"Je***e se, tražim drugi posao": Kako je špijun CIA nasledio Jugoslovena
Hladni rat, Idi Amin, CIA i jedan "naš" trener. Sve ovo je dovoljno za jednu neverovatnu priču.
Stefan Nikolić
|
Ovo je priča o košarkaškoj prijateljskoj utakmici iz 1972. godine koja se odigrala tokom Hladnog rata u sam smiraj diktature Idija Amina, a akteri su bili Sovjetski Savez i Uganda, a kako su u to uleteni agent CIA i jedan Jugosloven saznaćete uskoro.
Da se odmah ogradim, priču je ispričao "Buzzfeed" iliti njihov kolumnista Šon Raviv, a mi vam je samo prenosimo.
Sve počinje pričom kako se izvesnom Džeju Malenu nikako nije dopalo što ruski tim odnosno Sovjetski Savez uništava Uganđane, što su bili viši, jači, brži i talentovaniji košarkaši od protivnika koji su ipak bili amateri i igrali iz zabave i sve delovalo kao meč Harlem Globtrotersa.
Sovjeti su u Kampalu došli nekoliko dana ranije i svima jasno stavili do znanja da ovde nisu došli da se igraju već da dominiraju i pobeđivali sa po 60 poena razlike uz konstantne poruke da se radi o najboljem timu Evrope.
Džej Malen je rešio da pomogne Ugandi da se osveti Sovjetima odnosno da pomogne svojoj zemlji (Sjedinjenim Američkim Državama) tokom Hladnog rata, čak iako se radi o utakmici koju je vojska organizovala.
Idi Amin je već uveliko bio ozloglašeni diktator, a mesto selektora obavljao je špijun CIA, pomenuti Amerikanac Džej Malen, koji je nasledio neimenovanog jugoslovenskog trenera...
Tada su sve oči bile uprte u svemirske trke, ratove Rusa i Amerikanaca oko odlaska na mesec, lansiranja raketa i ostalih stvari dok se tiho, a glasno, pominjalo i potencijalno ratovanje nuklearnim bombama.
SAD su znale kako da uzburkaju strasti u nekoj državi (pravi primer je Kambodža, ali o tome drugom prilikom), a na drugoj strani planete je Sovjetski savez tražio način da spoji Istočnu Afriku i Istočnu Evropu.
Decenijama je Hladni rat vođen i na sportskim borilištima, što odmah asocira na čuveni hokejaški duel "Čudo na ledu" kada je pobeda SAD nad Sovjetskim savezom predstavljena kao pobeda supermoći nad komunizmom.
Džej Malen je šest meseci radio pod patronatom Idija Amina i amaterske košarkaše pretvorio u prvu profesionalnu reprezentativnu selekciju i potpuno ih spremio za dolazak Sovjetskog saveza.
Nedugo pre toga, Džej Malen i njegova supruga Nensi, živeli su u Kentakiju i on je predavao istoriju na lokalnom univerzitetu i bio član aktivističke grupe koja se protivila ratu koji je Amerika vodila u Vijetnamu.
Naredili su mu da se ošiša i obrije jer je njegov izgled pozivao na izdaju, prema rečima njegovih nadređenih, pa je imao poruku za njih:
"Je***e se, tražim drugi posao", pa je to i učinio i poslao nekoliko pisama sa adresom CIA da bi jednog dana zapravo i dobio poziv od čoveka iz "Agencije" dok je Malen bio zauzet pisanjem doktorata na temu Britanaca i njihovih kolonija na afričkom kontinentu.
Tako se, bez konsultacija sa suprugom, Džej i priključio CIA programu u septembru 1971. godine i otišao na osmonedeljnu obuku, a potom i na zadatak u Ugandu, gde je predstavljen kao istraživač, a zapravo špijunirao Sovjete u Kampali.
Tek nekoliko meseci ranije je Milton Obote nakon državnog udara smenjen sa mesta predsednika i kontrolu preuzeo Idi Amin što su mnogi dočekali sa oduševljenjem jer je Obote bio poznat kao tiranin.
Amin je odmah pustio na slobodu 55 političkih zatvorenika, ali se ubrzo videlo da ne planira dugo da bude miroljubiv i počeo da ubija na stotine svojih protivnika i egzodus su mnogi shvatili kao jedino rešenje i usledio je masovni odlazak, među kojima je bio i jedan Jugosloven, neimenovani selektor košarkaške reprezentacije.
Čim je on otišao, Džej Malen, špijun CIA uskočio je na njegovo mesto.
Kada nije špijunirao Sovjete, Malen je igrao košarku i lokalce podučavao istom.
"Počeo sam da igram košarku među prvima i niko nije tu mnogo kapirao već smo samo trčali, a Džej nas je učio kako da vodimo loptu jer nismo baš umeli da je kontrolišemo kada odskoči i čim smo naučili kako da se krećemo sa njom, sve je bilo neuporedivo lakše", rekao je Sajrus Muvanga, jedan od prvih košarkaša u Ugandi, a sada penzionisani hirurg.
Kaže Muvanga da su bili dobri šuteri jer su navikli da igraju na košu koji nema tablu već samo obruč i preciznost je bila obavezna pa je Sajrus odabrao univerzitet zbog dobrog košarkaškog terena...
Njegov timski kolega Onek pre toga nikada nije ni čuo da košarka postoji, a pozvali su ga na trening samo jer je bio visok i ispostaviće se jedan od najsnažnijih igrača Ugande, Džejms Okvera je bio vrhunski atleta kasnije, a košarku je prvi put zaigrao sa 16 godina.
Problematično je bilo što su u istoj reprezentaciji bili ljudi iz različitih plemena Ugande, plemena koja su se međusobno ubijala, ali to nije bilo važno dok su igrali košarku i bili svi kao jedan.
Trenirao ih je čovek čija je reputacija dobrog igrača i trenera brzo proširena širom nacije, a nije je zaslužio ničim jer zapravo nikada nije ni igrao za univerzitet Oregon kao što se pričalo...
Džejms Adoa se smatra ocem uganđanske košarke, najviše jer ga je Malen tako predstavljao, a upravo je Adoa postavio Malena na mesto šefa stručnog štaba i zakazao utakmicu protiv Sovjetskog saveza.
Plan je bio da se ojačaju odnosi dve države, a svi su bili iznenađeni izborom novog selektora, čak i članovi CIA pa i Džej Malen. Isprva nije ni hteo da prihvati posao, ali je skapirao kako može da utiče na Hladni rat pa se odazvao pozivu.
Uganda je bila najbolja reprezentacija u regionu i šampion Istočne i Centralne Afrike, redom su pobeđivali Burundi, Kongo, Tanzaniju, Keniju, a Vilijam Okalebo je bio toliko bolji od ostalih da je jednu utakmicu završio sa jednom patikom i kažu da je imao najveći odraz uprkos tome što je bio plejmejker.
Ispostaviće se da neće igrati protiv reprezentacije Sovjetskog saveza već protiv CSKA Moskve, vojnog kluba koji je bio višestruki šampion ne samo USSR već i Evrolige.
CSKA je stigao u Ugandu 19. avgusta 1972. godine uz pratnju ambasadora Sovjetskog saveza koje su činile i neke fudbalske zvezde, a prvo su na red došli trening mečevi sa zatvorskim i vojnim timom koji je šampionska ekipa "pregazila" bez problema, a Malen bio toliko besan da je isključen i meč pratio sa tribina.
Malen se zaprepastio kada je video Viktora Petrakova, nazvavši ga "najvećim čovekom koga je ikada video" i pored toga je bio fantastičan košarkaš pa nije mogao da veruje da će morati da pronađe način da čuvaju tog čoveka.
Znao je da Uganda ne sme da bude pregažena u sopstvenoj dvorani i da ekipa nikako ne sme da bude osramoćena, ali protivnik nije bio neko ko je mekan već ekipa koja praktikuje fizičku košarku.
Morali su da im otežaju svaki šut da čak i na polaganjima budu na ivici faula, da ubacuju laktove, kukove i ramena na pikovima i ostalim blokovima i da budu što čvršći i bezobrazniji, a Malen je znao tačno kako da to dobije od svojih igrača.
Konstantno je morao da laže i vara kako bi sačuvao identitet i da niko ne sazna ko ga je zapravo poslao i kojim povodom iako je u tim momentima bio rastrzan između košarkaškog trenera i CIA špijuna.
Dobijao je poruke da nije pametno što se uhvatio tog posla jer lako može da bude razotkriven i da bi bilo bolje da pomogne nekom lokalcu da bude angažovan, a da se on bavi Sovjetima i Idijem Aminom, ali je ostao na poslu koji je slučajno i dobio.
Njegov najbliži saradnik bio je uticajna ličnost u lokalnoj zajednici i osoba koja je mnogo rizikovala da bi bila bliska njemu. Nije Malen jednostavno prestao da bude špijun zbog košarke, daleko od toga.
I dalje je pronalazio načine da sabotira protivnike svoje države, pa je dobio priliku da čak upozna Idija Amina rekavši da je uživo jako šarmantna osoba i da zna da bude jako prijatan, ali da je jasno da sa njim nema opuštanja.
2/
Basketball had a constant role in the politics of Amin's Uganda.Here's a photo we printed in _The Unseen Archive of Idi Amin_: the Russian Army basketball team after a match with the Ugandans, 1974. pic.twitter.com/JqBq82yY2B
— Derek R Peterson (@Unseen_Archive) April 20, 2021
Amin je poštovao to što je selektor došao sa suprogom i ćerkom kod njega i svima je bilo jasno da Džej neće biti "ispod zelene trave", pa iako je imao želju da ubije Amina znao je da bi to bilo pogubno i po njega i po njegovu porodicu i plan sprovodio na drugi način.
Na red je napokon došla i utakmica i svečani bend je intonirao himne Ugande i Sovjetskog saveza, dok su političari u VIP loži stajali jedni pored drugih i srdačno se rukovali pred start susreta.
Hala u kojoj su igrali bila je mala, ličila je na školsku fiskulturnu salu, a Malen je dodatno povećao šanse svom timu time što je lokalne školarce angažovao kao navijače.
Kažu da se od buke pod tresao, a prava je šteta što na utakmici nije bilo fotografa ni kamermana pa smo ostali uskraćeni za snimke ove filmske priče u koju je indirektno upleten i jedan naš čovek.
Uganđani su "raspalili" publiku i igrali preko svojih mogućnosti odmah nakon sudijskog podbacivanja, a sjajni šuter Okvera pogodio je i tri trojke zaredom, što je Ugandu poguralo do prednosti od 5 poena na kraju prve četvrtine.
"Treneru, pa mi možemo i da pobedimo", rekao je Muvanga koji je nakon mnogo godina objasnio koliko je ova četvrtina posramila Sovjete.
Tada nije bilo mnogo ekipa koje su efektivno mogle da menjaju tip odbrane sa zonske na čoveka i tako ih zbunjivali, pa su koristili i svoje prednosti u brzini i time neutralisali visinu protivničkog tima.
Jasno vam je, naravno, da prednost Ugande nije još dugo bila aktuelna jer je ekipa CSKA dodala gas i razbila Ugandu u durgoj četvrtini, a jasno je da i suđenje nije bilo sjajno što je Ruse nateralo da se bune kod sudija.
"Bila je to fizički najčvršća utakmica koju sam ikada video", rekao je Džej Malen na ptanje o suđenju pa vam je manje-više sve jasno. Tenzije su bile najviše kada je jedan igrač CSKA isključen nakon što je udario reprezentativca ugande laktom u glavu nakon borbe za skok.
Prijateljska utakmica je bila sve sem prijateljske, pa su igrači CSKA preokrenuli rezultat i na poluvremenu imali 12 poena prednosti uprkos zaostatku od 5 nakon prvih deset minuta košarke.
Lokalni navijači su navijali svom snagom i svidelo im se kada njihovi igrači tuku protivnika, ali im je bilo daleko manje prijatno kada bi ovi uzvratili. Nije baš ni danas mnogo drugačije što se tiče nekih navijača...
Ako ste mislili da su problemi ostali tu, varate se. Nakon nekoliko žustrih faulova usledila je svađa trenera CSKA i selektora Ugande i ma koliko ih Uganađni tukli, Sovjeti bi svoju prednost povećavali, a onda u 4. četvrtini ulazi Viktor Petrakov.
Svi su zanemeli kada je poljuljao konstrukciju snažnim zakucavanjem i umalo iščupao obruč sa table.
"Visila je na šrafu, a rezervne nismo imali", prisetio se Malen.
Utakmica je završena ubedljivom pobedom CSKA, a hala je utihnula. Ipak, nije bilo mesta za razočarenje, dali su 100% sebe i igrali srcem do poslednje sekunde. Nezvanično, rezultat je bio 87:33.
Svi su pričali o Džeju Malenu koji iako nije pobedio, ostavio je jak utisak posle poraza, dve velike tuče, nekoliko isključenja i rasturene košarkaške hale.
— OvoOno (@OvoOnoX) March 1, 2023
Nakon te utakmice sa CSKA Moskvom, reprezentacija Ugande je otputovala u Egipat gde je igrala kvalifikacije kako bi učestvovala na Pan-Afričkim Igrama, a nisu imali ni timske trenerke kada su tamo otišli.
Bili su u karantinu dva dana kada se slučajno saznalo da dvojica reprezentativaca čak ni nemaju vakcine koje su obavezne, a Ugandu su čekali mečevi protiv favorizovanih Egipta i Somalije.
Bili su ponosni što su dobili šansu da reprezentaciju nose u srcu i da predstavljaju svoju zemlju na nekom internacionalnom takmičenju. Mnogi su nakon ovoga napustili Ugandu, uglavnom odlazeći u Veliku Britaniju na studije.
Što se Malena tiče, on je u junu 1973. godine napustio Ugandu i za CIA radio još nekoliko godina, sve dok 1979. godine nije napustio Sudan i sa porodicom se vratio nazad u Sjedinjene Ameirčke Države, a sve nakon akcije Crnog septembra u toj zemlji kada je sve postalo previše opasno.
U decembru 1972. godine se ime Džeja Malena pojavilo u članku "Glas Ugande" kao jedan od ljudi koji su upleteni u rušenje režima Idija Amina.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
