Srbija i e-automobili - gde je zapelo

Beogradski sajam automobila obeležila rekordna poseta i prodaja, ali i pojava e-vozila

Izvor: Danas
Podeli
(Foto: Thinkstock.com)
(Foto: Thinkstock.com)

Od 2011. godine od kada se u Srbiji izdaju nove registarske tablice, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, registrovano je ukupno 114 vozila na električni pogon i 90 hibridnih vozila.

Ako uzmemo u obzir da je u Srbiji registrovano više od 1,8 miliona putničkih automobila, jasno je da se radi o čistoj egzotici, mada su glavni trend u auto-industriji u narednim godinama upravo električni automobili.

Kod nas su već duže vreme prisutni hibridni automobili starije generacije, odnosno automobili koji imaju ugrađene baterije koje se dopunjuju radom motora sa unutrašnjim sagorevanjem, poput akumulatora i koji služe samo za "kreni stani" situacije u gradskoj vožnji. U svetu su poslednjih godina sve češći "plag in" hibridi, automobili čija baterija može da se dopunjava spolja i koji imaju nešto veću autonomiju na struju, oko 70-80 kilometara, dok posle preuzima benzinski motor.

Ove godine na sajmu automobila pojavili su se neki novi modeli potpuno električnih automobila, kao što su BMW i3, e-golf i e-up kod Folksvagena ili KIA soul EV. Za fabričke električne automobile nema problema prilikom uvoza i registracije. Procedura je ista kao i za obične automobile, a kako su nam rekli u MUP-u, postoji i olakšica a to je neplaćanje poreza na motorna vozila sa isključivo električnim pogonom. Ovaj porez se za obična vozila naplaćuje po kubikaži u kreće se od 1.200 dinara za vozila ispod 1.150 kubika, pa do 222.000 dinara za vozila sa motorom zapremine preko 3.000 kubnih centimetara. Takođe, prema istom zakonu lokalne samouprave mogu da oslobode električna vozila plaćanja i komunalne takse koja se kreće od 500 do 5.500 dinara.

Ali to i nije bog zna kakva povlastica ako se uporedi sa recimo Austrijom, koja je početkom ovog meseca ponudila podsticaj od 4.000 evra za kupovinu električnog automobila. U nekim drugim zemljama osim finansijske subvencije date su pogodnosti kao na primer mogućnost vožnje u žutoj traci ili jeftiniji parking za vlasnike vozila na struju.

Da li će na srpskim putevima biti više električnih automobila zavisi pre svega od toga da li će imati gde da se pune. Iako su oni predviđeni za gradsku vožnju, a sa dometima od 150 do 250 ili 300 kilometara može sasvim dobro da posluži i kućno punjenje, mogućnost da se u nekoj saobraćajnoj gužvi ostane bez baterije izaziva probleme.

Zato će do kraja godine biti napravljene prve stanice za punjenje automobila u Beogradu, najavljeno je na okruglom stolu "Električni automobili i razvoj infrastrukture za punjenje vozila u Srbiji".

Ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović je ranije najavila da će pored interneta na Koridoru 10 biti instalirane i stanice za punjenje e-automobila, a kompanija Delta je najavila da će u hotelima Kraun plaza i Hotel In, kao i širom njihove dilerske mreže biti postavljeni punjači.

Ipak, kako se moglo čuti na okruglom stolu, već se može nazreti budući problem za vlasnike električnih vozila. Različiti proizvođači uvode svoje standarde pa tako jedna vrsta priključka odgovara markama nisan, micubiši i tojota, dok drugačiji standard podržavaju fijat krajsler, dženeral motors, ford, folksvagen i bmv i potpuno su nekompatibilni.

Da li će biti struje za električne automobile nije problem, poručio je Vladimir Šiljkut, šef službe za pripremu novih ulaganja EPS-a koji je dodao da se ova kompanija spremila za ekspanziju e-vozila još ranije, ali do nje nije došlo. Prema njegovim rečima, EPS ne očekuje nikakve negativne efekte što se tiče elektromreže, ali bez subvencija kupaca elektroautomobila neće biti ekspanzije ovih vozila.

Naime, to je i glavna prepreka za veće prisustvo električnih vozila budući da su e-modeli i dvostruko skuplji od sličnih benzinskih ili dizel automobila.

On je istakao i da instaliranje punjača u poslovnim zgradama neće biti problem pa auto može da se puni dok ste na poslu, ali punjenje traje sporo, i do osam sati. Rešenje su superpunjači koji napune bateriju za manje od pola sata. On je poručio da su srednjenaponska i niskonaponska mreža podopterećene i da ima kapaciteta za veliki broj elektromobila.

Estonija je za sada jedina zemlja koja je dostigla nacionalnu pokrivenost punjačima sa 165 superpunjača na maksimalnoj udaljenosti od 40 do 60 kilometara. Evropska unija planira da do 2020. godine ima 3,5 miliona elektroautomobila i 800.000 stanica za njihovo punjenje. Inače u svetu je prošle godine prodato 1,3 miliona električnih automobila.

Rampa za budžene elektroautomobile

Za fabričke električne automobile nema problema prilikom uvoza i registracije jer imaju potpunu dokumentaciju, ali za prepravljana vozila koja su sve češća u regionu stvar je potpuno drugačija.

"Legalan uvoz takvog vozila u praksi je nemoguć, jer je potrebno da se obave razna ispitivanja na njemu, što je komplikovano i skupo. Mi smo sami preradili jednog "punta" u električni automobil i bili smo prvi koji su registrovali takav auto. Cela procedura trajala je jako dugo i bila komplikovana, čak su prema nama pisali i pravilnike", kaže Milan Saran, inženjer u Centru za motorna vozila AMSS-a. On ističe i da svaki novi sistem u vozilu smanjuje domet baterije. Tako njihov "punto" leti prelazi 150 kilometara, a kada se zimi uključi grejanje, domet pada na oko 100 kilometara. Još jedan problem sa baterijama jeste što loše podnose hladnoću.

Prati B92 na Viberu

Analiza

Srbi spokojni - Rusi „okupiraju“ Hrvatsku

Pregrupisavanje „Sberbanke“ legitimno je zauzimanje što povoljnije pozicije za konačan rasplet situacije u „Agrokoru“ koja vodi ka neizbežnom stečaju. Svako gleda da sa te trpeze koja je oskudna ugrabi što je moguće veći deo plena.

Analiza petak 23.06. 10:17 Komentara: 3

Kupujete stan? Ovo je 5 najvažnijih koraka

Donošenje odluke o kupovini stana, iako se u početku čini kao najteži korak na putovanju do nove nekretnine, ništa je spram papirologija i procedura koje prethode vlasničkom listu. Izbor lokacije, blizina okolnih objekata, linija gradskog saobraćaja ispostavlja se manje bitnim od trenutka kada se susretnete sa prvim papirima, koji garantuju da je objekat legalizovan, u čijem je vlasništvu bio, da li je plaćen porez... U narednim redovima predstavićemo glavne faze kroz koje prolaze budući vlasnici stana, pišu Večernje novosti.

Analiza utorak 20.06. 08:11 Komentara: 7

Čime će nam se baviti deca i unuci, ne biste verovali

Od 2020. u Japanu će pakete i pisma umesto ljudi dostavljati dronovi. U 2022. godini 35 odsto danas traženih radnih veština neće biti potrebno. Amerikanci savetuju mladima zanimanja u kojima je najmanja verovatnoća da će ih do 2024. zameniti roboti. Za preživljavanje na radnom mestu kreativnost će 2020. biti glavna veština.

Analiza ponedeljak 19.06. 10:36 Komentara: 3

Vučić je naravno bio tamo, a gde smo mi?

Hrvatska je opet izostala s jednog važnog međunarodnog političkog i ekonomskog skupa na kojemu su predstavnici 70 zemlja i međunarodnih institucija raspravljali o investicijama vrijednim više od pet hiljada milijardi dolara.

Analiza sreda 24.05. 12:40 Komentara: 13

Hronika srpskog industrijskog groblja

Plasmanom nekoliko hiljada programabilnih kontrolera PA512 na rusko tržište, u velikoj meri je doprineo modernizaciji ruske automobilske industrije. Na ruskom tržištu su programabilni kontroleri PA 512 godinama bili bez prave konkurencije jer su decenijama uspešno obavljali upravljačke funkcije u industrijskim uslovima bez otkaza. Vrednost samo jednog ugovora iz 1988. godine koji obuhvata isporuku 263 programabilna automata PA 512 na tržište SSSR-a bila je 7,5 miliona USD. Isporuka se odnosila na 1988. i 1989. godinu. To je jedan od najvećih izvoznih ugovora koji je ikada zaključen za isporuku jugoslovenskih industrijskih računara. Snaga razvoja programabilnih automata u Loli Ribaru demonstrirana je i u Nemačkoj od 20-27. aprila 1989. godine, na Sajmu industrijskih dostignuća u Hanoveru. Tu su bili izloženi eksponati programabilnih automata PA512, a štand Ivo Lola Ribar je posetio i Helmut Kol, tadašnji kancelar Zapadne Nemačke.

Analiza ponedeljak 22.05. 08:51 Komentara: 2

Zašto je Ikea nastala u Švedskoj a ne u Babušnici?

Kada kažu Ikea, ljudi prvo pomisle na modularni nameštaj, brojne potrepštine i sitnice za opremanje kuće i relativno povoljne cene. U Srbiji je pojam i za nešto daleko i nedostižno jer je čekaju decenijama. Ikea je, međutim, mnogo više od toga. Mnogi bi rekli, lako je njima, oni su iz Švedske.

Analiza subota 20.05. 13:00 Komentara: 74

Dva meseca pod velom tajne, šta to krije država?

U nedelji nakon septembarskih parlamentarnih izbora 2016. kada su Andrej Plenković i Božo Petrov započeli pregovore o sastavljanju zajedničke Vlade, Ivica Todorić uspešno je završio pregovore s pet inostranih banaka o produžetku kratkoročnih obaveza vrednih 500 miliona evra. Dva meseca kasnije Agrokor je produžio kreditni aranžman u iznosu od 340 miliona evra i s VTB Bank (Austrija), bankom u većinskom vlasništvu ruske države.

Analiza četvrtak 18.05. 14:24 Komentara: 0
strana 1 od 51 idi na stranu