Ole, Ole, Mesi, Mesi
Sudar Mančester junajteda i Barselone apsolutni je hit četvtfinala Lige šampiona. Pitanje je samo jedno, da li će norveški “toreador” sa crvenim plaštom u rukama umeti da pronađe rešenje za nezaustavljivog Lionela Mesija, koji se posle 11 godina vraća na Teatar snova. Ili recept u globalu, za Barselonu?
Zoran Kecman
Zaustaviti Mesija. Najveća besmislica kojom su se bavili i bave se i dalje menadžeri evropskih klubova. Ne i Ole Gunar Solskjer. On je svestan da je to pokušaj da se zaustavi vetar, nabujala reka genijalnosti koja hita ka moru slave. Mesi se ne zaustavlja. Jer ako Junajted bude pokušao da zaustavi Mesija, izgubiće. Kao što je bio slučaj, svedoci smo, u dva poslednja takmičarska obračuna “crvenih đavola” i “blaugrane”.
To nisu bili obični sudari, već finala Lige šampiona. Dva puta u tri godine, 2009. i 2011. Jednom u Rimu, drugi put u Londonu. Treba li reći da je Mesijeva genijalnost tada došla do punog izražaja, da je momak iz Rosarija glavni krivac što Aleks Ferguson u penziju nije otišao sa još dva pehara Lige šampiona?
Ako je u Rimu sa svojih 170 centimetara uspeo u stilu najboljeg centarfora da skoči i glavom lobuje Van der Sara za 2:0, dve godine kasnije usred Londona nije imao potrebe da se zarije u srce kaznenog prostora Junajteda i pravi svoj standardni dar-mar kad krene u prodor. Oklop protivnika probio je šutem sa distance. Lopta je prošla pored istrčalog Nemanje Vidića i završila u mreži “letećeg Holanđanina” na golu Mančester junajteda. Barselona je pobedila sa 3:1.
Mesi je platena fudbal. Priča za sebe. On je u stanju uvek da načini čaroliju. Opasno je misliti samo o njemu, a zanemariti ostatak tima. U Junajtedu to čini se, veoma dobro znaju.
Istorija i motivi
Godine prolaze, fudbal se menja, igrači, treneri, timovi. Kvalitet ostaje. Najveća snaga Barselone i dalje je 31-godišnji genije iz Rosarija. Više od 12 godina Mesi je simbol Barselone. Bio je udarna snaga Rajkard-Gvardioline ere i tiki-taka filozofije, i sada je kada Barsa pod Ernestom Valverdeom igra neznatno drugačije, ali i dalje verna svojim osnovnim fudbalskim principima i filozofiji koja se ne menja. Napadati, igrati na gol više. Mesi ne isključivo kao napadač, već više kao zamajac, plejmejker, ali i dalje kreator čuda.
Romantika susreta Barselone i Junejteda upravo je u tome. To je sudar dve filozofije fudbala koje počivaju na napadačkoj filozofiji. Zato i ovog puta u njihovom obračunu treba očekivati golove. Jer samo jednom su ova dva tima u ukupno 11 međusobnih okršaja odigrali 0:0. A tada je profitirao Junajted.
Šta očekivati sada nego uzbuđenja, golove, brze i osmišljene akcije? Svakako veoma inspirisanog Mesija koji u svojoj prebogatoj i trofejima krcatoj karijeri nije uspeo samo još jednu stvar – da pobedi na „Old Trafordu“. Argentinac nikada nije slavio u Junajtedovom hramu fudbala, a istorija kaže da nije ni Barselona.
Doduše, Leo je igrao samo jednom, i to u polufinalu Lige šampiona 2008. Posle 0:0 na „Kamp Nou“, u susretu u kojem je Aleks Ferguson iznenadio Barselonu neverovatno zatvorenom taktikom, u revanšu na Teatru snova presudio je „lepotan“ Pola Skolsa. Briljantan udarac sa preko 25 metara i lopta koja je završila u levom gornjem uglu gola koji je branio Viktor Valdes. Neodbranjivo. Čarolija Lea Mesija, tada junoše od 21 godine, još nije došla do punog izražaja, ali surovo se osvetio Englezima dva puta u finalima, kada je najviše bolelo.
"Old Traford", tvrđava
Večerašnji okršaj biće peti koji se igra na stadionu Mančester junajteda. Dve pobede Junajteda i dva remija. Pitanje je zašto Barselona nikada nije uspela da pobedi Junajted u gostima, kao što ni Junajted nikada nije pobedio Barsu na strani. Skor je isti. Da li će se večeras nešto promeniti?
Prvi put su igraji u Kupu pobednika kupova, u četvrtfinalu 1984. Španci su došli sa prednošću iz prvog meča od 2:0, ali onda je usledilo magično veče na „Old Trafordu“ u kojem je Junajted sa dva gola Brajana Robsona i jednim Frenka Stepltona napravio veliki preokret pobedom od 3:0. Dijego Maradona, tadašnja perjanica katalonskog kluba, oborene glave je napustio poprište bitke.
Deset godina kasnije, u grupnoj fazi Lige šampiona, u Mančesteru je bilo 2:2. Mark Hjuz i Li Šarp su bili strelci za Mančester junajted, Hoze Marija Baker oi Romario za Barselonu.
Ako nekom to nije bilo uzbudljivo, onda šta reći za meč koji su odigrali na istom mestu četiri godine kasnije, takođe u grupnoj fazi? Junajted je vodio sa 2:0 golovima Rajana Gigsa i Pola Skolsa, Španci su izjednačili pogotcima Andersona i Đovanija sa penala, da bi Bekam doneo novu prednost “đavolima”. Ali ne zadugo, sadašnji selector Španije Luis Enrike izjednačio je u 70. minutu za 3:3.
Šta će uraditi Ole?
Dosadašnja “vožnja” Olea Gunara Solskjera za volanom Junajteda bila je impresivna. Naišao je Norvežanin na po koju neravrninu, naročito u poslednje vreme, ali utakmica sa Barselonom može mnogo da mu donese u finišu sezone, sada kada je rasterećen priča o tome hoće li voditi tim i naredne sezone.
“Naša odbrana će morati da igra dobro. Kris Smoling će morati dobro da odradi svoj deo posla”, naglasio je Ole na pres konferenciji pred meč sa Barselonom.
Ako se za Katalonce zna kako će igrati, onda je opšte je uverenje da će Solskjer postaviti igru u kojoj će dati prednost protivniku kada je reč o posedu lopte, igrati sa tri štopera i dva spoljna igrača, te proaktivnom sredinom. Junajted će, kao i te 2008. pokušati da zada udarac protivniku iz kontre. Rašford, Marsijal, Lukaku, imaće zadatak da te kontre pretvore u golove.
Sav fokus biće ponovo na Polu Pogbi. Protiv Pari Sen Žermena je razočarao, bio je potpuno stavljen van funkcije odličnim markiranjem od strane Markinjosa. Francuz, jednostavno, mora sada da pokaže da je sposoban da zablista u velikim mečevima. Ovo je meč poverenja. Ili će biti na štitu ili pod njim, trećeg nema. Svetla reflektora uperena su direktno ka njemu.
Solskjer, takođe, može da pokuša i da prepiše recept iz “Autobiografije” Aleksa Fergsuona koji Škot nije stigao da primeni u praksi.
“Potrebna su vam dva centralna beka koji su spremni da stalno budu kraj Mesija i da ne brinu o tome šta se dešava iza njih. On će krenuti u stranu. To je u redu. Tu sa strane je manja pretnja nego kroz sredinu. Posle dužeg razmišljanja, rekao sam sebi, sledeći put kada budemo igrali sa Barselonom u finalu Lige šampiona, staviću Džonsa i Smolinga, ili Evansa i Smolinga kraj Mesija. Neću mu dozvoliti da nas teroriše ponovo”, napisao je 2013. Ferguson.
Fergusonu se taj san nije ispunio. Otišao je iste godine u penziju. Sada je na potezu Solskjer. Hoće li primeniti recept velikog bosa ili će pronaći novo rešenje, novu taktiku? Sve deluje da se Ole neće usuditi da na Fergijev način izazove Mesija. Smoling i Džonsa na Mesija? Nema šanse. To isuviše miriše na novi brodolom i katastrofu.
Zato mu treba verovati kada kaže da Junajted ne igra protiv Mesija, već Barselone, svih 11. A Ole dobro zna da, po slovu istorije i tradicije kluba, on mora biti taj koji će večeras tražiti gol više. Jer juriti rezultat na “Kamp Nou”, kao u proteklom kolu protiv Pari Sen Žermena, ne bi imalo smisla. Čuda se, uostalom, dva puta zaredom ne događaju.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
