Sinonim uspeha

Nakon uspešnog ulaska Etihada na tržište Srbije, ime još jedne firme iz Abu Dabija spominje se kao potencijalni partner. Mubadala, kompanija iz Emirata, razmatra mogućnost otvaranja fabrike čipova u našoj zemlji. Milan Marjanović predstavlja vam ovog giganta i neke od njegovih projekataGodine 2002. Mubadala &ndash; što na arapskom znači razmena &ndash; osnovana je od strane vlade Abu Dabija kao glavna agencija zadužena za razvoj različitih, i do tada nepostojećih, grana nauke i biznisa u toj zemlji. Na čelu upravnog odbora agencije nalazi se njegovo visočanstvo Šeik Mohamed bin Zajed Al Nahijan, prestolonaslednik Abu Dabija i zamenik vrhovnog komandanta oružanih snaga. Za deset godina postojanja Mubadala je izrasla iz firme kojoj su primarni interes bili nafta i gas u kompaniju čiji je portfolio postao globalno poznat jer poseduje različita preduzeća. U isto vreme ona je zadržala svoj glavni cilj, a to je da bude &bdquo;katalizator&ldquo; ekonomske različitosti Abu Dabija i da proizvodi &bdquo;opipljive društveno-socijalne koristi&ldquo; za emirate. U prvoj deceniji postojanja Mubadala je otvorila 10.000 radnih mesta u Emiratima i ima za cilj da obezbedi novih 8.000 radnih mesta do 2020. godine. Više od 160.000 pacijenata lečeno je u zdravstvenim centrima kompanije Mubadala prošle godine, a oko 20.000 mesta na univerzitetima sada je dostupno zahvaljujući programima ove kompanije. Mandat Mubadale je da investira na duži rok na lokalnom i međunarodnom nivou da bi kompanija pomogla u ostvarivanju ekonomskog programa &bdquo;Plan Abu Dabi 2030&ldquo; koji je sveobuhvatna mapa puta za razvoj Emirata. Kompanija ima strpljiv pristup tržištu, što znači da plaćaju velike sume za firme u začetku koje godinama neće biti isplative. &bdquo;Korist od strpljenja imaju akcionari jer Mubadala ima retku prednost u odnosu na konkurenciju da su sva preuzimanja koja smo uradili ocenjena kao potpuno uspešna i iskorišćena&ldquo;, rekao je predsednik upravnog odbora šeik Mohamed bin Zajed u saopštenju koje je izdala kompanija Mubadala prošle godine. Novi magazin predstavlja neke od manje poznatih projekata ove kompanije.GRAD MASDARMasdar (na arapskom izvor) je jedinstveni grad budućnosti koji se gradi kao ekološki najčistiji grad u svetu u kojem će se oko 50.000 stanovnika služiti isključivo obnovljivom energijom. Masdar će biti mesto zdravog življenja, bez zagađenja i otpada, a koristiće isključivo obnovljive izvore energije, kao što su sunčeva energiju koje ima napretek u pustinjskom emiratu. Obuhvataće 6,5 kvadratnih kilometara. Prevoz će se rešiti sistemom električnog javnog prevoza i nizom drugih automatskih prevoznih sredstava koje pokreće sunčeva energija, bez ijednog klasičnog automobila i sa nimalo ugljen-dioksida. Pre samog grada biće sagrađena velika sunčeva termoelektrana izvan grada čija će se energija koristiti već pri gradnji Masdara, a kasnije će u potpunosti snabdevati grad potrebnom električnom energijom. U planu je i gradnja vetroelektrana. Projekat će koštati 22 milijarde američkih dolara i trebalo bi da se završi do 2015. Inicijativu Masdar pokrenuo je 2004. princ Mohamed bin Zajed al Nahjan, koji je hteo da pokrene pomalo uspavani Abu Dabi i unese raznolikost u privredu zemlje. &ldquo;Mi nismo samo naučni projekat&rdquo;, kaže Stiven Serevens, šef projekta i logistike. &ldquo;Masdar je otvoren za biznis&rdquo;, kaže on. Masdar će imati niske zgrade sa fotonaponskim pločama na krovovima. Iako UAE obiluju Suncem, u toj zemlji zasad samo uređaji za naplatu parkiranja rade na sunčevu energiju. Pažnja će se pokloniti i recikliranju otpada. Za jednu pretežno pustinjsku zemlju to je veoma važno. Masdar će biti smešten nedaleko od mora, a bedemi će ga štititi od vrućeg pustinjskog vazduha i buke obližnjeg aerodroma. Grad će imati sistem razvedenih ulica i terasastih trgova prepunih hlada, što je u klimi južnog dela Arapskog poluostrva prava blagodet. Iako zvuči kao scenario za film naučne fantastike, takav grad postaje stvarnost jer je u februaru 2008. već započelo njegovo projektovanje. Upotreba klasičnih automobila biće zabranjena. Ipak, neka vrsta javnog prevoza će postojati i sastojaće se od specijalnih vozila na baterije koja će se kretati sistemom magnetnih traka. Projektanti taj sistem nazivaju &quot;horizontalni liftovi&quot;. Oni se neće kretati po stalnim stazama, već će putnici moći da biraju između preko 1.500 stanica do kojih žele direktno da se odvezu. Gradski planeri kažu da će 80% vode biti reciklirano i upotrebljeno onoliko puta koliko je to moguće. Veći deo pitke vode dobijaće se desalinizacijom morske vode. Jedan od glavnih ciljeva Masdara je svođenje emisije ugljen-dioksida na nulu. To će biti izuzetno težak zadatak, ali pošto za naftom bogate Ujedinjene Arapske Emirate finansiranje nije problem, čak se i najveći skeptici slažu u oceni da je projekat moguć. Procenjena vrednost Masdar sitija je oko 22 milijarde američkih dolara i očekuje se da bude otvoren do kraja 2015, dok će završni radovi biti gotovi do 2025. Na terenima oko grada, osim sunčevih termoelektrana i fotonaponskih ploča, stvoriće se i poljoprivredni nasadi, što će gradu omogućiti da sam sebe izdržava. Ambicije Abu Dabija idu dalje od izgradnje zelenog grada. Emirat je veliki deo investicijskog fonda od 250 miliona američkih dolara uložio u firme sa čistim tehnologijama, kao što su proizvođači malih vozila na dva točka, fabrike sunčevih uređaja i kompanije koje se bave pročišćavanjem otpadnih voda. Proizvodnja 300 MW sunčeve energije, koliko je potrebno za snabdevanje novog grada, koštaće više od milijardu američkih dolara. Da bi u Masdar privukli vrhunske mozgove, uz pomoć američkog Instituta za tehnologiju iz Masačusetsa (MIT) utemeljen je mali univerzitet, Masdar Institute, specijalizovan za obnovljive tehnologije. Univerzitet kao prva aktivna ustanova u gradu otvorio se 2009. i ima oko 100 studenata i 30 predavača koji rade prema programu MIT-a. Ovaj futuristički grad su posetile i sve najvažnije kompanije: nemački gigant Simens, američki General elektrik, kao i Micubiši iz Japana i SK grupa iz Južne Koreje.OSTRVO AL MARIAHAl Mariah je ostrvo koje je do prošle godine bilo poznato kao Sovah. Trenutno je tamo veliko gradilište, a kompanija planira da završi projekat do 2030. godine. Vožnjom preko mosta do ostrva Al Mariah vaš automobil će doći do ogromnog područja zemlje koja se nalazi na 14 metara iznad vode. Ispod ovog postolja veličine 400 fudbalskih terena nalazi se središte poslovne četvrti, lavirint servisnih puteva, objekata i koridora. Projekat je dizajniran od strane bostonske firme Elkus Manfredi i razvijen je od strane Gulf Related. Sovah centar će pokrivati površinu od 214.000 kvadratnih metara i projekat će sadržati tržni centar, zajedno sa luksuznim hotelom i stambenim kulama. Projekat mešovitih namena povezan je sa luksuznim tržnim centrom Galleria koji će se prostirati na neverovatnih 51.000 kvadratnih metara. Na već pomenutoj površini nalaziće se više od 500 prodavnica za maloprodaju, objekti za rekreaciju, restorani i, kako se najavljuje, prostorija zabavnih namena. Kenet Himel, koosnivač i partner Gulf Related i predsednik i izvršni direktor kompanije Urban rekao je: &ldquo;Naša vizija za Sovah centar rođena je iz ogromnog odgovora luksuznim maloprodajnim zajednicama. Sovah centar će stvoriti novu paradigmu u Abu Dabiju kroz stvaranje jednog mesta gde ćete moći sve da obavite &ndash; biće tu prodavnice, objekti za razonodu, brojni restorani&rdquo; . Sa procenjenom cenom izgradnje od 201 miliona dolara Sovah centar će predstaviti kolekciju prodavnica svetske klase, kompleks bioskopa, imaće razne zabavne mogućnosti za mlade i luksuzni zdravstveni klub. Za restorane je predviđeno 80 lokacija &ndash; tu će biti i svetski poznati kafe-barovi, a kako bi sve to dobilo svoju dimenziju ekskluzive nalaziće se ispod panoramskog krova &ndash; otvorenog prostora. U Sovah centru takođe su smeštene dve kule površine 37.000 kvadratnih metara, jedna sa pet zvezdica i uslužnim apartmanima i druga sa luksuznim stanovima. Mubadala predviđa da će ostrvo biti minijaturni Menhetn gde se smenjuju visoki soliteri i niže zgrade, a koji bi trebalo da ima 70.000 žitelja i 12.000 radnika. Kompanija se takođe nada da će ubediti prosvetnu inspekciju da dozvoli izgradnju i pokretanje osnovne i srednje škole na ostrvu.Nismo ni sanjali da je ovo mogućeKaldon al Mubarak već deset godina se nalazi na čelu Mubadale. U jednom nedavnom intervjuu objasnio je šta su im dalji ciljevi i kako vidi kompaniju u budućnosti. Kako se Mubadala promenila u proteklih deset godina? To je bilo jedno neverovatno plodno putovanje. Da su me 2002. godine pitali kako zamišljam kompaniju u narednih 10 godina, sigurno ne bih mogao da pobrojim sve ono što smo do sada postigli. Kada pogledam poslovni izveštaj iz prošle godine pomislim da je to prosto nemoguće. Šta su bili ključni momenti u razvoju kompanije? Ima ih nekoliko &ndash; prvo je projekat Delfin, koji se bavi proizvodnjom nafte i gasa. Tu je i Emal, koji je deo zadužen za aluminijum. Gradnja industrijske i ekonomske zone. Tu je i Yahsat, satelitski biznis. Mi danas prodajemo opremu brojnim zemljama, od Avganistana do Južne Afrike. Ali ključ uspeha je proizvodnja čipova? Naš cilj je da razvijemo brojne vrste biznisa u Abu Dabiju. Na početku smo bili fokusirani na naftu i gas, a sada su to savremene tehnologije. Danas vodimo jedan od najzahtevnijih projekata u toj oblasti i imamo pogone u Njujorku i Drezdenu. Tako je ovaj naš biznis zaista postao globalan. Naravno, imamo i centar u Abu Dabiju i tu planiramo da obučavamo ljude. Planiramo da se dalje širimo. Svet je prošao kroz svetsku krizu, šta je Mubadala naučila iz svega toga? Svet se menja na ubrzan i dramatičan način. Poslednjih par godina morali smo da naučimo kako da rastemo bez obzira na krizu. Naučili smo da budemo otporni, da budemo strpljivi, da znamo da će peščana oluja proći. Kako Mubadala služi Abu Dabiju? Uspeli smo da u zemlju donesemo raznovrsnost ljudi, ideja i poslova. Ovo što mi sad radimo je globalno putovanje u koje su uključeni naši centri i ljudi u Njujorku, Evropi, Singapuru, Nigeriji, Alžiru. Bilo je ovo neverovatno putovanje i nisam mogao ni da sanjam da je moguće doći ovde gde smo sada.