Pruga, put i Luka Bar šanse Srbije

Projekti su okosnica budućeg multimodalnog Koridora 11, koji ima veliki međunarodni i regionalni značaj.

Jer, to je najkraća pomorska, železnička i drumska veza od Barija u Italiji do Temišvara u Rumuniji. Zato je najznačajniji partner Srbiji i Crnoj Gori u ovom poslu upravo Italija, zbog velikog broja firmi u Rumuniji.

Interes za ovim koridorom pokazuje i Rusija, koja je spremna da deo kredita namenjen železničkoj infrastrukturi u Srbiji, usmeri upravo na barsku prugu.

Posle prvog neuspešnog tendera za privatizaciju dela barske luke očekivalo se da će srpska strana odustati od tog projekta. Međutim, priča je ponovo ovih dana aktuelizovana, a nadležni tvrde da su naši privrednici i dalje zainteresovani za kupovinu barske luke.

U toku je tender za prodaju 54 odsto ukupnog akcijskog kapitala u vrednosti od 65 miliona evra i, dodatno, dodelu koncesije za korišćenje luke na period od tri decenije.

Prethodni tender završen je bez interesenata, iako je tada izgledalo da će se ostvariti strateški cilj Vlade Srbije da barska luka bude glavna za robu iz Srbije, koja trenutno preko Bara plasira svega 20 odsto izvoza.

Konzorcijum osnovan u Beogradu, međutim, i pored gromoglasnih najava da će se oko Miodraga Kostića okupiti dovoljan broj zainteresovanih investitora, nije se prijavio za tender, koji je istekao u januaru 2010... Još tada je ministar Milutin Mrkonjić nagovestio da će srpski privrednici učestvovati na ponovljenom tenderu, jer je kupovina dela luke dobra za srpska preduzeća.

Od toga hoće li privreda Srbije naći interes da zakupi luku Bar zavisi, po svemu sudeći, i sudbina pruge od Bara do Beograda. Posle četvrt veka postojanja ova pruga nikada nije remontovana u celoj dužini od 454,8 kilometara. Infrastruktura je ruinirana i crnogorskim delom vozovi idu u proseku 40 kilometara na sat.

Na srpskoj strani barske pruge lagane vožnje uvedene su na tridesetak mesta, u ukupnoj dužini, koja premašuje 100 kilometara. Od Beograda do Vrbnice, zbog uvedenih laganih vožnji, putnički vozovi saobraćaju sat duže nego što to omogućavaju planirane brzine na ovoj magistrali. Preliminarna analiza pokazuje da je samo za ukidanje laganih vožnji potrebno od 50 do 70 miliona evra.

Postoji dogovor između ministarstava Crne Gore i Srbije o budućnosti ove pruge, a uz sponzorstvo Vlade Italije izrađena je i studija, kažu u crnogorskom Ministarstvu saobraćaja.

I Koridor 11 strateški prioritet naše zemlje

I dalje je aktuelno povezivanje Bara i Beograda auto-putem. Da li je prilikom projektovanja trase od Bara do Boljara Crna Gora vodila računa o tome gde će i kako ta saobraćajnica biti spojena sa koridorom iz Srbije? Hoće li Crna Gora, po najnovijoj verziji, graditi samo „brzu cestu“ koja bi se „naslonila“ na moderni auto-put iz pravca Beograda?

"Mi ne odustajemo od auto-puta, ali izgradnja po našem prvobitnom projektu sada zavisi od mnogih faktora. Videćemo šta ćemo graditi, a koridor za koji smo se opredelili ne može se menjati, jer je ucrtan u prostorni plan Crne Gore", kaže crnogorski ministar saobraćaja Andrija Lompar.

Evropska investiciona banka ocenila je da je bolje graditi „brzu cestu“, možda i samo magistralu umesto preskupog auto-puta kroz Crnu Goru zbog teške konfiguracije terena. Na Vladi Srbije je da proceni hoće li, u tom slučaju, i ona promeniti planove o izgradnji „pravog“ auto-puta do Boljara.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.