Jokić je dobio ključeve napada, a Srbija novu dimenziju
Kada je Nikola Jokić sredinom juna saopštio da će biti na raspolaganju Svetislavu Pešiću za reprezentativne obaveze ovog leta, napisali smo tekst “Ključeve u ruke Nikole Jokića“, aludirajući na to da igra Srbije treba da se zasniva na dvostrukom MVP-u NBA lige.
Napisavši to nismo izmislili toplu vodu, s obzirom da se radi o najboljem košarkašu na svetu dve godine zaredom, međutim, ima nekoliko razloga zašto je tako koncipiran tekst.
Jedan od razlog je taj što se igra reprezentacije Srbije, kroz istoriju, nikada nije zasnivala na igri jednog košarkaša, već je to uvek bio miks vrhunskih igrača koji su se međusobno dopunjavali.
Ni ovoga puta reprezentacija ne treba da se poistovećuje sa jednim košarkašem, to jednostavno nismo mi i nikada nećemo biti, ali ako pričamo isključivo o terenu jasno je gotovo svaki napad mora ići kroz centra iz Sombora.
To smo videli protiv Nemačke, a najbolje smo uočili u četvrtoj četvrtini protiv Italije kada je direktno bio uključen, što kroz koševe, što kroz asistencije, u 20 od 25 poena u toj deonici – znate na kraju i koji je ishod bio.
Takođe, jedan od razloga je i taj što su skeptici sumnjali u to kako će se igra Nikole Jokića "prebaciti" sa NBA na FIBA pravila.
“U Evropi je teren manji, ne postoji pravilo defanzivne tri sekunde i zbog toga će mu biti teže da igra svoju igru…“, bili su samo neki od komentara.
I to su činjenice, teren jeste manji, što skraćuje prostor za manevar, defanzivac može da kampuje u reketu koliko mu je volja, što otežava posao napadačima…
Ali, sve to pada u vodu kada na drugoj strani imate košarkaša iz kojeg “vrišti“ košarka, košarkaša koji razume i čita igru poput najvećih velikana igre pod obručima, košarkaša kao što je Nikola Jokić.
Utakmice u Nemačkoj, kao i ona protiv Slovenije, pokazale su pomenutim skepticima da je nevažno da li su FIBA ili NBA pravila, Jokić će igrati svoju igru i biće najbolji pojedinac na terenu.
Svetislav Pešić dao je ključeve napada momku iz Sombora i igra Srbije dobila je novu dimenziju, što smo najbolje videli protiv “Pancera“, i u pomenutoj završnici protiv Italije.
Na terenu (protiv Nemačke) proveo je samo 17 minuta, a utakmicu je završio sa 22 poena, 10/11 iz igre, pet skokova i jednom asistencijom. Protiv Italije je poenima iz reketa, van linije 6.75, kao i laserski preciznim dodavanjima spajao saigrače sa obručima i Srbija je preokrenula.
Tu sada dolazimo do onoga da reprezentacija nije jedan košarkaša. Vanja Marinković i Ognjen Jaramaz pogađali su važne šuteve protiv Italije, a najvažniji dao je Kalinić na 16 sekundi do kraja.
Ti koševi, a najviše Kalinićev, bili su daleko od lakih i treba im čestitati što su “isporučili“ i pogodili kada im je Jokić dodao loptu.
Iz tog razloga reprezentacija Srbije nikada neće biti jedan košarkaš, ali iz svega navedenog vidite da je Nikola Jokić, da li direktno ili indirektno, bio važan u svim akcijama kada se stizao rezultat i kada se na kraju lomio.
Šta smo još videli u Nemačkoj?
Nikako se ne sme zaboraviti učinak Nikole Milutinova protiv Italijana i Nemaca. Centar moskovskog CSKA vratio se posle poštede u tim i bio je jedan od najboljih na terenu.
Tu je još jedna velika prednost ove ekipe “Orlova“, taman kada Jokić sedne na klupu i pomislite da ćete lakše, u igru uđe Milutinov koji je argumentovano najbolji evroligaški centar.
U dva meča imao je samo dva promašaja, ukupno 9/11 iz igre, postigao je po 13 i 15 poena, a bio je odličan i u skoku (pet ofanzivnih protiv Nemačke).
Na poziciji krilnog centra možda smo i najtanji, pošto Jagodić-Kuridža i Simanić nisu na nivou evroligaških igrača. Dobro odrađuju posao, ali za najviše domete potreban je zdrav i spreman Nemanja Bjelica.
Stanje Bjelice je upitno, oporavlja se od povrede lista i videćemo da li će biti spreman za Evrobasket. Jasno je da će dosta vremena na “četvorci“ provoditi Lučić, Kalinić i Davidovac, ali potreban nam je zdrav Bjelica.
Da, Davidovca nikako ne smemo zaboraviti kao visoko krilo, bio je odličan protiv Slovenije, ali u Hamburgu nije imao veliku minutažu (bez poena u oba meča, svega 11 i osam minuta).
Svetislav Pešić najveću dilemu imaće na poziciji plejmejkera i beka. Do sada su kao bekovi šuteri kretali Marinković i Dobrić, ali od njih se ne očekuje da imaju tu ulogu na Evrobasketu.
To mesto rezervisano je za Marka Gudurića, koji se oporavlja od manje povrede kvadricepsa i trebalo bi da bude spreman za Grčku i Tursku. Gudurić je možda i najviše falio u ovim pripremnim, pouzdani evroligaški bek koji će pogađati otvorene šuteve.
Glavobolju stvara i hematon Nemanje Nedovića koji nije igrao u Nemačkoj, kao i odavno poznata povreda Alekse Avramovića.
Od Nedovića se očekuje da bude spreman za kvalifikacije i potom Evrobasket, dok su šanse da gledamo Avramovića, po pisanju medija, male.
Ognjen Jaramaz imao je solidne role u Nemačkoj, protiv Italije je pogodio važnu trojku u četvrtoj četvrtini i mogao bi da se nađe u dvanaest.
Iz svega navedenog jasno je da najviše nepoznanica imamo na niskim pozicijama – koliko će biti potrebno Nedoviću i Guduriću da se vrate u ritam, da li Jaramaz može da iznese ulogu rezervnog pleja, da li Dobrić i Marinković mogu da pogađaju u kontinutitetu, da li se računa na Avramovića?
Odgovore ćemo dobiti u narednih nekoliko dana.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
