Predstavljanje kategorija koje se boduju u našem Auto-moto fantaziju krećemo sa Svetskim superbajk šampionatom (WSBK), jednom od tri kategorije u kojima je sezona već startovala. Nova Superbajk sezona startovala je veoma uzbudljivim vikendom na stazi „Filip Ajland“ u Australiji. Pobede su ostvarili Norijuki Haga na Dukatiju i motociklista Jamahe Ben Spajz, i mi smo taj vikend opravdano preskočili, ali će se već drugi vikend u Kataru bodovati u našoj igri. Upravo zato smo odlučili da Vam prvo predstavimo šampionat koji Vam je najmanje poznat od ostalih. Svetski superbajk šampionat (WSBK) je najprestižnije takmičenje u kome učestvuju motociklisti na serijskim motorima koji su malo modifikovani u odnosu na one koje viđamo na ulicama. WSBK je pokrenut 1988. godine. Sve runde šampionata se voze na standardnim stazama, a svaka runda se sastoji dva slobodna treninga, dva kvalifikaciona treninga, super pol pozicije, zagrevanja i dve trke. Petkom se vozi prvi slobodan trening i prve kvalifikacije, u subotu su na programu drugi slobodan trening i kvalifikacije, dok se u nedelju vozi zagrevanje, kao i obe trke. Rezultati obe trke tokom jednog vikenda se sabiraju i na kraju sezone se dobijaju dva šampiona, u konkurenciji vozača, i u konkurenciji konstruktora. Pobednik trke dobija 25 bodova, drugoplasirani 20, a osvajač trećeg mesta 16, a bodovanje do 15 mesta ide redom: 13, 11, 10, 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2 i 1, dok se u poretku konstruktora boduje samo rezultat najboljeplasiranog vozača tog proizvođača. U našem fantaziju bodovaćemo prvu osmoricu na svakoj trci. Pobednik će dobiti 15 bodova, osvajač drugog mesta 12, a trećeg deset, a potom do osmog mesta bodovanje će biti: 9, 7, 5, 3, 2, a takođe će svaki vozač koji završiti trku dobiti po bod. Najbolja četiri plasirana na super pol poziciji dobiće 5, 3, 2 i jedan bod, dok će najbolje plasirani na svakom slobodnom i kvalifikacionom treningu dobiti takođe po bod, ali i vlasnik najbržeg kruga na obe trke. Evropa je glavna destinacija trka u Superbajk šampionatu, ali su domaćini vozačima u šampionatu i Katar, Australija i Sjedinjene Američke Države. Na zahtev Dukatija prošle sezone uvedeni su motori do 1.200 kubika, umesto prethodnog ograničenja do 1.000 kubika. Takođe da bi učestvovali u šampionatu svi proizvođači moraju da imaju u prodaji bar 1.000 primeraka serijskih motora na kojima se takmiče na stazi. Prošlu sezonu je obeležila dominacija Troja Bejlisa na Dukatiju, a Australijanac se posle osvajanja treće titule Superbajk šampiona povukao. Titulu je obezbedio 50. pobedom u karijeri koju je ostvario na stazi „Manji Kur“, tokom pretposlednjeg vikenda šampionata. Bejlis je iza sebe ostavio dvojac Jamahe Troja Korsera i Norijukija Hagu, a upravo iskusni Japanac je zamenio Bejlisa u Dukatiju ove sezone. Bejlis je tokom prošle sezone trijumfovao 11 puta, a čak još osam puta se našao na podijumu, naspram Korsera koji nije došao ni do jednog trijumfa i Hage sa sedam pobeda. Bejlis je ostvario dvostruke pobede u Australiji, Holandiji, Češkoj i Portugaliji, dok je po jednom bio trijumfalan u Kataru, Evropi i Francuskoj. Haga je dva puta tokom sezone pobedio na obe trke tokom vikenda i to u Nemačkoj i Italiji, dok je pobede ostvario i u Španiji, Italiji i Francuskoj. Pored trojice pomenutih prošle godine su se na najvišem stepeniku pobedničkog postolja našla još šestorica vozača. Rijuiši Kijonari je pobedio na tri trke, obe u Velikoj Britaniji, i jednoj u Evropi, Karlos Čeka je pobedio na obe trke koje su vožene u SAD, dok je Fonsi Nieto pobedio u Kataru, Lorenco Lanci u Španiji i Maks Nojkirhner i Ruben Ćaus u San Marinu. Globalna finansijska kriza je ostavila svoj trag na svim većim šampionatima u auto-moto sportu (Formula 1, Moto GP, WRC), ali je izbegla Svetski superbajk šampionat. Za razliku od mnogih šampionata, u Superbajku nije došlo do povlačenja nijedne ekipe, čak se broj timova povećao. BMW je još 2007. godine najavio svoj ulazak u šampionat, a takođe je i Aprilija pojačala konkurenciju. Između dve sezone transferi vozača su bili veoma zanimljivi. Iskusni Maks Bjađi prešao je u Apriliju u kojoj će voziti pored pridošlice iz kraljevske klase Moto GP šampionata Šinje Nakana. Prošlogodišnji vicešampion i osvajač titule iz 1996. i 2005. godine Troj Bejlis pridružio se ekipi BMW, kao i Ruben Ćaus. Jedan od najiskusnijih vozača u šampionatu Norijuki Haga zamenio je u Dukatiju aktuelnog šampiona, dok će postava Jamahe, koju su napustili Korser i Haga, činiti debitanti, ali veoma iskusni vozači Ben Spajz, koji je trostruki šampion Američkog Superbajk šampionata i Tom Sajks. Za razliku od prethodnih godina ove sezone nijedan vozač ne može da dobije titulu favorita ne samo za osvajanje titule, već i trijumfe na trkama. Prošle godine osmorica ili desetorica su bili pretendenti za najviši stepenik pobedničkog postolja na svakoj trci, dok će se ove godine sigurno njih 15 boriti za pobedu. Na prvi pogled mogao bi da iskoči Norijuki Haga na Dukatiju koji sada vozi za prošlogodišnje šampione, a u prethodnih nekoliko sezona je bio u konkurenciji za titulu. Iskusni Maks Bjađi i Troj Korser, koji voze za Apriliju, odnosno BMW, možda u ovom trenutku nemaju najbolje mašine, ali nikako ih ne bi trebalo isključiti iz konkurencije, iako će im sigurno biti teško, pogotovo na početku sezone. Sa druge strane se nalaze vozači koji imaju pravi motor, ali još uvek nisu spremni za borbu u vrhu. Među njih spadaju Maks Nojkirhner, Mišel Fabricio, Džonatan Rea i Tom Sajks. Oni svi imaju dovoljno talenta za pobedu, ali na titulu će verovatno morati da pričekaju. Tu je i Ben Spajz kome su gotovo sve staze nepoznanica, ali je u stanju da vrlo brzo uči, a član je jedne od najboljih ekipa, Jamahe. Karlos Čeka ima dobar motor, a takođe je imao i jednu godinu upoznavanja sa šampionatom, dok je Rijuši Kijonari prošle sezone pokazao da može da bude fantastičan, ali je imao i velike padove u formi. Šejn Burn verovatno na kraju sezone neće uzeti titulu, ali će se sigurno tokom svakog vikenda boriti za što bolju poziciju. Tomi Hil se vraća na stazu posle dugog odustva zbog loma obe noge i verovatno će mu biti potrebno neko vreme da dođe do prave forme. Leon Haslam može da pobedi, iskusan je, ali vozi za novi tim u šampionatu, Stidži Hondu i verovatno će se uhodati tek posle nekoliko trka. Ako ova sezona bude i malo nalik prethodnoj Jamahi i Suzukiju će odgovarati staze koje se uglavnom voze punim gasom, kao što je legendarna „Monca“, dok će krivudavije i sporije odgovarati Hondi. Što se tiče vozača Maks Bjađi je najbolji na tehnički težim stazama, na kojima je teško pronaći ujednačen ritam, ali kod njega problem predstavljaju prvih nekoliko krugova, nedovoljno zagrejane gume, kao i borba lakat uz lakat. Norijuki Haga će sigurno među glavnim favoritima za trijumf pošto je najbolje upoznat sa svim stazama, ali bi poneka uža mogla da mu predstavlja problem jer voli da vozi uz mnogo proklizavanja. Novi vozači Jamahe Ben Spajz i Tom Sajks su velika nepoznanica, što su njima sve evropske staze van Velike Britanije, pa bi na nekim pistama mogli da zasijaju, a na nekim da naprave velike greške. Svim Japanskim vozačima leže britanske staze, dok Jukiju Kagajami i Mišelu Fabriciju posebno odgovara „Brno“. Ruben Ćaus obožava stazu „Rikardo Tormo“ u Valenciji i bilo bi čudo da se tamo ne nađe makar u borbi za podijum. U narednim danima očekuju Vas predstavljanje ostalih kategorija, a pomoć u odabiru vozača za Vaš tim možete da potražite i u tekstovima Aleksandra Babića koji je već najavio sezone u Formuli 1, WRC-u i WTCC-u.
