"Svi rešili CHF kredite, samo nas zamajavaju"

Zbog toga većina nije videla isplativost u prihvatanju jednog od četiri modela koje je Narodna banka ponudila kao rešenja problema koji muči više od 20 hiljada građana Srbije.

Hrvatska, sa druge strane, za septembar sprema zakon kojim će banke, o svom trošku, preneti sve kredite u švajcarskim francima u evre uz smanjenje glavnice.

“Da ljudima omogućimo da žive normalnije da jedno nesretno poglavlje novije hrvatske građanske istorije koje je opteretilo mnoge porodice, maknemo s dnevnog reda”, kazao je premijer Hrvatske Zoran Milanović.

55.000 porodica u Hrvatskoj odahnulo je. Među njima i Iva kojoj je rata skočila s 1.800 na 2.800 kuna, pa je nakon prvih mera hrvatske Vlade pala na 2.300 kuna.

“Ukoliko bi sad prodala po ovom kursu koji je sad ne bi imala dovoljno ni da zatvorim kredit, tako da navijamo za ove mere”, kaže Iva Tadić, građanka Hrvatske zadužena u švajcarcima.

I susedna Mađarska je neposredno po skoku švajcarca naredila prevođenje stambenih kredita u forinte, i na tome se ne zaustavljaju. Najavljuju da će u forinte biti pretvorena i sva zaduženja za potrošačke i auto-kredite sa valutnom klauzulom.

Od ove nedelje kredita u švajcarcima nema ni u Crnoj Gori. Svi su prebačeni u evre uz fiksnu kamatnu stopu od 8,2 odsto.

Za to vreme, u Srbiji, telefoni u udruženju građana Efektiva ne prestaju da zvone.

“Samo u Srbiji se korisnici kredita u švajcarskim francima zamajavaju nekakvim modelima, 4 modela pa i neki peti se pojavio, koji zapravo kažu građanima evo rata vam se povećala 2,5 puta a mi vam nudimo da se smanji za 2-3 hiljade dinara.I kažu to je super a pustite loše đake u Mađarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, oni ne znaju šta rade”, kaže Dejan Gavrilović iz udruženja "Efektiva".

Hrvatske banke konverzija će koštati i do 6 milijardi kuna, a država će im to nadoknaditi kroz poreske olakšice.

“Saglasio bih se da je najveći problem sa glavnicom. Sva ova druga rešenja kao što su modeli koji su se kod nas ponudili, ne smanjuju taj iznos glavnice i opterećuju korisnike da preuzmu kompletan valutni rizik”, kaže Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije.

“Ali rekao bih da i u tim modelima u kojima je dugoročno rešenje nađeno u mađrskoj i hrvatskoj, neko mora da preuzme nešto što je izgubljeno pa je to država kao nedavno u Hrvatskoj kroz poresko rasterećenje banaka a to znači smanjeni prihod za budžet”, kaže on.

Više od 1.500 zaduženih građana koji se više ne nadaju pomoći od države obratilo se sudu. U poslednjem takvom završenom procesu, Viši sud u Beogradu ukinuo je kamatu koju je banka obračunavala klijentu, čime mu je glavnica smanjena za oko 20.000 franaka, a rata od 300 švajcaraca biće prepolovljena.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.