Đorđević za B92: "Mi nemamo ideju"

Jedan od najboljih košarkaša Evrope i Srbije svih vremena Aleksandar Djordjević, vreme posle završetka igračke karijere i trenerskog angažmana u Armani Džinsu provodi u Milanu. Kratkotrajan boravak u Beogradfu gde je potpisao novi ugovor sa osiguravajućom kopmanijom &quot;Uniqa&quot; čije je zaštitno lice bio i tokom 2007.godine. Iako nije toliko blizu aktuelnih dešavanja u evropskoj košarci, reč Aleksandra Djordjevića ima svoju težinu... U intervjuu za B92 popularni &quot;Sale nacionale&quot; govori o danima po završetku karijere, ne baš velikoj želji da nastavi sa trenerskim poslom. eventualnom angažmanu u srpskoj košarci, 2007.godini, debaklu &quot;A&quot; selekcije, uspesima mladjih kategorija...Koliko ti nedostaje košarka danas. Uzbudjenje i adrenalin velikih utakmica, i kao igrač i kao trener... &rsquo;&rsquo;Ne mogu da kažem da mi ne nedostaje, jer sam odradio sve igrački, i kao trener sam nešto načeo. Ove godine sam planski napravio pauzu, koja će se možda i produžiti, s obzirom na tu trenersku poziciju, koja meni i nije nešto privlačna, ali nikad ne reci nikad. Kao što sam govorio da se po završetku igračke karijere neću baviti trenerskim poslom, sad više nikada ne mogu reći da se neću baviti nečim. U ovom trenutku pratim Evroligu dosta, pratim Partizan, pratim našu ligu preko interneta, gledam rezultate. Iduće godine ću možda napraviti i neki skok do neke od ekipa, ispratiti bliže način rada nekih od trenera koji mi se sviđaju....&ldquo;Vremena imamo za nacionalnu selekciju, a mnogi te prizivaju na mesto selektora. Koji je tvoj stav po tom pitanju? &bdquo;Ja mogu samo da ponovim svoj stav- zna se na čijoj strani terena je loptica. Bez obzira što vremena imamo, ne treba ga gubiti, svaki trenutak je vredan za pravljenje jednog puta, kojim treba da se krene da bi se ponovo doišlo do nekih značajnih rezultata u možda našem najtrofejnijem sportu. Bez obzira na to što sad nemamo nikakvo takmičenje, mislim da bi stvari trebalo da se ubrzaju, one stvari vezane za samu federaciju, za savez, statuti, pravilnici, stvari vezane za izbore ljudi koji bi se bavili određenim stvarima, jer mislim da je to ono što od nas očekuju i navijači, i ljubitelji košarke, pa i sami košarkaši. Mislim da je to ono što nam nedostaje - bolji odnos sa košarkašima, sa igračima koji igraju i u zemlji i u inostranstvu. Mislim da taj odnos njima najviše fali, odnos ljudi koje bi pratili, ne samo što se tiče forme, već i ljudski. Odatle treba početi izgradnju novih odnosa u nacionalnom timu.&ldquo;Po čemu će ostati upamćena 2007. godina? Uspesi mladih, ili debakl seniora? &bdquo;Pa sigurno da uvek gledamo prvo A selekciju, koja je rezultatski bila veliko razočarenje. Podmlađena reprezentacija postavi neke osnove sa kojih treba da se krene što se tiče igračkog kadra. Mlađim selekcijama naravno, čestitamo na medaljama, ali se ne možemo zaustaviti na pričama o uspesima mlađih selekcija. Svi sportovi imaju mlađe selekcije, ne samo košarka; međutim, ono što krojii prave šampione je uspeh u pravim, A nacionalnim selekcijama, gde te selekcije mogu da označe celu jednu epohu.&ldquo;Ti si bio član mlade generacije koja se kasnije gotovo kompletna dokazala i u A selekciji, što je retkost. Danas iz jedne dobre selekcije juniora, tek nekoliko igrača stigne do seniorske konkurencije. Da li misliš da je danas problem u organizaciji sa mladima? &bdquo;Ima mnogo problema, ljudi koji sede u savezu to znaju. Analizirali su i analiziraju još uvek kako da nastupe. Mi svi čekamo da vidimo koji će to biti program, koji će to biti pravac, šta se odlučilo, kakav će biti sistem rada, kakav će biti statut, kakav će biti sistem takmičenja, šta če biti sa ligama...Ja od početkla Jadranske lige govorim da ta liga za našu košarku nije dobra, da nije dobra za naše košarkaše, za sredine van Beograda, klubove iz malih gradova. Oni nikada nemaju priliku da odigraju protiv naših velikih klubova, koji igraju Jadransku ligu čitave godine. Oni nemaju priliku da osete atmosferu u utakmicama pred punim Partizanovim gledalištem, pred punom halom kod njih kući kad neko drugi dođe. Samo u takvim utakmicama se prave šampioni, ako nema takvih utakmica- nema ni šampiona.&ldquo;Da li si onda posle svega rečenog - iznenađen dobrim igrama srpskih klubova u Evropi? &bdquo;Nisam, naši klubovi su godinama imali dobre rezultate u Evroipi, ne vrhunske, ali dobre. Partizan je u poslednjih pet godina dva puta ušao među 16, možda jednom među osam, ali sigurno da je to cilj Partizana, da uđe među osam. Dobro igraju, imaju odličnog centra koji igra fenomenalno. Šteta što nije odlučio da igra za srpsku reprezentaciju, ali nema ljutnje. Imaju određeni sistem rada godinama, i to donosi rezultate. Svi ostali klubovi imaju značajne uloge, uvek je u četvrtfinalu ključ hoće li da uđe poslednja lopta ili neće. Tu se rađaju pravi majstori.&ldquo; Rekao si da gledaš evropsku košarku. Kako ti ona izgleda danas? Da li su možda budućnost ogromni budžeti, ili timovi sa manjim budžetima, koji će od osrednjih da stvaraju vrhunske igrače? &bdquo;Sigurno i jedno i drug, kao neki miks. Partizan i Roan rade za Olimpijakos i CSKA, u Partizan i Roan sigurno dolaze mladi igrači, željni odskočne daske koja bi im pružila šansu da igraju u vrhunskim timovima za titule, i dobijaju vrhunske ugovore; to je ono čemu svaki sportista teži. Ali mislim da moramo da napravimo i to da reprezentacija bude odskočna daska za igrače, da pokaže stvarno koliko vredi na najvećim pozornicama svetskog basketa, a to su Evropsko, Svetsko prvensto, i Olimpijada.&ldquo;Kada si ubacivao one trojke pre deset godina, da li si sanjao da ćemo 2007. pričati o srpskoj reprezentaciji koja nije prošla prvi krug evropskog prvenstva? &bdquo;Mnogi su upozoravali na to. Ja sam po prirodi umereni optimista u smislu da znam koliko drugi ulažu i treniraju. Druge nacije imaju talentovane sportiste i talentovane trenere, a imaju i drugačije sisteme, kao, na primer, u Francuskoj. Ima raznih realnosti, a naša je ova, takva kava je. Mi se borimo da izađemo iz rezultatske krize, a i organizacione&quot; rekao je Đorđević za B92.