"Poslednji trzaj" velikog šampiona
Ako već mora, lepo je što će se Rafael Nadal od tenisa oprostiti na terenu, kako i dolikuje velikom šampionu.
Milan Tomić
"Bik sa Majorke" se posle duge pauze vraća na turniru u Brizbejnu, što će mu poslužiti kao priprema za Australijan open.
Upravo je u Melburnu Španac odigrao poslednji meč, u januaru 2023, kada je ispao u drugom kolu od Mekenzija Mekdonalda.
Poraz k'o poraz. Mnogo veći udarac je bila povreda kuka, koja ga je od Tura odvojila gotovo godinu dana.
Zaista dug period odsustva za nekog ko ima 37 godina i koji je tokom karijere duge više od dve decenije kuburio dosta sa zdravljem.
Kada se govorilo o njegovim zdravstvenim problemima, najčešće se potencirala priča o krhkim kolenima.
Pored toga, tokom karijere Nadal gotovo da nikad nije bio u potpunosti spreman fizički, a česti su bili i bolovi u ramenu, zglobovima, tetivama, leđima...
Urođena "problematika" sa kostima i mišićima u kombinaciji sa načinom igre, dovodila je do neželjenih ishoda.
Iz tog razloga Španac ima specifičnu pripremu, treninge, zagrevanja, dosta drugačija od drugih tenisera.
Gotovo nikad se ne priprema za meč sprintevima, već isključivo vožnjom bicikle, a za "održavanje" tela zadužen je čitav tim stručnjaka.
Poslednja ozbiljna povreda, pre ovih muka sa kukom, bila je ona hronična – u vezi sa stopalom.
Nadal je prve veće probleme sa stopalom imao tokom 2008. godine, zapravo u finalu Vimbldona, kada je igrao pod anestezijom.
U njegovom slučaju, problem je nastao zbog retke urođene mane, koja se zove Kolerovo stopalo.
Ova bolest često dovodi do preloma kosti stopala, ali samo u slučajevima, kada se ide preko granica i ne stane na vreme.
Nadal je neko ko je to činio, od najranijih dana, pa do dana tokom 2021. godine, "kada je đavo došao po svoje".
Njegova igra zapravo se zasniva na potrošnji velike količine energije, pomeranja granica fizičke izdržljivosti.
On je pokreće mnogo više u odnosu na obične ljude i sve to čini intenzitetom, koji nije "normalan" i uobičajen.
Nadal je u poruci, kojom je objašnjavao razloge za odustajanje od US opena 2021. naveo da ga ova povreda prati od 2005. godine.
Rafa je zapravo o ovom hroničnom problemu, tačnije bolesti, Miler-Vajsovom, saznao mnogo više upravo tada, kada je konačna dijagnoza uspostavljena.
Ona uglavnom napada domaćice i fizičke radnike, a primetno je i da se veliki broj obolelih u ranoj fazi života bavio nekim sportom.
Češće pogađa žene, a karakteriše je još i kompresija bočnog dela tarzalne navikularne kosti, koju prate bolovi u središnjem delu stopala.
"Teško je zaključiti da se radi o ovoj bolesti dok je u ranoj fazi. Doktori postanu sigurni tek kada ona napreduje. Bol se pojavljuje u središnjem i zadnjem delu stopala, ti delovi oteknu, a bol se zatim prenosi gore, preko skočnog zgloba do kolena. Dok pacijent hoda ili trči, situacija se pogoršava", objasnio je španski lekar.
Ta "dotrajalost" na naplatu je stigla u Australiji prošle godine, kada se na spisku raznoraznih povreda dodala i gorespomenuta – kuka.
Delovalo je da može da se reši mirovanjem, planirao je Rafa da nastupi već u Monte Karlu, odložio je povratak, a onda otkazao i Rolan Garos, po prvi put od 2005. kada je osvojio prvi od 14 trofeja "musketara".
Morao je u junu na operaciju, trojica lekara bila su uključena u čitav proces, a svima je kroz glavu provejavala Nadalova konferencija, održana nešto ranije.
"Želim da igram u 2024. godini, zdrav koliko je moguće i da uživam u toj godini koja će biti poslednja u mojoj karijeri. I da se oprostim na način koji želim", rekao je Nadal.
Otprilike, tako nešto je kazao i pre nekoliko meseci, kada je postalo očigledno da će se vratiti onome što je njegov život.
Povećavao je Rafa intenzitet treninga postepeno, a u decembru je stigao da odigra i sparing mečeve, između ostalog i sa Arturom Fisom na svojoj akademiji u Kuvajtu.
Ali, trening i meč nisu isto, o čemu je govorio i njegov trener Karlos Moja, koji je i dalje zabrinut kako će sve izgledati.
"To je trenutno kod mene sumnja, posebno za Grend slem. Ali imamo vremena, da Australijan open počinje sutra, to bi bio pravi strah", rekao je Moja.
Teško je govoriti o prognozama kada su ovolike pauze u pitanju, ma koliko neko bio veliki šampion.
Nema sumnje da je Nadal teniski manje-više na pravom nivou, ali fizički – ostaje velika misterija.
Rafa sigurno nije zaboravio da igra tenis, ni govora o tome. Ali, da bi sve bilo kako treba, moraće i telo da ga "ispoštuje".
Sigurno je da se neće osećati komforno na terenu, naročito u početku, ali ako se vratimo unazad, Nadal je uvek imao nekih problema.
Kada se vratio 2022. posle pauze i povrede stopala, koje je, prema njegovim tvrdnjama, morao da "umrtvljuje", osvojio je dva Grend slema, Australijan open i Rolan Garos, a između toga stigao do finala Indijan Velsa.
Na Vimbldonu, gde je Novak Đoković krenuo u preokret na večnoj listi osvajača Grend slem titula, morao je da preda meč zbog povrede trbušnog mišića.
Zaista kad se vratimo unazad, teško je navesti ijedan deo Nadalovog tela koji ga nije mučio tokom karijere.
Ali, u skladu sa svojim nadimkom, "Bik sa Majorke" gurao je napred, išao preko granica bola, što je zapravo bio začarani krug.
Takav način igre i odnosa prema istoj, donosio mu je rezultate, ali i, malo po malo, krnjio njegovo već dosta istrošeno telo.
Nekoliko puta mu je sve dolazilo na naplatu, karijera visila o koncu, ali on se uvek vraćao, pokazujući svojevrsnu neuništivost.
Mentalna snaga i upornost su nešto što Rafine kolege ističu kao njegovu najveću snagu, koja mu je uostalom donela 92 titule, od čega 22 su Grend slem, 1.068 pobeda, više od 130 miliona dolara.
Sve ovo, od brojki do broja povrataka na pređašnji nivo, uliva nadu Rafinim navijačima da će sve biti kao pre.
Tvrditi da će se to zaista desiti bilo bi neozbiljno, kao što ne bi bilo iznenađujuće da Nadal pokaže taj "poslednji trzaj" i pomrsi račune svojim rivalima.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
