Drop shot 19

Vatrena lopta

Pogledajte fotografiju. Momak zaista "bljuje vatru". Kao neki teniski zmaj - iz Mursije!

Zoran KecmanIzvor: B92 četvrtak, 8.09.2022. | 13:25 -> 13:45

Tweet

Podeli

Foto: Profimedia

Izuzetan teniski zmaj nam stiže i sa Alpa, iz Tirola ili pokrajine Alto Adiđe, ništa manje moćniji, Janik Siner.

Što je najlepše, zmajevi su mladi, njihova vatra je jaka. I tek će da prži!

Žao mi je svih koji su propustili da vide spektakl sa svemirskog broda od stadiona u Njujorku (stvarno je neodoljiv utisak da tako izgleda, spolja). Ako ste propustili, brzo idite na "riplej", nećete se pokajati.

Pet sati i 15 minuta tenisa - čista magija.

Imaćete utisak da prisustvujete nekom od nestvarnih mečeva Đokovića i Nadala ili Nadala i Federera. Nešto iz tog čudesnog, svemoćnog trougla, iz njihovog arsenala mečeva od kojih se može sačiniti savršen avatar za svakog iskrenog zaljubljenika igre.

Dodajmo u taj panteon mečeva slobodno i ovaj, Sinera i Alkarasa, nećemo pogrešiti.

Nedostajalo je samo da u pozadini imamo i čuveni hit Majkla Džeksona iz 1982. godine, "Triler" i ugođaj bi bio stopostotan!

Pa, je li ovo onda znak da možemo biti mirni što se tiče budućnosti tenisa? Bez sumnje. Ovi momci su, ma koliko je to možda ishitreno reći, spremni da nastave stazama najvećih šampiona.

Sticajem okolnosti, pisac ovih redova imao je prilike da odgleda u prenosu oba najduža meča u Open eri US Opena.

Taj iz vojničkih dana, kada je Stefan Edberg u polufinalu 1992. nekako dokrajčio vrlo upornog i za njega uvek nezgodnog Majkla Čenga, posle pet sati i 26 minuta igre - 6:7 (3), 7:5, 7:6 (3), 5:7, 6:4. I ovaj današnji.

Setite se, to je bilo još u vreme kada je teniskim terenima dominirao servis-volej stil čiji je Edberg bio najbolji predstavnik.

Ako je Šveđaninu, koji je poput tigra jurišao na mrežu, kao neko ko je igrao efektne, kratke poene šaljući maestralne voleje iz svih pozicija, trebalo toliko vremena da slomi otpor žilavog Amerikanca, onda možete da zamislite kakva je to tek borba bila.

Taj meč se igrao na tada najvećem, a sada drugom po veličini stadionu na US Openu, "Luis Armstrong".

Trideset godina kasnije, na krcatom, susednom "Artur Ešu", publika je gledala teniske snove uživo do 2.52 ujutro.

Šta nam to nosi tenis budućnosti, bez velike trojke, Novaka, Rodžera i Rafe?

Ne pratimo ih još u penziju, naprotiv, ali verujemo da su i oni, ako su imali prilike da gledaju ovaj duel iz Njujorka, sigurno zdušno aplaudirali mladim kolegama.

Zaslužili su apsolutno sve iz palete najrazličitijih komplimenata. Znate, kada pet i kusur sati konstantno dižete ljude sa stolica, ali i one kraj malih ekrana, drugačije ne može.

Sada više nema sumnje - ova dvojica će tek voditi velike bitke u godinama koje su pred nama.

Alkaras, o njemu se već uveliko pisalo i ranije, još jednom je pokazao najbolji miks kvaliteta Novaka Đokovića i Rafaela Nadala, ali i ponešto "federerovsko" u sebi.

Ta neverovatna teniska lava, koju nosu duboko u sebi, tek će se izliti u tenisku ravnicu, jer ovaj momak, to ne sme da se zaboravi, posle ovog turnira i bukvalno može da dohvati zvezde.

Ili kraće rečeno - postane BROJ 1.

Šta kaže nova računica, posle ovog superspektakla na Kvinsu?

Ako Hačanov pobedi Ruda, a Alkaras Tijafoa - Alkaras postaje broj 1.

Ako Rud dobije Hačanova, a Tijafo pobedi Alkarasa - Rud je broj 1.

Ukoliko Hačanov savlada Ruda, a Tijafo sruši Alkarasa - prvi je Nadal!

I konačno, ako Rud dobije Hačanova, a Alkaras Tijafoa - pobednik US Opena će biti novi broj jedan svetskog tenisa.

Računica je takva, kompjuter je rekao svoje, ali ne možemo da ne konstatujemo da je ATP lista sada sve, samo ne nešto što realno reflektuje stanje u svetu tenisa.

To je ono što u celu priču vraća nepravde nanete Novaku Đokoviću, kada zdrav čovek iz administrativnih razloga ne može da radi ono što najviše voli.

Da li smo ikada imali situaciju, kao sada, da posle jednog turnira neko ko je sedmi na ATP listi (Kasper Rud), može posle dve nedelje da se nađe na teniskom Olimpu?

Ne verujem i iskreno se ne sećam takvog momenta. Jer jednostavno, barem u poslednje dve decenije, tolike izjednačenosti nije bilo, a nije bilo ni ovoliko onih iz vrha koji ne igraju turnir (Zverev, Đoković).

Situacija se tako nametnula i prosto, ne možemo da se otmemo utisku da i ljudi iz ATP, svojim teško shvatljivim odlukama, možda pokušavaju da se igraju neke vrste kreiranja budućnosti, "inženjeringa" novih šampiona. Jer, svakako, treba misliti na dane posle Novaka, Rodžera, Endija, Rafe.

Otuda im je ovaj blokbaster, ali i američka priča u vidu čudesnog Frensisa Tijafoa i njegovo precrtavanje Nadala iz pokušaja da se domogne 23. grend slem titule, za "ATP inženjere" stigao kao naručen!

Prošla su vremena kada su Đoković, Federer i Nadal okupirali zajedno vodeće tri pozicije i terorisali ostatak teniskog sveta.

Federera odavno nema, Nadal se muči sa povredama, Novak sa administracijom i stvarima koje nisu teniske prirode. Otvoren je prostor za mlade, oni ne čekaju, ne mole, hrabro uleću, osvajaju svoje pozicije, traže svoje mesto pod nebeskom teniskom kapom.

Prirodni, dinamički teniski i sportski ciklusi koje ništa ne može da spreči, mogu samo da krenu nešto pre ili kasnije, ali su neminovni.

Naravno, Nadal i Đoković, koji i dalje zauzimaju centralnu poziciju u toj fantastičnoj GOAT trci, još ne nameravaju da odlože reket u stranu, ali ovaj meč pokazuje da je i pred njima sve veća planina od izazova u mečevima sa mlađim, hitrijim, trofeja gladnijim izazivačima.

Naslednici vatre, ističu svoju kandidaturu. Imalin su od koga da uče, sada nam to demonstrijaju i praktično.

Ko god iz ovog kruga potencijalnih šampiona izađe kao pobednik, otvoriće širom vrata budućnosti.

Njujork će ostati Njujork, i dalje će biti najnepredvidljiviji što se tiče davanja prognoza o šampionu.

Njegova hirovitost, specifičnost, baš kao što je to i divlja, nesputana publika, koja se ne pokorava nepisanim teniskim zakonima, već igra igru u svom, američkom fazonu, ostaće večiti pečat.

Duha jednog grada koji pulsira neverovatnom energijom 24 časa.

Baš kao što su i zmajevi, Alkaras i Siner, radili to više od pet sati.

Energija grada, prenela se u ruke i noge budućih, mladih šampiona. Tenis, na superelektrični pogon.

Šta da kažemo za kraj? Istinu - jedva čekamo njihov novi okršaj!

Nećemo čekati dugo, budite sigurni.

Zoran Kecman

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.