Lider, legenda, žestoki momak i podmukli ljubavnik

Džon Teri, dugogodišnji kapiten Čelsija, odlukom da napusti klub iz Londona posle 22 godine najavio je kraj jedne veličanstvene ere.

Tadić, Petar Izvor:
Podeli
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Naime, Teri je ove sezone odigrao svega deset utakmica za “Plavce“, što je prouzrokovalo nezadovljstvo kod štopera, koji sa 36 godina smatra da ima još dosta da ponudi.

“Imam osećaj da fudbalu mogu još dosta dam, ali isto tako razumem da su mi mogućnosti ovde limitirane“, rekao je Teri.

Kapiten londonskog kluba odlučiće gde će nastaviti karijeru, već sada ima ponude raznih klubova, ali ukoliko napusti Premijer ligu, ostaće upamćen kao jedan od najboljih defanzivaca koji su kročili na teren u engleskom šampionatu.

Džon Teri - kraj jedne ere

Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Tokom karijere odlikovala ga je čvrsta igra u odbrani, sjajno aniticipiranje situacija, liderstvo na terenu. U nekim trenucima bio je beskrupulozan, a skoro u svakim agresivan i oštar – štoper starog kova.

Za Čelsi je debitovao 1998. godine i od tada je odigrao 713 utakmica, 578 kao kapiten, osvojio je 16 trofeja, od čega su četiri Premijer lige, jedna Liga šampiona, kao i Liga Evrope...

Godine 2005. izabran je za najboljeg igrača Engleske u izboru fudbalera, biran je za denzivca Evrope tri puta, pet sezona zaredom nalazio se u idealnom timu Unije profesionalnih fudbalera, a 2006. godine nalazio se u najboljih 11 na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj.

Za nacionalni tim debitovao je u junu 2003. godine, protiv tadašnje Srbije i Crne Gore, a septembra 2012. se povukao iz reprezentacije za koju je upisao 78 nastupa.

Fudbal pre i posle Terija

Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Kada je krenuo svoje putešestvije u svetu profesionalnog fudbala, istorija svetskog fudbala nije ni slutila da će njene stranice ispisati i jedan golobradi dečko iz Londona.

Naime, titula za najefikasnijeg defanziva Premijer Lige, pripadala je Dejvidu Ansvortu (38), potom odbrambeni igrač u PL sa najviše odigranih utakmica bez primljenog gola bio je Sol Kembel (37).

Alesandro Nesta bio je štoper sa najviše nominacija u idealnom timu sveta, Roberto Karlos biran je za najboljeg odbrambenog igrača Evrope više puta nego bilo ko drugi, dok je Toni Adams bio igrač sa najviše nastupa kao kapiten nekog kluba.

Sve ovo, legenda svetskog i engleskog fudbala, Džon Teri, uspeo je da nadmaši.

U Premijer ligi postigao je 40 golova, dok je za sada u karijeri na 66. Kada je on bio komandant odbrane, Čelsi gol nije primio na čak 130 utakmica, dok je u idealan tim Unije profesionalnih fudbalera (FIFPro) biran čak pet puta, gde je na prvom mestu bio dugo godina, dok ga nije prestigao Serhio Ramos koji sad ima sedam.

Najbolji defanzivac Evrope bio je tri puta, dok je kapitensku traku Čelsija do sada nosio rekordnih 578 puta.

Debi

Dvadesetosmog oktobra 1988. godine u 86. minutu protiv Aston Vile u Liga Kupu, Džon Teri zamenio je Dana Petreskua i tako sa 17 godina debitovao za prvi tim “Plavaca“. Ubrzo je usledio i prvi ligaški meč, u pobedi nad Sautemptonom Džon je zaigrao na poziciji veznog fudbalera. Sezonu je završio sa sedam odigranih utakmica, a izabran je za mladog igrača godine u Čelsiju.

Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Sledeća sezona prošla je turbulentno, s obzirom da je pola sezone proveo na pozajmici u Notingem Forestu. Za Čelsi je odigrao devet utakmica, a u FA kupu protiv Gilingejma postigao je prvi gol u dresu londonskog kluba. Već u trećoj godini u prvom timu, Teri se ustalio u prvoj postavi, odigravši čak 25 utakmica pod menadžerom Klaudijom Ranijerijem. Međutim, “Plavci“ nisu imali konkurentan tim, pa su godinu završili na razočaravajućoj šestoj poziciji. Jedina svetla tačka, bio je Teri koji je izabran za igrača u godine od strane navijača Čelsija.

Prvi nastup za Englesku protiv SCG

Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Već je bilo jasno da je klub iz London da dobio igrača na koga će moći da se oslone u budućnosti. Do sezone 2003/2004. Čelsi na čelu sa Klaudijom Ranijerijem nije uspevao da umeša u borbu za titulu, ali se Teri predstavio javnosti kao odlučan, čvrst i hrabar igrač, što ga je dovelo do nacionalnog tima 2003. godine.

Naime, Teri je u junu 2003. godine kao dvadesettrogodišnjak debitovao za nacionalni tim Engleske, upravo protiv tadašnje Srbije i Crne Gore. Zanimljivo, prvi igrački dani Terija za “Gordog Albiona“ u vezi su sa zemljama sa ovih prostora, pošto je prvi start za reprezentaciju Engleske napravio 20. avgusta 2003. protiv Hrvatske.

Titula posle 50 godina

Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Sezone 2004/2005 desile su se velike promene u Čelsiju, na mesto menadžera postavljen je Žoze Murinjo, dok je kapitensku traku dobio Džon Teri. Godina je bila kao iz snova za londonski klub, osvojena je titula posle 50 godina posta.

Titulu su osvojili u velikom stilu, pošto su postali ekipa sa najboljim odbrabenim rekordom u istoriji Premijer lige. Takođe, bili su ekipa sa najviše utakmica bez primljenog gola, dok su mrežu zatresli više od svih ostalih.

Kapiten kluba izabran je za najbolje igrača Engleske za tu sezonu, a stizala su priznanja i iz Evrope. Izglasan je za najboljeg štopera Lige šampiona, gde je londonski klub dogurao do polufinala, a septembru 2005. izabran je u FIFPro tim.

Sledeće sezone Čelsi je uspeo da obrani titulu, sa čak 91 bodom. Svima je bilo jasno da su “Plavci“ najozibljnija ekipa u Engleskoj, na čelu sa kapitenom Terijem i menadžerom Murinjom. Godina u Ligi šampiona nije protekla kao prošla, pošto su u eliminisani u šesnestini finala.

“Tragičar“ u finalu LŠ

Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Takmičarsku godinu 2006/2007., Čelsi je završio na drugom mestu, a u Ligi šampiona dogurali ponovo do polufinala. Teri je propustio jedan deo sezone zbog povrede, Murinjo je napustio ekipu i bilo je pitanje šta dalje. Ekipu je preuzeo ne tako poznati Avram Grant, koji je sa Čelsijem uradio ono što Murinjo tri godine nije uspeo, uveo ih je u finale Lige šampiona.

U finalu dobro poznati protivnik, tim Aleksa Fergusona, Mančester Junajted. Nije dobro krenulo, pošto su “Crveni đavoli“ preko Kristijana Ronalda poveli 1:0. Međutim, Lamapard je izjednačio i sa rezutatom 1:1 otišlo se u produžetke. Pobednik nije rešen ni tamo, pa su nastupili penali.

Ronaldo je promašio prilikom trećeg šuta, a u petoj seriji Teri je imao priliku da donese trofej “Plavcima“. Ipak, desilo se čuveno proklizavanje Terija, koji je pogodio stativu. Serija se nastavila, a posle pogotka Gigsa, Anelka je promašio i Mančester je postao šampion Evrope.

Verovatno ni dan danas Džon Teri nije preboleo taj promašaj, ali kako se sve vraća u životu, Čelsi je ponovo priliku za trofej imao četiri godina kasnije. Između 2008. i 2012. godine tim iz Londona nije išao u dobrom pravcu, a vlasnik kluba Roman Abramovič smenjivao je trenere kao na traci.

Na kraju će se ispostaviti da će mu dugo čekani trofej Lige šampiona doneti, “anonimus“ Di Mateo.

Klupski prvaci Evrope

Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Džon Teri je u 2011. godini već imao 31 i počeo je ozbiljno da razmišlja da li će ikada postati prvak Evrope sa Čelsijom, posle one “tragedije“ 2008. godine. Ruku na srce, razloga za optimizam nije bilo mnogo.

Karlo Ančeloti napustio je ekipu posle dve godine, a na njegovo mesto doveden je mladi Portugalac Andre Viljaš-Boaš. Abramovič je mislio da će sa njim dobiti novog Murinja.

Međutim, daleko je to bilo od Murinja. Ekipa je igrala loše u Premijer ligi, dok su u Ligi šamipiona bili korektni. Posle nepunih godinu dana Boaš je dobio otkaz, a na njegovo mesto došao je pomoćni trener Di Mateo.

Iako ni ova sezona nije ličila na to da će Teri uzeti trofej klupskog prvaka Evrope, “Plavci“ su iz drugog plana stigli do finala. U polufinalu pobeđena je Barselona čuvenim “parkiranim autobusom“ ispred gola.

Finale se igralo u Minhenu, a upravo je Bajern bio protivnik londonskom klubu. U jednoj od najuzbuljivijih utakmica, Čelsi je posle penala stigao do prvog trofeja Lige šampiona u istoriji kluba. Heroj je bio Didijer Drogba, koji je postigao izjendačujući gol u 88. minutu, a potom i penal kojim je Čelsi postao klupski prvak Evrope. Nažalost Teri zbog suspenzije nije igrao utakmicu, ali je na kraju podigao dugo čekani trofej.

Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Kako je Čelsi završio tek šesti u PL, očekivalo ih je takmičenje u Ligi Evrope, a “Plavci“ i Teri su i tu stigli do trofeja pobedom nad Benfikom 2:1, kada je u nadoknadi vremena srpski reprezentativac Branislav Ivanović, postigao gol za trofej.

Nova titula PL i rekord

Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Sezone 2014/2015. Čelsi ušao veoma ambiciozno sa starim trenerom Murinjom i podmlađenim sastavom. Londonski klub je tokom cele sezone igrao na visokom nivou, a Teriju je pošlo za rukom nešto što nije nikada u karijeri.

Kao tridesetpetogodišnjak Teri je odigrao svaku utakmicu u PL, svih 38. Da stvar bude lepša, Čelsi je osvojio titulu sa 87 bodova, četvrtu u mandatu velikog kapitena.

Početak kraja

Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Ipak, sledaće godina bila je razočaravujuća i najslabija u prethodnih skoro 20 godina. Murinjo je preforsirao ekipu, a igrači su mu otkazivali poverenje. Terija su polako stizale godine, a odigrao je samo 24 meča u šampionatu. Čelsi je godinu završio na 10. Mestu, a Murinjo je napustio ekipu.

Čelsi ove sezone izgleda preporođeno pod Konteom, ali Teri nije više onaj stari. Startovao je samo četiri utakmice, a odigrao svega 10, što je bilo dovoljno da kapiten kaže “doviđenja“ na kraju sezone.

“Uvek sam bio svestan da ću možda otići iz kluba i hteo sam to da uradim na pravi način, mislim da je na kraju sezone najbolje to da uradim i za mene i za klub“, rekao je Teri.

Svakako, Teri će biti zapamćen kao legenda Čelsija i engleskog fudbala, a gde će nastaviti karijeru saznaćemo u narednom periodu.

Žestok momak i opasan ljubavnik

Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Teri je kapiten, lider i legenda, ali imao je u karijeri par mrlja koje nije mogao da izbriše. Sitne tuče po noćnim klubovima ne ulaze u ovu kategoriju, ali dve stvari su ostale upamćene: Teri je imao 2010. godine imao aferu sa Vanesom Peronsel, suprugom Vejna Bridža, njegovog najboljeg prijatelja i saigrača iz Čelsija i reprezentacije, kao i rasistički ispad prema Antonu Ferdinandu 2011. godine. Zbog prvog slučaja privremeni je izgubio kapitensku traku u reprezentaciji, a zbog drugog je dobio zabranu neigranja na četiri utakmice i novčanu kaznu.

Petar Tadić

Prati B92 SPORT na Viberu

Sport

strana 1 od 2 idi na stranu