Pilule protiv starenja
Poslednja „srednja nedelja“ i potom poslednji „manični ponedeljak“. Nema više. Odlazi u istoriju. Kako Rodžer Federer kaže, „idemo u korak s vremenom“.
Zoran Kecman
S kakvim vremenom, drugo je pitanje, ali posle tog čudesnog nedeljnog mira na vimbldonskim terenima, usledio je poslednji, eksplozivni ponedeljak sa 16 mečeva osmine finala u obe konkurencije.
Zašlo se i u tradiciju – Novak Đoković je po 50. put stigao u četvrtfinale grend slema, 12. put na Vimbldonu i time se izjednačio sa Arturom Gorom na trećem mestu večne liste. Samo su Federer sa 18 i Konors sa 14 sada uspešniji od njega.
Isto tako, tačno 40 godina i jedan dan od poslednjeg finala Bjerna Borga na ovim terenima (finale sa Mekinroom 1981. godine), na njima se pojavio njegov najmlađi sin, 18-godišnji Leo, koji je pobedio našeg Marka Topa u tri seta, 6:3, 6:7 (2), 6:0.
Dakle videli smo da delu sudaranje vremena, tradicije i svakojakih uzbuđenja.
Zašto je u ovu tradiciju nedelja/ponedeljak moralo da se dira, nikada mi neće biti jasno. Ako ništa drugo, Vimbldon je u tih 48 sati imao dve krajnje tačke u putanji teniskog klatna – nedelju, gde ste mogli da razbistrite misli i čujete i sopstveni dah, i ponedeljak kada je sve ključalo od uzbuđenja na terenima. I to je imalo posebnu lepotu.
„Šta kažete, ne čujem vas, ponovite pitanje“, kroz smeh je izgovarao Federer u intervjuu na terenu praćen gromoglasnim ovacijama sa tribina, posle još jedne pobede na omiljenom mu turniru, njegove 18. u osmini finala u Londonu.
Publika se čula i kada je Novak Đoković koji sat pre toga, sa takođe velikim osmehom na licu komentarisao rutinski odrađen zadatak u četvrtoj rundi protiv Čileanca Kristijana Garina, kog je zbrzao u prvom i trećem setu i sa kojim se malo više poigrao u središnjem delu meča. Tek da oseti izazov, da igra, da ga neko uopšte testira.
Jer, dobro pogledajte žreb singla u obe konkurencije, iako jedan meč, Medvedev – Hurkač, tek treba da se završi.
Od 16 imena koja su prošla to sito i rešeto prva četiri kola, tu je čak 12 debitanata u četvrtfinalu Vimbldona!
Slučajnost? Smena generacija? Nešto treće? Od svega pomalo, rekao bih, jer su od ta četiri imena koja su ranije bili u četvrtfinalu, tri osvajala pehare u hramu tenisa - Rodžer Federer osam puta, Novak Đoković pet, a Anđelik Kerber jednom. Karolina Muhova iz Češke, nema nijednu titulu, ali je ovo njen drugi uzastopni plasman među osam u Londonu.
Sve ostalo je more, more gladnih pretendenata, i zato neće biti lako ovom „vremenskom zidu“, oličenom u Novaku i Rodžeru, da izdrži taj nalet. Pogotovo Rodžeru, jer je ne zaboravite, šest godina stariji od Đokovića.
Novak je protiv Garina jednostavno uradio ono što je svako na Vimbldonu, od stjudarda, preko sakupljača loptica i šefa kuhinje, pa do svakog navijača i Džona Mekinroa u komentatorskoj kabini, i očekivao, pobedio je glatko u tri seta.
Đoković svojom igrom ne ostavlja čak prostor ni za najmanju sumnju, jednostavno, on ima taj šampionski ritam, u nizu je od 18 uzastopnih londonskih pobeda i ide ka tom velikom cilju, 20. grend slem tituli i šestoj na Vimbldonu.
U četvrtfinalu ga ne čeka mlađani Andrej Rubljov, taj meč sa Moskovljaninom nekako magično izmiče, ali ne Novakovom krivicom – Rus nikako da se nađe nasuprot broja jedan, a za to je krivac ovog puta podebelo bio i Marton Fučovič.
Teniser iz zemlje koja je naš severni sused, jednostavno, imao je više nerava u pet setova, bolje je istrajavao u tim ključnim poenima i sada je on taj koji će pokušati da testira Novaka.
Fučovič, kako je i sam Novak rekao, ima u svojoj igri tu crtu da je u svemu veoma, veoma dobar i da nema osetljivih tačaka, koje bi se mogle tako lako detektovati i forsirati. I igra vrlo agresivne, snažne udarce, što na travi može biti vrlo važno. Čak je i servis popravio u odnosu na ranije godine i sve ga to čini opasnim, protiv bilo koga.
Proseguono bene le lezioni di italiano di @Ajlatom 😂
Che coppia 🥰#tennis #Wimbledon @MattBerrettini@frapaoletti pic.twitter.com/lNnfrU4ZHE
— SuperTennis TV (@SuperTennisTv) July 4, 2021
Čuo sam i Džon Mekinroa koji je imao „jedan od onih dana“ kada je svojim komentarima pomalo iskakao iz šina, pa je rekao kako veruje da će Novak ove godine uzeti sva četiri grend slema ali ne i olimpijski turnir, „što će ga osvestiti“ na vreme da se probudi za US Open.
Ima li Mek neku svoju kristalnu kuglu, to stvarno ne znam, ali znam da je naljutio opasno sve u Engleskoj kada je prokomentarisao kraj za mladu Emu Radukanu, koja je zbog problema sa disanjem morala da preda meč Ajli Tomljanović.
On je indirektno označio da se 18-godišnja Radukanu pomalo uplašila momenta i da je to, kako sam razumeo, sve bilo povezano sa „napadom panike“.
Svetla velike pozornice zaista mogu da budu opaşna stvar za nekog ko je tek kročio na nju, ali možda je Amerikanac ipak požurio sa krajnjom ocenom. Radukanu je ovde doživela najlepše trenutke do sada i ni ko ne zna šta je u stvari bio razlog povlačenja, jer to nikom nije otkrila, što je, složićete se, njeno pravo.
Ali, svakako, ovaj manični ponedeljak, imao je i svoju romantičnu stranu, jer ćemo u četvrtfinalu imati dve zaljubljene ptičice – Ajlu i Matea, koji su oboje uspeli da se probiju u samu završnicu takmičenja.
Kako je samo emotivni Italijan tukao po onoj šipci ispred sebe u meču njegove devojke, protiv mlađane Radukanu, dobro je da nije sve predugo trajalo, jer sam plašio da bi mogao i da se ozbiljno povredi. Rimljanin je toliko nervozan kada Ajlu gleda dok igra, da je to neopisivo, ali dobro, i slatko je. Koliko bi slatko bilo za njih da dođu do samog kraja turnira, ne smem ni da zamislim!
A zamislite da Mateo, recimo, igra finale u nedelju, 11. jula, istog dana kada bi možda i Italijani mogli da igraju u finalu Euro 2020 protiv Engleza ili Danaca? Etna i Vezuv bi proradili u roku od 24 sata, sve od groznice temperamentnih Italijana, lava emocija bi se razlila Evropom. Ludilo kakvo samo sport može da režira.
No, da se ne bavimo predikcijama, poput Mekinroa – ali meni, nekako iz pozadine, na svetlo dana, dolazi ono dugo potiskivano pitanje – možemo li da u tu nedelju, gledamo nastavak one neverovatne priče iz finala 2019? Novaka protiv Rodžera, još jednom?
Ništa stvarno nije nemoguće, najmanje ovo, jer nekako, to bi bio idealan scenario za sve u svetu tenisa, ponajviše za same organizatore, pogotovio sad, u momentu kada je Vlada Velike Britanije otvorila kapije Vimbldona širom i dozvolila sto odsto kapaciteta u finišu turnira.
Ipak, i jednog i drugog čekaju dva velika koraka do tog novog, sudbinskog randevua, finala nad finalima.
Novak će se probijati kroz „istočni blok“, preko Mađara Fučovića i Šapovalova koji je iako sa pasošem Kanade, ipak i ruskih korena, ili Moskovljanina, Karena Hačanova.
Šapovalov mi u svemu ovome deluje kao neko ko je u najvećem naletu adrenalina, sa tom budućom, šampionskom aurom, i uveren sam da će taj momak još godinama obasjavati svojom prelepom igrom terene na Vimbldonu. I proslaviti se.
Ali uz Šapovalova, zastavu sa javorovim listom proslavlja i Feliks Ože-Alijasim koji se ne zaustavlja sa sedam pobeda u poslednjih osam mečeva na travnatoj podlozi.
To što je posle četiri sata i dva minuta izbacio Aleksandera Zvereva, dovoljno akcentuje koliko je ozbiljan i nagoveštava možda i njegovo novo viđenje sa Federerom, koji čeka boljeg iz duela Medvedeva i Hurkača.
O tome kako je taj meč iz ponedeljka iscureo u utorak, što će pobedniku ostaviti manje vremena za oporavak, ne vredi trošiti reči, hajde samo da verujemo da će tako nešto biti nemoguće od sledeće godine, kada se mečevi osmine finala budu igrali u dva, umesto u jednom danu.
Međutim, obrni, okreni, sve se tu nekako vrti oko Novaka i Federera. I njihovog suočavanja sa mlađima od sebe.
Oni su, kada se bolje pogleda, ta dva teniska kolosa koji odolevaju zubu vremena i svako ima neki svoj recept za trajanje.
Šta je Novakova pilula protiv starenja? Glad za ostvarenjem ciljeva, za titulom GOAT, da se bude prvi u svim najbitnijim parametrima u istoriji tenisera. Užitak u samoj igri.
A šta je Rodžerova pilula protiv starenja? Vimbldon, prosto i jednostavno. Ta zelena magična pilulica koja iz Švajcarca izvlači najbolje esencije njegove igre. U ovom ludilu od vremena čuvao se za Vimbldon, gurnuo je sa strane i Pariz i sve ostalo i rešio da baci sve (poslednje?) karte na sto, baš ovde.
Hazarderski ili ne, ali on svakim novim danom sve više ostaje bez aduta. Vreme čini svoje, ali Rodžer vozi na slavi prethodnih dana i toj ogromnoj želji da se Novaku revanšira za poraz iz 2019. I ne samo taj.
No, ipak, i jedan i drugi neće gledati tako daleko, u nedelju, iako je ona blizu, tu negde, iza krivine.
Jer na Vimbldonu, svaka krivina može biti jednako opasna, ako se volan ispusti iz ruku.
Novak tako nešto neće dozvoliti, a neće ni Rodžer. Ali da li će ih neko preteći, to ćemo tek da vidimo.
Oni ipak znaju tajnu onoga što niko od preostalih rivala nikada nije dokučio – šta treba da bi se pobedilo sedam puta zaredom u hramu tenisa.
A to je prednost nad prednostima. Bez obzira na godine.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
