Partizan na skeneru B92.net: Putuj Evropo i nemoj čekati na nas
Rasulo u Partizanu nastavljeno je još jednim porazom, ovog puta u Humskoj od Nordsjelanda rezultatom 1:0, te je sa ukupnih 6:0 na sraman način završena evropska sezona.
SS
Nije se od nje mnogo ni očekivalo, pošto je situacija u klubu i oko njega takva da su potrebne korenite promene, a što su navijači na ulicama Beograda i ispred stadiona decidno kazali.
Iako to, najverovatnije, neće ništa promeniti, ostaće zapisano da se nikad veći broj "grobara" okupio sa jasnom idejom da upravi voljenog kluba direktno poruči šta misli.
Bilo ih je mnogo više ispred nego na samom stadionu tokom utakmice, u kojoj je Partizan ponovo delovao neorganizovano, bez energije, razbijeno i nedolično renomeu i istoriji.
Nordsjeland koji je pre samo pet godina ubedljivo i lako izbačen u Humskoj, sada je na istom mestu držao čas fudbala i jednostavnosti igre iz prve.
Danci su rutinirali Partizan do te mere da su najburnije ove večeri proslavili poslednji sudijski zvižduk škotskog sudije.
I to najbolje opisuje sve što smo videli od momaka u crno-belom.
Golman i odbrana
Aleksandar Jovanović – Praktično neocenjen, jer je ponovo bio na vetrometini zahvaljujući svojim saigračima. Kod gola nije mogao ništa da uradi, a i kod nekoliko zicer prilika za Dance je učinio koliko je bilo do njega. Jedini minus mu se piše u prvom poluvremenu kada nije izašao po loptu na 30 metara od svog gola iako je bilo očigledno da je morao.
Aranđel Stojković – Odličan u Superligi i nedovoljno dobar za Evropu. Van okvira Srbije se ipak igra u većoj brzini obrtaja, na kojoj Partizanovo letošnje pojačanje iz TSC-a ne može da radi. Za njega je dobra vest što Partizanu ostaju samo domaća takmičenja, gde se zaista često ističe.
Mihajlo Ilić – Mladi igrači u odbrani moraju da se istrpe i Iliću je vredno dati prostora, pogotovo u nastavku sezone kada se bude igralo samo na domaćem koloseku. Ne deluje da je kalibar Nikole Milenkovića ili Strahinje Pavlovića, ali to je što je i Partizan boljeg nema. Duljaj nedeljama vapi za štoperom, ali ga još uvek niko ne čuje. Očekivano, jer su Humskom ovog četvrtka odjekujivali mnogo glasniji protesti sa ulice...
Svetozar Marković – Nije se mnogo popravila slika od pre sedam dana i još dugo će vremena proteći dok se neke stvare promene u odbrani Partizana. Osim jednog dobrog trka kada je u sprintu zaustavio Osmana, sve ostalo bilo je pogrešno u njegovoj igri. Postavljanje, procene, prostor koji je ostavljao ispred i iza sebe. Naravno, nije sve ni do njega, ali kao komandant odbrane koja je u rasulu već neko vreme, mora da snosi deo odgovornosti.
Nikola Antić – Nije imao "sreće" da se trener Nordsjelanda opredelio da Ibrahim Osman promeni stranu i ide na novajliju iz Belorusije. Ali, mora se priznati da je Antić dobro odradio sve zadatke, a potom su se fortuna ponovo osmehnula kada je brzonogi napadač ostao u svlačionici u poluvremenu.
Vezni red i napad
Kristijan Belić – Skandiranje njegovog imena sa tribina sve je pokazalo. Kristijan(o) Belić, kako su ga prozvali pojedini navijači na istočnoj tribini, dobio je ovacije zbog zalaganja i borbe za svaku loptu, što nije bila odlika većine njegovih saigrača. I zaslužio je svaku pohvalu, ako ni zbog čega drugog, onda upravo zbog tog požrtvovanja i energije. Ipak je bilo još kako primetno njegovo odsustvo u Farumu.
Frenk Kanute (do 60. minuta) – Solidno pojačanje koje u svaku utakmicu ulazi neverovatno sporo i redovno sa nekoliko grešaka u nizu, što kod dodavanja, tako i kod postavljanja. Tek posle desetak minuta dostigne "radnu temperaturu" i počne da radi ono što se od njega očekuje. Ali, bez ikakve podrške ostatka tima, to ne može da bude ni izbliza dovoljno.
Ksander Severina (do 60. minuta) – I ove večeri je pokazivao znake da može i ume jednim korakom ili driblingom da napravi razliku, ali već na drugom ili trećem sve to upropasti. Fizičke predispozicije mu uglavnom daju startnu prednost, ali ona vrlo brzo izbledi kada dođe do realizacije minulog rada. Takva mu je i igra – nedorečena.
Bibars Natho (do 45. minuta) – Veoma umorno deluje Izraelac, kao da je i njemu svega dosta zbog onoga što se dešava unutar i oko kluba. Bez ideje, želje i energije, već na poluvremenu je ostao u svlačionici, a nije isključeno da je i sam tražio izmenu.
Kvinsi Menig (do 45. minuta) – Kao i kompletan ofanzivni deo Partizanovog tima, potpuno odsečen i bez ikakve saradnje sa saigračima. Partizan nije imao nijednu pravu akciju, ni po levoj, ni po desnoj strani. Sasvim zasluženo je zamenjen između dva poluvremena.
Mateuš Saldanja – Morao je da se vraća gotovo na svoju polovinu po loptu, a u nekoliko navrata je baš tu i gubio, te je otvarao ozbiljne situacije opasnom danskom timu. Nije stvorena nijedna organizovana akcija, niti lopta za njega, pa je i njegov učinak bio nula.
Izmene
Gajas Zahid (od 46. minuta) – Stigao je kao veliko pojačanje i "dirigent" koji će da kreira, a malobrojna publika u Humskoj videla je da jedva loptu iz kornera nabaci u peterac. Veoma mršavo drugo poluvreme u, istini za volju, sumornoj noći i užasnoj atmosferi u Humskoj.
Nemanja Trifunović (od 46. minuta) – Dobio je priliku da odigra evropsko poluvreme i to je jedino što će pamtiti. Više od toga neće imati čega da se seća.
Aleksandar Šćekić (od 60. minuta) – Nije jasna ideja sa njegovim ulaskom u igru pri rezultatskom zaostatku, kao i generalno, odluka da se crnogorski reprezentativac vrati u Partizan. Još jedan u nizu promašaja sportskog sektora.
Aldo Kalulu (od 60. minuta) – Kad smo kod promašaja... Kalulu ima fudbalski pedigre i bilo je rezona za njegovo dovođenje, ali ono što on pokazuje od prvog dana nije dovoljno za klub kakav je Partizan. Ili kakav je nekada bio...
Nemanja Nikolić (od 71. minuta) – Jedan od retkih igrača Partizana koji je dobio aplauze po ulasku u igru, ali ne zbog učinjenog na terenu, već zbog njegove retorike van njega i, uistinu, privrženosti klubu za koji igra. Sam se potrudio da dobije još jedan aplauz 10 minuta kasnije, ali opet ne zbog fudbalskog poteza, već zbog drugog žutog kartona. A to da je ljubimac navijača igrač koji predstavlja bunt svojim nesportskim potezima, dovoljno govori o samoj ekipi Partizana.
Trener
Igor Duljaj – Jedno od najtežih zanimanja u svetu sporta ovih dana jeste biti trener FK Partizan, te se mora priznati da mu, u najmanju ruku, nije lako. Kao što i sam kaže, da je dobro, on ne bio bio na tom mestu. Može se diskutovati o njegovim trenerskim (ne)kvalitetima, ali u trenutnoj situaciji "potrošeni" bi bili i mnogo bolji stručnjaci od njega. Uostalom, kao što već i jesu. Ono kako Partizan izgleda pod njegovim vođstvom svetlosnim godinama je daleko od onoga što bi navijači želeli, ali Duljaj kao večiti vojnik Partizana ne želi da odstupi sa dužnosti uprkos svemu. A verujte da mu nije preterano stalo do nikad vrelije klupe, kao što jeste onima u udobnim foteljama.
Autor – Stefan Smuđa
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
