Dušan Mandić za B92.net: Teže je braniti zlato, svi će hteti da nas skinu sa trona
Igrač za velika dela. Najbolji kada je navažnije. Često junak u klasicima sa Hrvatskom.
Miloš Simanović
U vaterpolo kvizu bi ove asocijacije bile verovatno prvo pitanje, za zaradu od hiljadu dinara, ako biste odgovorili Dušan Mandić.
Pred put u Tokio, gde će naši zlatni „delfini“ braniti titulu, obavili smo intervju sa jednim od nosilaca Srbije i vođom nove generacije.
Raspoložen, spontan, iskren i za "teške teme", razgovor sa Mandićem smo otvorili čestitajući mu na dugo čekanom trofeju Lige šampiona sa gigantom Pro Rekom.
"Pa hvala... Nije mala stvar. Pro Reku je nedostajalo šest godina, nema dileme da mu je bilo najteže da dođe do ovog trofeja. Priču u tom klubu sam završio na najbolji način i vraćam se u Beograd, na bazenu na kom sam osvojio baš taj trofej i zadovoljan odlazim iz Italije“, počinje Mandić intervju za B92.net.
"Srbija će imati najbolju ligu u Evropi“
Mandić će biti deo zanimljivog projekta Novog Beograda, pored Pijetlovića, Rašovića, Jakšića i Drašovića, a uz trenera Vladimira Vujasinovića.
"Priča je izuzetno ozbiljna, novo dokazivanje i izazov. Ozbiljnost je što će naredne dve godine biti domaćin završnog turnira LŠ i to je velika stvar. Napravljena je odlična ekipa, moći će da igra sa svakim. Tu nema dileme. Nadam se da će potrajati“.
Deluje da se vraćaju oni dani iz 2013. godine kada je Srbija imala tri jaka tima – Crvenu zvezdu, Radnički iz Kragujevca i Partizan.
"To je nešto što nije bilo karakteristično. Imali smo Kragujevac, Crvenu zvezdu i Partizan, a sada više klubova. Čak pet... Biće sigurno najjača lige u Evropi. Radnički će verovatno isto biti u LŠ, pored Novog Beorgada, a tu su još Zvezda, Šabac, Partizan, pa i Vojvodina. Veliko je zadoovljstvo posle šest godina u Italiji vratiti se u Srbiju. Sama činjenica da ću posle OI imati mali odmor, da ne moram da se pakujem, odmah me rastereti“.
To je nešto što je skoro pa incident u srpskom vaterpolu, za razliku od italijanskog, mađarskog i španskog. A opet su se Srbi naosvajali medalja. Kako je to moguće?
"Malo je duža priča. Svi smo prošli kroz Partizan, ja sam stasao tamo i afirmisao se. Drago mi je da se reaktivnirao i da ide uzlaznom putanjom, dug je put i potrebno je strpljenje. Podrška je tu. Lepo mi je da pomislim da ćemo biti svi ovde. To je nešto što je bilo nekarakteristično za nas, a radili su Grci, Španci, Italijani i Mađari. Selektoru Saviću će biti lakše da nas skupi, pošto smo do sada bili raštrkani“.
"Svi u Srbiji misle na zlato?! Kako to?"
Brzo se prebacujemo na ono glavno – napad na zlato. Srbija je u ulozi favorita i branioca najsjajnijeg odličja.
"Teže je braniti nego osvojiti zlato, svi će hteti da nas skinu sa trona. Mi ćemo pokušati da im zagorčamo taj plan, naravno u bazenu, i odupremo se svim izazovima. Svaka medalja je uspeh, stvarno to mislim iz dubine duše, posebno za ovu generaciju koja je toliko obradovala naciju“.
Naravno da je svaka medalja uspeh, ali nacija traži od vaterpolista samo zlato. Da li te to nervira, s obzirom da nije normalno da neko konstantno bude najbolji, a opet sa druge strane je to vaš neki standard i navikli ste Srbiju?
"Razmazili smo mnogo Srbiju. Nervira me to... Kako da me ne nervira? Svi misle samo na zlato. Kako tako? Donekle jeste normalno, favoriti smo, branimo zlato, ali pogledajmo poslednja dva takmičenja. Bili smo peti u svetu i peti u Evropi, to dosta toga govori. To nas je prizemljilo i spustilo. Španija se izdigla u poslednje dve goine, jedan od favorita su“.
Španija je tim koji u poslednje vreme znao protiv Srbije, na Svetskom i Evropskom prvenstvu je to pokazala. Upravo je „crvena furija“ u grupi sa „delfinima“, pored još Hrvatske, Crne Gore, Kazahstana i Australije.
"Nerviraju me u igračkom smislu. Jedva čekam tu utakmicu protiv njih, još prva. Doživeli smo od njih jedan poraz sa podmlađenom reprezentacijom u četvrtfinalu u Gvangžuu i jedan u Budimpešti, ali i ne tako bitne poraze. Spremaćemo se za njih, idemo korak po korak u 'paklenoj' grupi i ništa nećemo da planiramo unapred. Nismo ni u Riju, a pogotovo nećemo sada jer je teže“.
U Riju se podizala forma, čak Srbija strepela za prolaz, ali je isplivao kvalitet.
"Nije loše da se krene sporije. Trudićemo se da ispoštujemo sve Savićeve zamisli. Samo da smo zdravi i da ga slušamo“.
"Kraja nema ni na vidiku“
Šampioni svega. I tako u krug. Ima li kraja ili su vaterpolisti Srbije uvek gladni uspeha?
"Samo se okreće, ide dalje mašinerija. To je život sportiste, ono što je bilo juče je daleka prošlost, pogotovo kod nas vaterpolista. Odavno smo se prilagodili", iskreno će Mandić.
U Riju je pao kamen sa srca zbog dugo čekanog zlata. Da li je iz toga može da se rodi neki relaksirani pristup Tokiju? Ako može tako da se kaže...
"Rasterećeniji jesmo i to moramo da iskoristimo kao prednost. Dosta njih ide koji dugo nisu osvojili. I na njih prebacujemo određeni pritisak. Jeste, pet ili šest reprezentacija to želi. Grupa nam je baš teška“.
Mandić važi za igrača koji je posebno inspirisan u klasicima sa Hrvatskom. Tako je bilo u finalu u Riju, a i na nekim ranijim mečevima. O tome se govori čak i kod naših komšija. Može li novo finale Srbije i Hrvatske?
"Ne znam, nemam komentar (na to da blista protiv Hrvata prim. aut). Jeste da smo imali epskih mečeva, pravi vaterpolo klasik i meni je uvek najveće zadovolstvo kada igram pod navećim protiskom. Protiv najjačih. Finale? Ih, gde je ono. Kada bismo došli do njega“, završio je Mandić.
Korak po korak, gol po gol, pobeda po pobedu...
I tako do medalje, ako može zlata, iako ga "žulja" kada se unapred govori o tome.
Dušane, navikli ste tako razmaženo dete (Srbiju) i sada nema povratka.
Za to su sami krivi ljubimci naše zemlje...
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
