Pit Sampras i njegov "njujorški krug"

Godinama se verovalo da Pit Sampras i njegovih 14 grend slem titula nikada neće biti dostignuti.Amerikanac grčkog porekla, rođen u Potomku (Kalifornija), 12. avgusta 1971. godine, postao je prava teniska ikona devedesetih godina prošlog veka, a velike uspehe imao je, naravno i na US Openu.Sedmostuki šampion Vimbldona je odlično igrao i u Njujorku i sa pet osvojenih trofeja, sa Džimijem Konorsom i Rodžerom Federerom, najuspešniji je igrač u Njujorku u Open eri. Sjajan servis, fantastičan forhend, besprekorna igra na mreži, Samprasov tenis bio je prava poezija za oko. Ipak, posle Samprasa, došla je era &bdquo;velike trojke&ldquo;, pa je tako slavni američki teniser sa 14 slemova, ostao iza Rodžera Federera, Novaka Đokovića i Rafaela Nadala. Sampras i Njujork su kontrasti. On je oduvek bio tih, miran, veoma povučen, neko ko nije uživao previše u svetlima pozornice, ali je i tako uspeo da ostvari svoje velike teniske snove u Velikoj jabuci &ndash; gradu u kom je sve užurbano i koji nikada ne spava.Na Flašing medouzu je debitovao sa 18 godina i ispostavilo se je čovek od kog je tada izgubio u prvom kolu, Peruanac Haime Izaga, bio jedan od najnezgodnijih njujorških protivnika. Iako ga je Pit pobedio naredne godine u trećem kolu, Izaga je još jednom bio koban za Samprasa, u osmini finala 1994. godine. Te 1990. godine, kada je osvojio prvi US Open, niko nije očekivao da će momak od 19 godina postati šampion. Iako su ga smatrali za veliku nadu američkog i svetskog tenisa, Sampras je ipak iznenadio &ndash; bilo je to leto kojim je dominirao vimbldonski šampion Stefan Edberg, koji je bio neporažen celog leta na američkog seriji, što mu je donelo poziciju broj 1 na ATP listi. Edberg se sapleo u prvom kolu šokantnim porazom od Rusa Aleksandra Volkova, a na terenima u Njujorku bljesnuo je &ndash; Sampras. Šta reći za igrača koji na poslednja četiri meča na turniru pobedi takve šampione kao što su Tomas Muster, Ivan Lendl, Džon Mekinro i na kraju, Andre Agasi, ispostaviće se, njegov najljući rival. Bio je to početak njegovog šampionskog ciklusa u Njujorku.Zanimljivo je da su sva četvorica igrača koje je Pit tada dobio, bili u nekom momentu u karijerama prvi na svetu, i možda je i taj Samprasov njujorški prvenac bio prepun simbolike u smislu toga kakva karijera je pred njim. Sampras je u naredna dva izdanja gubio od Džima Kurijera u četvrtfinalu i potom od Stefana Edberga u finalu 1992. kada je imao stomačnih problema i kada je povraćao. Ipak, vratio je titulu naredne godine kada je u finalu pobedio Francuza Sedrika Piolina. Izaga ga je pobedio 1994. godine u četvrtoj rundi, ali onda je usledilo prvo veliko finale sa Andreom Agasijem, 1995. godine, kada je Sampras došao do treće titule pobedom od 6:4, 6:3, 4:6, 7:5. Četvrti pehar u Njujorku osvojio je 1996. kada je u finalu u tri seta bio bolji od još jednog sunarodnika, Majkla Čenga, 6:1, 6:4, 7:6 (3). Petr Korda i Patrik Rafter su uspevali da ga zaustave u naredna dva pokušaja, da bi 2000. u finalu izgubio od Rusa Marata Safina, a godinu dana kasnije takođe u finalu od Australijanca Lejtona Hjuita. Već tada je Sampras bio na ivici šta da radi &ndash; razmišljao je o povlačenju, ali ipak je rešio da sebi da još jednu priliku. I bio je u pravu.Tog leta 2002. godine, krug se zatvorio &ndash; igrao je u finalu protiv čoveka sa kojim je 1990. delio megdan u prvom njujorškom finalu, Andreom Agasijem. &bdquo;Andre kog sam video u finalu 2002. bio je neko sasvim drugi u odnosu na dečka kog sam video sa druge strane mreže 1990. godine&ldquo;, pričao je kasnije Pit u svojoj autobiografskoj knjizi &bdquo;Um šampiona&ldquo;. Sampras je pobedio sa 6:3, 6:4, 5:7, 6:4. Bio je to njegov poslednji trijumf u Njujorku i što je još bitnije &ndash; u karijeri, jer je taj meč bio oproštajni. Kakav način da se ode u penziju! Pit i Andre bili su u tom momentu dvojica najstarijih finalista u više od tri decenije i odigrali su spektakularan meč, 34. po redu kad je reč o međusobnim obračunima. &bdquo;Atmosfera je bila električna, sva publika na Artur Ešu očekivala je nešto spektakularno. Uvek sam imao petlju da igram velike mečeve i nisam mogao da tražim više od ovoga&ldquo;, priznao je kasnije Sampras. Ostvario je svoju 762. pobedu u karijeri i spustio zavesu. &bdquo;Ispustio sam reket i podigao pesnice u vis polako. Bilo je gotovo, sve završeno, dobro urađeno. Nisam znao u tom momentu, ali bila mi je to poslednja titula na US Openu kao i moj poslednji profesionalni meč. Moj poslednji meč sa Andreom, poslednje grend slem pojavljivanje. Moj poslednji momenat pred posebnim suncem koje je polako tonulo u senku kasnog letnjeg popodneva u Njujorku. Dobio sam retku priliku da odem pod svojim uslovima i iskoristio sam je&ldquo;, rekao je Sampras o toj poslednjoj njujorškoj pobedi. Zaista najbolji način da se ode &ndash; sa titulom u rukama.