Toplo - hladno (dnevnik iz Mancestera) - poslednji deo

Moja prva ljubav bila je Liverpul, ali koga je jos briga za to... Mančester junajted sam izuzetno cenio, medjutim, nekako sam uvek davao prednos Keniju Dalglišu i ekipi, u odnosu na Besta, Loa i Džordana. Za Mančester sam istinski navijao u finalu Lige šampiona pre šest godina, ali ne zbog činjenice da usred bombardovanja Srbije treba pobediti nemački Bajern, već zbog toga što sam znao da će izjednačenje i produžeci pomeriti i znak za uzbunu koji se tokom finala nije oglašavao.Kada je Šeringem zario loptu za 1:1, milsim da se samo on više radovao od mene. A onda je Solskjer minut kasnije dao znak Vesliju Klarku, ovaj Avramu Izraelu, a ovaj svim srpskim sirenama i zezanje je moglo da počne. U stvari, Mančester sam sve manje gotivio kada su za njega poceli da navijaju "japanski samuraji", "kauboji iz Kolorada" i "kiparski deoničari", dakla kada je cela planeta volela Majkla Džordana, Duška Dugouška, Mihaela Šumahera i Mančester junajted. Tako sam razmišljao do prošle godine, a onda sam prvi put stigao na Old Traford. Harizmu, koju nosi ovaj stadion teško je opisati, organizaciju tako velikog kluba jos teže, a njegovu otvorenost, čini se, najteže. Mnogi ne znaju da se na čelu njihovog sjajnog trening kompleksa nalazi navijač Liverpula, a da visoku funkciju u obrazovnom centru ima fan Mančester Sitija. Tako da sam i sinoć sva svoja navijačka opredeljenja poklonio Junajtedu. Od Pikadilija do Traforda vozio sam se sat vremena u "multi-kulti" autobusu. Video sam Arape sa simbolima Milana, Japance u dresovima Junajteda, Italijane sa "Soprano" frizurama, bez obeležja ... Usput smo naišli i na domaće navijače, koji su protestovali zbog mogućnosti da klub kupi neki američki tajkun, pa su pripretili da će bojkotovati svu robu sponzora Mančester junajteda ukoliko se tako nešto dogodi.Stadion se napunio pet minuta pre početka utakmice. Sa razglasa su nas zabavljali Stone Roses, što me je odmah podsetilo na zvukove naših stadiona pre desetak godina (Keba na Marakani pred Barsu 1996. i Džej u Humskoj pred derbi 1994). Dok sam čekao slot za unilateral, Ančeloti i Rui Kosta, potpisivali su klincima autograme. Italijani su prvi napunili svoj kop. Bilo ih je oko 3.000 i strašno mi je zasmetalo što su domaći navijači, kojih je bilo 20-tak puta više bili brutalno nadjačani. Junajted dobar u prvom delu, probojan, sjajan u vertikali, ali neprecizan, u drugom bespomoćan. Milan siguran u prvom, temeljan u drugom, sa tipičnim frontalnim napadima: lopta ide do noge, a rival ni ne primećuje da se povlači u sopstveni kazneni prostor. Kerolova intervencija na tragu Hauardove od prošle sezone protiv Porta. Od Šmajhela, ovaj tim nema dobar izbor medju stativama i znao sam da će negde da kiksne. U stvari, skapirao sam da se sve to dešava zbog mene. I prošle godine, kad sam ih gledao na Old Trafordu, izgubili su od Boroa sa 3:2, prekinuli sjajnu seriju i ušli u duboku krizu. Evo, sad sam opet ovde i oni opet "pucaju". Tako da, gospodo Vengeru, Murinjo i ostali, ako želite da vam Mančester postane drag tim iz sredine tabele, pozovite me i moja sekretarica će vam se uskoro javiti.