vrhu kada je Đoković, novim trijumfom i pobedom u finalu nad Federerom u pet setova, opet izbio na prvo mesto, na kojem je ostao u nizu tačno 122 nedelje, dakle duže od dve godine, u periodu od 7. jula 2014. do 6. novembra 2016. godine.

Tada ga je prvi put sa vrha skinuo neko drugi van kruga velike trojke – bio je to Endi Mari koji je dobio to ATP tur finale u Londonu i prestigao Novaka.

Međutim, bitka za tron se nastavljala, ovaj put sa jednim kandidatom više.

Ne zaboravite, nije igrao u drugoj polovini 2017. godine, šest meseci, pao je u prvoj polovini naredne godine čak na 22. mesto, ali se vratio u šampionskom stilu!

Federer i Nadal su se smenjivali na vrhu, sve od 20. avgusta 2017. pa do 4. novembra 2018. kada je opet, četvrti put došao red na Novaka.

Tada je opet stigao do godinu dana kontinuirane vladavine (52 nedelje), kada je krunu nakratko predao Nadalu u novembru 2019.

Posle svega 13 nedelja, Nadal nije izdržao, Novakov trijumf u Melburnu 2020. po osmi put u karijeri, izdigao ga je na čelo na kom je i danas.

Da nije bilo “zamrznute 22 nedelje”, pandemije koronavirusa, Novak bi danas bio na ravno 333 nedelje na vrhu ATP liste, jer je teško verovati da bi neko mogao da ga zaustavi u naletu u kakvom je bio početkom prošle godine.

Šta dalje?

Posle ostvarenja ovog rezultata sve je manje rekorda koji su u rukama Novakovih rivala, a koji se tiču one bitke za najvećeg u istoriji.

Španac i Švajcarac imaju po 20 grend slem titula, Novak, mlađi od njih, šest odnosno godinu dana, ima 18.

Federer ima šest titula na ATP Tur finalu i tu je u prednosti za jednu. Ima i najveći broj titula ukupno, 103.

Nadal jedini ima zlato na Olimpijskim igrama, ali i taj rekord ove godine može da se izbriše, kao i Rodžerom na završnim turnirima.

Ostalo je sve na strani Novaka – broj nedelja na čelu ATP liste, ukupna zarada u karijeri, najveći broj masters titula, međusobni skor sa rivalima, jedini je koji ima sva četiri najveća turnira osvojena zaredom (period 2015-2016). Stigne li ih i po broju grend slemova, izbiće i poslednji adut onima koji govore da je GOAT neko drugi.

Zato će se, kako nam je obećao u Melburnu, sada fokusirati na pažljivo biranje turnira i igranje za taj rekord – po broju grend slemova.

“Sada, kada sam obezbedio rekord po broju nedelja na prvo mestu, imam druge prioritete. Da li mislim o obaranju novih rekorda? Naravno. Većinu svoje pažnje i energije od danas, pa sve dok se ne povučem, usmeriću na najveće titule, želja mi je da do kraja osvojim što je moguće više najvećih titula”, rekao je Novak.

Taj put, kao ni ovaj do sada, koji je uspešno prošao, neće biti nimalo lak, ali cilj je nadohvat ruke i ostvariv je.

I svi dobro znamo kakav je Novak kada se ustremi ka rekordima – oni obično padaju.

Nema razloga da možda već sledeće godine u ovo vreme ne ispisujemo odu novim Novakovim rekordima, i tim o broju grend slem titula.

I Federer i Nadal i ceo teniski svet na jedno mora da računa – kada je reč o Novaku to je sasvim, sasvim moguće.

Zoran Kecman

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.