Srbija je zemlja košarke – ovde je sve moguće
Završeni su polufinalni mečevi Fajnal Fora Evrolige i za šampionsku titulu će se boriti Anadolu Efes i Real Madrid.
Stefan Nikolić
Završni turnir Evrolige se održava u Beogradu i to po drugi put i ponovo u velikom finalu imamo jedan turski tim i jedan španski tim, ali španski tim će biti isti kao i 2018. godine – Real Madrid.
Tada su Madriđani na krilima Luke Dončića, Fabijana Kozera, Entonija Rendolfa bili bolji od Fenerbahčea koji je sa klupe predvodio Željko Obradović i rezultatom 85:80 osvojili jubilarnu desetu šampionsku titulu.
Podsetimo, Kozer je tada bio "X faktor" sa 17 ubačenih poena, dok je Luka Dončić imao 15, ali zbog odlične igre u polufinalnom susretu i u finalnom dobio je nagradu MVP Finala.
Dončić sada igra za Dalas Maverikse u NBA ligi, a Kozer je ponovo u dresu Reala u Beogradu, reklo bi se "na mestu zločina".
Ponovo je francuski košarkaš bio koban po protivnika, a ovoga puta je protivnik bio večiti rival Real Madrida, ekipa Barselone.
Košarkaši Real Madrida plasirali su se u finale Evrolige pobedom nad Barselonom rezultatom 86:83 u punoj Areni, ali treba biti realan i reći da je većina gledalaca bilo navijača Olimpijakosa.
Oni su gledali poraz svog tima od Anadolu Efesa, a igrač koji ih je rastužio je srpski reprezentativac Vasilije Micić, koji je trojkom uz zvuk sirene doneo istanbulskom timu novo finale, treće u četiri godine.
Madriđani su u Beogradu prekinuli niz od pet poraza od Barselone i osvetili im se u najbitnijem meču u sezoni – i to nakon što su izabranici Šarunasa Jasikevičijusa imali i dvocifrenu prednost u nekoliko navrata.
Meč je po Real počeo veoma loše, pošto se američki plejmejker i bivši as Partizana Najdžel Vilijams Gos povredio već u prvom minutu i uz pomoć osoblja maltene iznet iz hale.
Nakon te povrede videli smo 10 uzastopnih poena Jabuselea, a onda se uključio Nikola Mirotić i Barselona je vratila vođstvo, da bi iz napada u napad delovala sve ubedljivije i na poluvremenu vodila sa 45:34.
Pristalica Barselone je bilo za nijansu više nego onih koji su navijali za Real Madrid, pa su na momente i bili glasniji, ali se češće čula pesma grčke crveno-bele armije koja je ostala da isprati i drugo polufinale.
Više puta smo čuli rečenicu da je Srbija zemlja košarke, ali ovoga puta su nas akteri oba polufinalna susreta uverili u to. Posle ovakve sekvence delovalo je da će Barselona lako nadigrati Real, ali u trećoj četvrtini pevala se druga pesma.
Madriđani su napravili seriju i potpuno preokrenuli rezultat i to u drugoj polovini trećeg kvartala. Ređali su se Kozer, Tavares, Jabusele, a onda je Serhio Ljulj "opalio" šamar i pogodio trojku za 58:56 u korist momaka u belim dresovima.
Vodio je Real, vodio i išao ka pobedi, a onda vidimo dva neverovatna pogotka Laprovitole i jedan Nikole Mirotića sve van linije 6.75 pa smo gledali pravu dramu koja je rešena u penal seriji.
Jeste Real bolje izvodio slobodna bacanja, ali je Mirotić na 2.8 sekundi pre kraja imao šut sa pola terena za pobedu i finale, ali je promašio.
elovalo je i da je bilo kontakta, iz Barselone su bili vrlo ljuti na Lamoniku, ali je iskusni italijanski sudjia rekao da prekršaja nije bilo.
"Moramo da se branimo, moramo da se žrtvujemo, tako stoje stvari. Primili smo 52 poena za poluvreme, o čemu onda pričamo? Uvek pričamo o ubilačkom instinktu, u poslednje dve godine mi nismo uspeli da rutinski privedemo kraju nijednu seriju, osim 2-0 protiv Madrida prošle godine. Izgubili smo mnogo odlučujućih utakmica, kao u Badaloni, Tenerifeu... Igrali smo pet utakmica sa Zenitom...", rekao je Jasikevičus i dodao:
"Mi nismo ubice. Ovde ima nekih medija iz Barselone, oni su već čuli pesmu koju sad pevam, slušaju slično ovome već godinu i po dana. Teško mi je da ovo prihvatim, u to nema sumnje".
Ovom izjavom Jasikevičijusa je sve rečeno. Barselona će u subotu od 16 časova igrati meč za treće mesto Evrolige protiv Olimpijakosa, koji je poražen od Anadolu Efesa...
Dakle, Beograd, Srbija – zemlja košarke i srpski košarkaš Vasilije Micić koji trojkom uz zvuk sirene donosi pobedu svom timu i potpuno utišava uzavrelu Štark Arenu.
Micić sigurno nije mogao bolje da zamisli povratak u prestonicu i borbu za još jedan trofej. Kada se u četvrtak popodne ušlo u Arenu, sve što je moglo da se vidi jeste košarkaška publika u crvenim majicama i dresovima.
Pevalo se na grčkom, na srpskom, decibeli su rasli svakim novim napadom, a Olimpijakos nošem takvom publikom imao je i bolju igru i dobar momentum, ali su na kraju ostali "kratkih rukava".
Delovalo je kao da Olimpijakos igra u "Dvorani mira i prijateljstva", sve do tog čuvenog momenta kada ih je Micić počastio trojkom i poslao da se bore za treće mesto u Evroligi.
Treba napomenuti da je Olimpijakos odigrao veoma dobru odbranu, pogotovo na bekovima. U prvom poluvremenu je Micić bio meta, a u drugom Šejn Larkin i Larkina su potpuno neutralisali.
On je na poluvremenu imao već 16 poena, a meč je završio sa 21 poenom, od čega 2 u trećoj i 3 u četvrtoj četvrtini.
"Trener ima poverenje u Vasu, ja imam poverenje, svi imamo i on nas je odveo u finale. Da, može se reći da je to bio 'hail mary' koš", rekao je Larkin u miks zoni posle meča.
Obično je Larkin taj koji šutira za tri poena iz izolacije.
"Da, ali ovo je bio mali trik. Možda su pomislili da ću to biti ja, ali Vasa je uzeo loptu i pogodio", nasmejao se Larkin.
"Ovo je bila slična utakmica kao u prvom delu sezone. Naučio sam lekciju od tada. Promašio sam dva slobodna bacnaja pre ovog šuta, ali sam verovao da ovaj može da uđe", bio je raspoložen Micić.
Šta se desilo u poslednjem napadu?
"Nisam očekivao da će ovako da bude na kraju. Ostao sam smiren, sve vreme sam imao neki fin osećaj u sebi da, bez obzira što nisam u nekoj formi i što sam imao neku malu povredu, ostao sam smiren i strpljiv do kraja i to je dalo rezultat".
O samom meču rekao je:
"Interesantna utakmica sve vreme. Imali smo sreću da je Šejn bio jako raspoložen na početku, održavao nas je sve vreme u meču. Ejajdža nam se priključio u trećoj sve vreme drčetvrtini da nas održi smirenim. Mislim da smo igrali već dosta puta i okusili smo šta znači igrati ove mečeve, što kroz Galatasaraj, što kroz Fenerbahče, pa i u Evroligi, da nismo osećali taj dodatni pritisak. Bilo je prelepo igrati pred tim njihovim navijačima, imali smo i mo svoju, skromnu podršku, na kraju smo zasluženo pobedili. Nismo paničili, nismo pravili neke ishitrene greške", sumirao je Micić utiske.
U subotu od 19 časova će se za trofej Evrolige boriti Anadolu Efes i Real Madrid i videćemo ko će na kraju nasmejan napustiti "zemlju košarke" iliti "zemlju MVP–eva" kako je glasio nedavno objavljeni dokumentarac Evrolige.
Efes igra svoj peti F4 turnir u istoriji i bori se za drugi trofej Evrolige u istoriji kluba, a još jednom napominjem da im je ovo treće finale u poslednje četiri godine, a to jedno što nisu igrali krivimo koronavirus.
Real u svojoj bogatoj istoriji ima 10 titula Evrolige i verovali ili ne ovo im je 11. Fajnal For nastup dok su u Beogradu na stoprocentnom učinku, 2/2.
Brojni bivši igrači i žive legende košarke došle su da isprate finale, ljudi poput Dejana Bodiroge, Ramunasa Šiškauskasa, Žarka Paspalja i naravno Grega Popoviča, ali i mnogih drugih poput Igora Rakočevića, Dušana Vukčevića, Dejvida Riversa, Željka Obradovića...
Uz B92.net ste mogli uživo da ispratite svaki detalj ovog prvog dana Fajnal Fora Evrolige, a isto tako ćete moći i u subotu tokom finala i borbe za treću poziciju.
Vrhunska košarka, vrhunska publika i vrhunska atmosfera. Sve što je potrebno da se uživa u najlepšem sportu ovoga puta nalazi se u Srbiji i njenoj prestonici, Beogradu.
Pobednik može biti samo jedan.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
