Alžir

Alžir – Halilhodžićeve pustinjske lisice

Alžir će u Brazilu igrati svoje četvrto Svetsko prvenstvo, a drugo uzastopno.

Komentari: 7

Pre četiri godine u Južnoj Africi su osvojili samo bod, pa će sada pokušati da odu korak dalje i barem ostvare jednu pobedu.

Posle razočaravajućeg nastupa na prošlogodišnjem Kupu afričkih nacija Vahid Halihodžić je preživeo na klupi i taj potez tamošnjeg saveza ispostavio se kao pun pogodak.

Alžir je pod njegovim vođstvom bio odličan u kvalifikacijama i biće ozbiljan rival svima u Brazilu.

Put do Brazila

Rezultati u kvalifikacijama

Alžir – Ruanda 4:0
Mali – Alžir 2:1
Alžir – Benin 3:1
Benin – Alžir 1:3
Ruanda – Alžir 0:1
Alžir – Mali 1:0

Grupa H:

Alžir 15
Mali 8
Benin 8
Ruanda 2

Baraž:

Burkina Faso – Alžir 3:2
Alžir – Burkina Faso 1:0

Alžir je imao prilično neuspešan nastup na Mundijalu u Južnoj Africi, ali i na Kupu afričkih nacija prošle godine. Delovalo je da je ekipa u padu i da će teško obezbediti plasman na Svetsko prvenstvo u Brazilu.

Dobili su nezgodnu grupu u kojoj su bili Mali, Benin i Ruanda, ali dobili su pet od šest utakmica i kao prvoplasirani su prošli u baraž. Na žrebu nisu imali sreće, izvukli su Burkinu Faso koja je igrala u sjajnoj formi i izgubili su prvi meč u gostima sa 3:2 golom sa penala u samom finišu. Ipak u revanšu su uspeli da pobede sa 1:0 i zahvaljujući golovima u gostima obezbedili su mesto u Brazilu.

Ključni igrači

U svojim redovima Alžir ima nekoliko igrača koji nastupaju za ozbiljne evropske klubove. Jedan od oslonaca ove ekipe je međutim igrač koji će igrati u Brazilu a nema klub. Mađid Bugera je kapiten ove selekcije. Iako je rođeni Francuz, on je po dedi Alžirac i izabrao je da igra za ovu zemlju, a koliko znači ekipi Vahida Halihodžića bilo je vidljivo u revanšu baraža kada je postigao jedini gol protiv Burkine Faso i odveo tim na SP u Brazilu. Ima 31 godinu, igra u odbrani, a tokom karijere je nastupao za Šefild Venzdej, Čarlton i Rendžers.

Drugi igrač koji se izdvojio u kvalifikacijama je Sofijan Feguli, član Valensije. Iako je u mlađim danima izrazio želju da igra za selekciju Francuske, pre tri godine je nakon razgovora sa čelnicima alžirskog saveza promenio odluku. Debitovao je u novembru 2011. i od tada je standardan član. U ovim kvalifikacijama postigao je tri gola za reprezentaciju od kojih su neki bili izuzetno važni. Feguli je mlad, ima 24 godine i igra na krilu.

Zvezda tima

Islam Slimani je najveća uzdanica Alžira u napadu i verovatno najveća zvezda ekipe. Ima 25 godina, igra za lisabonski Sporting, a na 19 mečeva za nacionalni tim postigao je 10 golova. Iza njega su fantastične kvalifikacije.

Sa pet golova na sedam mečeva bio je možda i najzaslužniji za plasman Alžira na Svetsko prvenstvo. Prilično je visok (188cm) i jak, a uz to poseduje sasvim solidnu tehniku i veoma jak udarac.

Budući heroji

Gulam
reprezentacija: 5 mečeva
kvalifikacije: 3 meča
Sent Etjen: Liga 1: 16 nastupa, 1 gol, 4 asistencije
Napoli: Serija A: 14 nastupa, 1 asistencija
Liga Evrope: 3 nastupa
Bentaleb
reprezentacija: 1 meč,
kvalifikacije nije igrao
Totenhem: Premijer liga: 15 nastupa, 2 asistencije
FA kup: 1 nastup
Liga Evrope: 4 nastupa

Taider
reprezentacija: 9 nastupa, 3 gola,
kvalifikacije: 5 nastupa, 2 gola
Inter: Serija A: 13 nastupa, 1 gol, 1 asistencija

Gila
reprezentacija: 4 nastupa, 3 gola.
kvalifikacije: 2 nastupa, 1 gol
Porto: Liga: 16 nastupa, 1 gol
Kup: 2 nastupa
Liga šampiona: 4 nastupa
Liga Evrope: 6 nastupa, 2 gola

Mlade nade alžirske reprezentacije predstavljaju igrači koji su na juniorskom nivou igrali za Francusku, ali su tokom protekle dve godine odlučili da zatraže državljanstvo zemlje odakle vuku korene.

Fauzi Gulam je levi bek Napolija i sigurno će značiti u defanzivnoj liniji, pouzdan je, uprkos mladosti i neiskustvu nije sklon kiksevima i u stanju je da pošalje veoma upotrebljive lopte sa krilne pozicije.

Vezni red je selektor Halilhodžić pojačao Nabilom Bentalebom i Safirom Taiderom. Taider je odličnim igrama u Bolonji zaradio transfer u Inter, a obojica mladih veznih igrača igraju na centralnim pozicijama, ali su dobri i u napadu i u odbrani.

Taiderova specijalnost su prekidi, pa će on sigurno izvoditi kornere i slobodne udarce, dok je Bentaleb za reprezentaciju debitovao tek u martu na meču sa Slovenijom. Ipak, sama činjenica da je u Totenhemu uspeo da se izbori za mesto u startnoj postavi govori dovoljno o njegovom kvalitetu.

Alžir je nedavno dobio pojačanje i u napadu u vidu krilnog napadača Porta Nabila Gile. On je rođen 1990. godine, tek je ove sezone uspeo da zaradi mesto u startnoj postavi portugalskog kluba, a na četiri utakmice u nacionalnoj selekciji postigao je tri gola.
Poslednjih dvadesetak godina smo navikli da Francuska popunjava svoju reprezentaciju fudbalerima sa afričkim korenima, pa su tako Karim Benzema i Zinedin Zidan kao dva nabolja igrača alžirskog porekla odlučila da obuku tamno-plavi dres. Gulam, Bentaleb, Taider i Gila su rođeni u Francuskoj, nastupali za mlade selekcije “Galskih petlova”, ali su krenuli drugačijim putem.

Da li je počelo fudbalsko arapsko proleće?

Selektor

Datum rođenja: 15. oktobar 1952. godine
Igračka karijera: Velež, Nant, PSŽ
Trenerska karijera: Velež, Buvoa, Raža Kazablanka, Lil, Ren, PSŽ, Trabzon, Obala Slonovače, Dinamo Zagreb, Alžir

Bosna i Hercegovina će na ovom prvenstvu imati svoju reprezentaciju i dva selektora. Osim Safeta Sušića tu je i selektor Alžira Vahid Halilhodžić. igračka legenda Veleža i Nanta je veći deo svoje trenerske karijere proveo u zemljama francuskog govornog područja.

Prvu trenersku priliku dobio je u Veležu, a prve uspehe je postigao u Maroku, gde je Ražu Kazablanku doveo do titule u Afričkoj ligi šampiona. Potom je za tri godine Lil od druge lige doveo do Lige šampiona, a posle sezone u Renu doneo je PSŽ-u francuski kup, i tada veliko drugo mesto u ligi, iza neprikosnovenog Liona.

Halilhodžić već ima iskustva sa vođenjem afričkih reprezentacija jer je sedeo na klupi Obale Slonovače.

Bosanskohercegovački stručnjak je dve godine bio neporažen sa svojim timom, ali je posle eliminacije u četvrtfinalu Kupa nacija upravo od Alžira dobio otkaz svega mesec dana pre Svetskog prvenstva 2014.

Taktika

Halilhodžić na čelu Alžira ima skor od 14 pobeda, četiri nerešene utakmice i pet poraza, a kao i u dosadašnjoj trenerskoj karijeri i na čelu Alžira forsira napadački fudbal. Selekcija “Pustinjskih ratnika” nastupa u formaciji 4-2-3-1, prete uglavnom sa krila i postižu mnogo golova glavom.

Ipak, ono što su im u napadu vrline, u odbrani su mane. Alžir se jako loše brani posle prekida, ranjivi su posle prodora sa strane i centaršuteva. Loša odbrana uz neuigranost novih, mladih igrača u timu može biti najveća mana severnoafričke selekcije.

Vreme Alžira tek dolazi, a Svetska prvenstva su uvek bila mesto gde mnogo mladih igrača eksplodira. Ako se stvari poklope, ako se nove. mlade snage dobro uklope u tim i daju dodatni kvalitet timu Alžirci mogu da se nadaju dobrom rezultatu.

Istorija

Reprezentacija na SP

Španija 1982 - 13. mesto, tri utakmice, dve pobede, jedan poraz, gol razlika 5:5
Meksiko 1986 - 22. mesto, tri utakmice, jedan remi, dva poraza, gol razlika 1:5
Južna Afrika 2010 - 28. mesto, tri utakmice, jedan remi, dva poraza, gol razlika 0:2.

Fudbal je i u Alžiru najpopularniji sport, a nacionalna fudbalska liga ima dvodomu organizaciju, Profesionalnu ligu 1 i Profesionalnu ligu 2.

Istorijski podaci kažu da je 1897. godine osnovan prvi fudbalski klub, u tadašnjoj francuskoj koloniji, pod imenom CAL Oran.

Zasluge za to idu doseljenicima iz Evrope u deo grada pod imenom Sent Antoan ov Oran, a ubrzo potom, iste godine, njihove komšije iz El Derb ov Orana napravile su CDJ Oran. To su bili prvi fudbalski klubovi u čitavoj Africi.

Godinu kasnije nastao je prvi muslimanski klub, CS Konstantin, a prvo takmičenje organizovano je 1911. godine, kada je Fudbalska federacija Francuske oformila Severnoafrički šampionat, kao treću diviziju francuske lige.

Devet godina je trebalo da se priča raširi, te da se nastanu tri odvojene regionalne lige, sa centrima u Oranu, gradu Alžiru i Konstantinu, a 1921. Severnoafrički šampionat je postao zvanično takmičenje, u kojem su učestvovali pobednici regionalnih liga.

Alžir je potpunu autonomiju i nezavisnost od Francuske stekao 1962. godine, a popularnost fudbala je bila tolika da je već naredne godine nastala Fudbalska federacija te države,

Da veze između politike i fudbala nisu tekovina modernog doba svedoči i čin alžirskih separatista 1958. godine. U tajnosti je oformljena reprezentacija Alžira, sa željom da se produbi “alžirsko pitanje”, te ubrza proces dobijanja samostalnosti.

Prvi šampion države bila je ekipa USM Alžira, koja je kasnije osvojila još četiri trofeja, a u istoriji je neprikosnoven tim Kabilija sa 13 titula prvaka. Vredni pomena su i Beluizdad sa šest, odnosno ES Setif sa pet titula.

Dvadeset godina se čekalo da Alžir stupi na svetsku fudbalsku scenu, na Mundijalu 1982. godine zabeleženo je prvo pojavljivanje na svetkovini elitnih reprezentacija.

Velike utakmice

Zapadna Nemačka – Alžir 1:2, grupna faza SP
16. jun 1982, Hihon (Španija)

“Panceri“ su u Španiju stigli nakon neuspešne odbrane titule u Argentini, sa željom da se vrate u vrh svetskog fudbala, a na startu takmičenja doživeli su veliko iznenađenje.

Gotovo nepoznati momci su stajali sa suprotne strane terena, neustrašivo se suprostavili i zabeležili prvu pobedu u prvoj utakmici Alžira na prvom Mundijalu.

Prvo poluvreme je proteklo bez golova, a u devetom minutu nastavka mrežu Nemaca zatresao je Rabah Mađer. Izjednačenje je stiglo u 67. minutu preko Karla Hajca Rumenigea, a svega 60 sekundi kasnije veliki rezultat Alžiru doneo je Lahdar Belumi.

Sastavi
Zapadna Nemačka: Harald Šumaher, Hans Peter Brigel, Karl Hajnc Ferster, Uli Stilike, Manfred Kalc, Pol Brajtner, Volfgang Dremler, Pjer Litbarski, Feliks Magat, Horst Hrubeš, Karl Hajnc Rumenige
Alžir: Mehdi Serbah, Mahmud Genduz, Nuredin Kuriši, Šaban Merzekan, Fauzi Mansuri, Ali Fergani, Lahdar Belumi, Đamel Zidan, Mustafa Daleb, Sala Asad, Raba Mađer.

Alžir – Čile 3:2, grupna faza SP
24. jun 1982, Hihon (Španija)

Rapsodija Alžiraca nastavljena je pobedom nad Čileom, čime je dokazano da trijumf nad Nemačkom nije puka slučajnost, te da valja obratiti pažnju na fudbalere iz Afrike. U tom duelu sve je bilo gotovo rešeno u prvih 35 minuta.

Salah Asad je odigrao turnir karijere, a protiv Čilea i verovatno utakmicu karijere. U sedmom i 31. minutu se upisao u strelce, a veliku prednost pre odlaska na odmor doneo je Teđ Bensaula. Ipak, u nastavku se dogodilo očekivani pad, danak neiskustvu plaćen je sa dva primljena gola, međutim nije bilo opasnosti, Alžir je zabeležio drugu pobedu u istoriji na Mundijalima.

Sastavi
Alžir: Mehdi Serbah, Mahmud Genduz, Nuredin Kuriši, Šaban Merzekan, Salah Larb, Fauzi Mansuri, Ali Fergani, Teđ Bensaula, Abdelmađid Burebu, Salah Asad, Rabah Mađer.
Čile: Mario Osben, Rene Velensuela, Vladimir Bigora, Elijas Figeroa, Mario Galindo, Rodolfo Dubo, Eduardo Bonvale, Gustavo Mankoso, Migel Anhel Neira, Karlos Kašeli, Patrisio Janjes.

Alžir – Nigerija 1:0, finale Kupa nacija
16. mart 1990, Alžir (Alžir)

Prvi i jedini trofej u kontinentalnom takmičenju Alžir je osvojio kao domaćin, 1990. godine, bez poraza, pobedom u finalu nad Nigerijom minimalnim rezultatom. Izabranici selektora Abdelhamida Kermalija su u velikom stilu odigrali kompletan turnir, a u finalu se revanširali “Super orlovima“ za poraz u finalu odigranom deset godina ranije.

Sastavi
Alžir: Šerif Si El Uzani, Šerif Uđani, Đamel Amani, Musa Saib, Rabah Mađer, Fodil Megaria, Abdelhamid Serar, Ali Benhalima, Antar Osmani, Mas Aiat Abderhaman, Đamel Menad
Nigerija: Rašidi Jekini, Uče Okečukvu, Mozes Kpakor, Tompson Oliha, Ademola Adesina, Endru Uve, Ajzak Semitoje, Frajdej Elahor, Ajo Ogunlana, Aloj Uzoma Agu, Herbert Anijekvu.