Stefan Smuđa 18

U redu je ako niste u redu

U kapitalističkom sportu treće decenije 21. veka mnogo više se priča o novcu i basnoslovnim ciframa, a gotovo uopšte o "drugoj strani medalje".

sreda, 28.02.2024. | 08:00 -> 12:30

Tweet

Podeli

Foto: Profimedia

To je, u neku ruku, očekivano, jer, da se ne lažemo... Takvo nam je društvo, vreme i način života koji živimo. Takoreći, ogledalo života.

Dok arapski milioni okupiraju fudbal na svim nivoima (ranije su to bili ruski, američki, pa i kineski novci), uveliko i tenis, a sada i košarku (jeste li spremni za KK Dubai u Evroligi?) – najbolji igrači tih sportova gomilaju svoje bankovne račune, pune garaže najboljim kolima i provode se sa svetskim lepoticama.

Međutim, da li u svom tom glamuru, blagodetima raskošnih vila i odmeravanju čija je jahta veća, svi podjednako i istinski uživaju?

Sve je više primera da to, ipak, nije slučaj. Mnogi sportisti jesu rođeni da budu majstori svoje branše, ali ne i zvezde. Zato svako malo čujemo da se susreću sa problemom o kom se, gotovo, i ne govori.

Mentalni problemi, depresija, šizofrenija, pa i gubitak razuma. Neretko su dovodili i do tragičnih ishoda. Da, bilo ih je.

Prema svedočenjima onih koji su kroz to prošli, kada upadnete u kandže ove bolesti, stičete utisak da ste sami na svetu, naglo porastu oni "đavoli" sa pogrešne strane ramena, a u glavi preovladaju "demoni" koje ne možete da kontrolišete.

Poslednji u nizu koji je javno istupio o ovom problemu i, za sada, ga savladao jeste košarkaš Riki Rubio. Dete Barselone i višestruki šampion sa reprezentacijom Španije, a potom i veliki NBA as, otvoreno je pre dva dana priznao da je bio "na ivici".

Prethodnog leta je sve iznenadio kada je odlučio da uzme pauzu od svega, da se odjavi iz nacionalnog tima i posveti se izlečenju.

Devet meseci kasnije, Riki Rubio je potpisao za Barselonu. I spreman je svakoga da pogleda u oči i kaže: "da, imao sam ozbiljan problem".

"Ne postoji tačna dijagnoza, ali simptomi su ukazivali na loše mentalno stanje i jedini način da se izborim sa tim je da se posvetim razumevanju uzroka poteškoća – za šta je trebalo vremena. Dva faktora su uticala – po jedan interni i eksterni. Unutrašnji je način na koji sam sebe posmatrao, sve ono što me je učinilo profesionalcem, ali nije bilo održivo i uvideo sam da postoji drugačiji pristup, iako ga još nisam u potpunosti usvojio. Spoljni – konkurencija. Zato sam napravio pauzu u karijeri. Bio sam veoma uplašen, ali sam znao da je taj potez neophodan. Zahvaljujući tome ponovo igram i uživam na parketu, ali moram i da brinem o sebi", rekao je Rubio na predstavljanju u Blaugrani.

Rubio je samo "vrh ledenog brega"

Foto: Profimedia

Njegov slučaj, naravno, nije izolovan.

Još gora razmišljanja imao je Kevin Lav, NBA superstar i Rubiov višegodišnji saigrač iz Klivlend Kavalirsa.

"Kada dođeš do tačke u životu gde ti svaki dan izgleda isto, dolaziš do toga da ti suicidalne misli dolaze u glavu. Počinješ da razmišljaš o tome i kako bi to napravio. To su bili vrlo strašni trenuci u mom životu. Imao sam nekoliko načina, ali dobro je što dok kreneš tražiti na internetu o tome izleti ti Nacionalni centar za sprečavanje samoubistva. Bilo je zastrašujuće samo razmišljati o tome kako samom sebi oduzeti život, 2012. sam planirao kako se ubiti. Često sam razmišljao o tome", rekao je svojevremeno Lav.

Vrlo slično je "svoju dušu otvorio" i Rubiov sunarodnik i podjednako veliki šampion, ako ne i uspešniji, fudbaler Andres Inijesta.

"Odlučio sam da govorim o svom mentalnom zdravlju i borbi protiv depresije. Znam da sam javna osoba, ali morao sam reći neke stvari onakve kakve jesu. Nikad nisam razmišljao o tome hoće li me neko nazvati ludim ili slabim. Nisam imao energije ni volje za životom. Prvo te pregledaju, pa sve bude ok, a onda shvatiš da se dešava ponovo. Kad sam se borio s depresijom najbolji deo dana mi je bio kada popijem tabletu i legnem da spavam. Izgubiš svu životnu radost. Zagrlim ženu, a osetim kao da grlim jastuk. Jako je važno da govorim o ovome. U teoriji imam sav novac, automobile, kuće, ali ovo se može dogoditi svakome. Nije do materijalnog", rekao je Inijesta.

EPA-EFE/ALEJANDRO GARCIA

Nabrojaćemo još neke samo kako bismo kvantitetom poslali poruku da je ovaj problem u svetu sporta vrlo ozbiljan i da se o njemu mora pričati.

Tijeri Anri je govorio otvoreno o tome da je još kao dete patio, ali da je kasnije to prevazišao. Međutim, nisu svi bili te "sreće".

Bivši slovenački reprezentativac i fudbaler Atalante Josip Iličić čak je bio na bolničkom lečenju. Mesecima nije izlazio iz kreveta, ništa nije jeo, izgubio je preko 20 kilograma i nije imao volje ni za šta.

Navodno je pao u depresiju jer ga je žena varala, a neke priče kazuju da mu je izrazito teško pao veliki broj preminulih tokom pandemije koronavirusa.

Ipak, i on se vratio fudbalu i trenutno nastupa u svom matičnom Mariboru.

Od superstara do kandži kriminala

EPA-EFE/Stefano Cavicchi

Za razliku od njega, čuveni Brazilac Adrijano ne samo da se nije vratio fudbalu, nego je otišao u "mutne vode".

Dobro je poznato da je bio viđeni naslednik Ronalda. Nadimak "Imperator" nije dobio tek tako.

Svojom snagom, brzinom, driblingom, spektakularnim udarcem – bio je to ceo paket u jednom igraču. Ali, falila je "glava".

Kada mu je preminuo otac, sve se raspalo. Saigrači su ga svakodnevno viđali pijanog na treninzima, a i sam je tvrdio da samo u teško alkoholisanom stanju može da spava.

"Depresija i alkohol su od momenta smrti oca deo njegovog svakodnevnog života. Sada je usamljeniji nego ikada. Njegov Instagram profil možda pokazuje da je okružen ljudima svakog trenutka, ali je on sam. Uglavnom je ćutljiv. Izgubio je uživanje u fudbalu odavno", rekao je tada njegov kapiten u Interu, Havijer Zaneti.

Adrijano se ubrzo vratio u Brazil i životu u faveli, a šuška se da je postao član tamošnje kriminalne grupe. Posebno nakon što se slikao sa "kalašnjikovim".

Naspram njih, četvorostruka olimpijska šampionka u gimnastici Simon Bajls i njeno povlačenje iz finala Olimpijskih igara zbog narušenog mentalnog zdravlja, te Naomi Osaka koja je imala napad panike svaki put kada bi se pojavila na konferenciji za medije – deluju "bezazleno".

Ali, opet, reči koje je tada uputila Simon Bajls veoma su bitne.

"Moram da se fokusiram na svoje duševno zdravlje. Moramo da zaštitimo naše umove i tela, a ne samo da izađemo i radimo ono što svet od nas želi. Mi nismo samo sportisti, mi smo i ljudi i ponekad jednostavno moramo da napravimo korak unazad. Nisam želela da izađem na teren, napravim neku glupost i povredim se. Olimpijske igre su velika stvar, ne želimo da nas iznesu na nosilima”, iskrena je bila američka gimnastičarka.

Roni O'Saliven, petostruki šampion sveta u snukeru, hteo je sebi da odseče levu nogu i stavi drvenu.

Klif Riči, bivši teniser i polufinalista US opena i Rolan Garosa, godinama je pio lekove tokom karijere, a legendarna Kris Evert je tek po završetku iste počela da dobija napade panike.

Da ne govorimo o drugim problemima, odavanju porocima, alkoholizmu i drogama. Onda bi spisak tek bio poduži, od Pola Gaskojna, Majka Tajsona, pa i našeg Saše Ćurčića...

Mnogi ishodi bili su tragični

Foto: Starsport/Srđan Stevanović

Nažalost, bilo je i onih tragičnih slučajeva, i to kod nas u Srbiji.

Nekadašnji član mlađih kategorija Partizana i omladinski reprezentativac Srbije Miljan Mrdaković izvršio je samoubistvo baš u jeku pandemije.

Pravi uzrok nikada nije utvrđen, ali prema kasnijim ispovestima iz njegovog okruženja, biće da ga je depresija i mentalna labilnost koštala života.

Ima još mnogo slučajeva koji su ovu bitku gubili okončavši svoj život.

Čak su istraživanja koja su rađena u sklopu Premijer lige u Engleskoj pokazala da je čak 40 odsto bivših i sadašnjih fudbalera u nekom trenutku bilo u problemu sa mentalnim zdravljem.

Pa i da su u nekom trenutku razmišljali o suicidu. Zato depresiju, sa razlogom, nazivaju "tihi ubica".

Brojnost ovih slučajeva samo ukazuje da su i "sportisti ljudi od krvi i mesa". Sa osećanjima i emocijama.

Isto kao i glumci, muzičari, advokati, doktori, učitelji, trgovci, majstori ili vozači autobusa. Nebitno je zanimanje. Svako ko je u ovom vrtlogu kapitalizma, potencijalna je žrtva.

Upravo zato je potrebno edukovati, posebno mlade naraštaje. Te ohrabriti ih da, ukoliko imaju problema, učine sve da se izbegne tragičan ishod.

Otuda i naslov ovog teksta, koji je na sličan način interpretirao i čuveni magazin "Tajms" pre nekoliko godina. Sa jakim razlogom:

"U redu je ako niste u redu".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.