Retrovizor Evrope: Gubitnici, heroji, najveći hit i tužna sudbina Srba
Spuštena je zavesa na najtežu sezonu u istoriji fudbala.
Miloš Simanović
Bez odmora, prelazeći iz jedne u drugu fudbalsku godinu zbog pandemije koronavirusa, svi koji su nekad "terali loptu" znaju koliko je čak i bez produžene sezone ona duga.
Kako se ono beše kaže – "Najjači opstaju", pa tako bismo sumirali finiš jačih liga i "njegovog veličanstva" Lige šampiona.
A krećemo od poslednjeg događaja i finala za "ušati" trofej između dva tima koja su igrala najbolji fudbal u 2021. godini – Čelsija i Mančester sitija.
Gvardiolin "pobačaj"
Kao i svaka priča, uvek postoje junaci i gubitnici, pa tako i Porto daje svoje glavne glumce.
To su Tomas Tuhel i Pep Gvardiola, ljudi koji sa klupe vode Čelsi i Siti...
Tuhel je u januaru stigao u Čelsi i preokrenuo sve što je moglo da se preokrene od toga da na raspolaganju ima 22 igrača, a ne 13 kao njegov prethodnih Frank Lampard.
Da podigne već viđene "transfer promašaje" i na kraju napravi mini-čudo sa "plavcima" u gotovo izgubljenoj sezoni sa trofejom Lige šampiona i mesto među četiri najbolja tima u Engleskoj.
Sa druge strane, otprilike obrnuto, Gvardiola je još jednom podbacio i to najviše svojom krivicom.
Bez pravog defanzivnog veziste, napadača, sa diskutabilnim starterima, "građani" su čini se izgubili i pre početka utakmice. To je glavni utisak i pitanje za Katalonca "Dokle će da izmišlja fudbal"?
Gubitnik je i Pari Sen Žermen, i to loš, zbog divljačkog ponašanja njegovih igrača u polufinalu sa Sitijem, ali i činjenice da je još jednom ostao bez tog trofeja.
Ostalo je, manje-više, sve očekivano, Bajern se bez povređenog Roberta Levandovskog možda nešto ranije oprostio od odbrane krune (četvrtfinale, PSŽ), dok je najveće iznenađenje Porto Marka Grujića koji je preko Juventusa došao među osam najboljih, ali mu se isprečio Čelsi.
Solskjer "prepisivao" od Gvardiole
Samo nekoliko dana ranije, slično kao gradski rival, "potonuo" je Mančester junajted sa Oleom Gunarom Solskjerom.
Španski Viljareal je, ispostaviće se, u finalu Lige Evrope bio preveliki zalogaj za Norvežanina, čije su izmene (prva tek u 105. minutu) i postavka nešto što je zaličilo na Gvardiolu pre poteza Gvardiole.
Epilog je identičan – poraz!
Na penale i 11 serija, u kojima nijedan penal nije odbranio David De Hea i tako produžio lošu seriju od nestvarih 36. neodbranjenih udaraca sa "bele tačke".
Glavnu priču je pokupio Enai Emeri, trener "žute podmornice", i gospodin zvani "Pola čovek - pola Liga Evrope", zbog četiri trofeja tog takmičenja. Njemu smo i posvetili poseban tekst pod nazivom "Good ebening".
I pod čijom palicom je Viljareal igrao atraktivan fudbal, protiv svih i na bilo čijem terenu.
U ovom takmičenju treba napomenuti fenomenalan uspeh zagrebačkog Dinama jer je dogurao do četvrtfinala, izbacio Totenhem, ali nije mogao preko Viljareala, dok je sasvim dobar rezultat napravila Crvena zvezda koju je izbacio veliki Milan u šesnaestini finala na gol u gostima.
Srbi ispali na jesen u Premijer ligi
U maratonu prvi kroz cilj prošao je Mančester siti i bez ikakve dileme bio je najbolji, posebno kada se zaleteo u drugom delu sezone.
Praktično nije imao konkurenta, Junajted Nemanje Matića nije bio taj iako je bio najbliži, Liverpul je bio oslabljen brojnim povredama, dok je Lampardov Čelsi napravio veliku razliku.
Totenhem sa Žozeom Murinjom je dva kola bio prvi, a onda skliznuo na sedmo mesto, tačno ispred ljutog protivnika Arsenala i ostavio ga bez izlaza u Evropu sledeće sezone.
Što se tiče srpskih igrača, iz lige su ispala dvojica – Aleksandar Mitrović sa Fulamom i Branislav Ivanović sa VBA u poslednjoj sezoni u karijeri.
Mitrović se mučio u klubu koji nije uložila praktično ni cent u pojačanja za Premijer ligu, dospeo je čak i na tribine zbog loše forme i promašenih penala protiv Šefild junajteda i Škotske, na sve to je imao povrede i koronavirus, ali je ispao iz lige na jesen isto kao Ivanović, koji je takođe imao povrede.
Nešto bolji od njih bio je kapiten Kristal Palasa Luka Milivojević, ostao je u Premijer ligi, ali u sezoni u kojoj je londonski tim igrao, blago rečeno, negledljiv fudbal.
Suaresova osveta
Najzanimljivija trka vodila se na Pirinejima, sve do poslednjeg minuta.
Dugo su Barselona, Real Madrid i madridski Atletiko trčali s tegovima (čitaj: kiksevima) deonicu, a onda se u poslednjih 90 minuta (metara) borili madridski rivali za titulu, odnosno ko neće da izgubi bodove.
Valjadolid i Viljareal su vodili na poluvremenima, a onda je Atletiko preokrenuo, isto kao i Real, ali u samom finišu.
Kada se podvuče crta, iako je delovalo kao da izabranici Dijega Čola Simeonea "beže" od titule prvaka, zasluženo su treći put postali najbolji u Španiji, bar zbog vremena provedenog na vrhu LaLige.
I zbog Luisa Suaresa, najbolje priče Španije, odbeglog sina Barselone i ključnog kao tas na vagi Atletika, na kraju krajeva i strelca gola odluke na Zorilji...
I u Španiji smo imali reprezentativca koji je ispao – golman Marko Dmitrović je završio sa "fenerom" sa Eibar, ali i pored toga kupio kartu u jednom pravcu za izlaz iz Baskije.
Vlahovićev bum i Interovo kratko slavlje
Selimo se u Italiju, gde smo bili svedoci kraja devetogodišnjoj dominaciji Juventusa.
Inter sa Antoniom Konteom je servirao osvetu i već na zimu skinuo "Staru damu" sa trona.
Jednostavno su Romelu Lukaku i Lautaro Martines terorisali protivničke odbrane, bili verovatno najbolji tandem Evrope, pa nije bilo šanse da "nerazurima" izmakne Skudeto, ali proslava nije dugo trajala.
Konte je već otišao i nasledio ga je Simone Inzagi, Inter je u velikim finansijskim problemima i deluje da će ova sezona biti samo incident...
Milan je završio kao drugi i može da bude zadovoljan, iako je sjajno startovao, ali i imao takav kraj da je morao da se "čupa" poslednje kolo u Bergamu za Ligu šampiona.
I uspeo je u tome, pobedio je i zajedno sa Atalantom izborio elitnu vezu, koju je nestvarno ispustio Napoli.
Tim koji nije u stanju da na svom terenu pobedi Veronu za Ligu šampiona jednostavno nije za istu, pa je Juventus iskoristio poklon i spasao sezonu.
Gledajući srpske igrače, Sergej Milinković-Savić je na svom nivou blistao za Lacio, zapaženi su bili Darko Lazović i Ivan Ilić za Veronu, dok je najveći bum napravio Dušan Vlahović.
Bivše dete Partizana postiglo je 21 gol, izabrano je za najboljeg mladog igrača Serije A i "zaludelo" čitav kontinent i veće klubove.
Biće interesantno videti gde će Dušan nastaviti karijeru jer je lepu Firencu prerastao, isto kao i saigrač Nikola Milenković.
Tužan kraj Srba u Nemačkoj
Ništa novo. Bajern, Bajern, Bajern.
Bavarci su postali šampioni u nekom oktobru i tu nikakve dileme nije bilo.
Lajpcig je odmah "čekirao" poziciju broj dva, a Borusija iz Dortmunda se nekako ugurala na treću, iako je delovalo da bi mogla da ostane bez Lige šampiona.
Tu "titulu" dobio je "srpski" Ajntraht iz Frankfurta, sa Lukom Jovićem i Filipom Kostićem.
U foto finišu je Ajntraht ispustio elitu i ostavio gorak ukus na kraju, ali će Kostiću satisfakcija biti nova sjajna sezona i mesto u idealnom timu Bundeslige.
Sa druge strane, Jovićeva polusezona je za zaborav, bez obzira na tom što je odlično krenuo...
Isto kao Matiji Nastasiću sa Šalkeom i Milošu Veljkoviću sa Verderom, kao još jedni Srbi koji su ispali, a na sve to imali i brojne povrede...
Da istaknemo i da je novopečeni srpski reprezentativac Sava Arangel Čestić sa Kelnom bio bolji u baražu za opstanak od Kila Aleksandra Ignjovskog.
Lil je najveća senzacija!
Lige petice završavamo najluđom pričom i senzacijom Evrope, iz Francuske.
Lil je iznenađujuće završio ispred Pari Sen Žermena i "preoteo" titulu mnogo moćnijem, bogatijem i na papiru igrački boljem timu.
Ipak, teren je nešto drugo od hartije, ne laže i pokazuje da ništa nije slučajno, niti srećno, već da se znanje, rad i transfer politika isplate kao što je to slučaj sa Lilom.
Promovisao je nekoliko odličnih igrača, uz začin nestvarnog turskog veterana Buraka Jilmaza, i okitio se trećom titulom u klupskoj istoriji.
Za "ludnicu" na ulicama grada...
Mali heroj je i Niko Kovač, čiji će Monako u Ligu šampiona ispred Liona, dok Srba praktično i da nema u zemlji svetskih šampiona.
Predrag Rajković je imao solidnu sezonu na golu Remsa, ali je završio u donjem domu Lige 1.
Tadićeva nova kruna i Nikolićev Kup
Imamo i Srbina koji se radovao – Dušan Tadić je sa Ajaksom odbranio krunu i dao veliki doprinos sa 14 golova i čak 17 asistencija, kao niko u Erediviziji.
Zato ni ne čudi što je proglašen najboljim fudbalerom slavnog kluba iz Amsterdama.
Malo zapadnije je Ruben Amorim, plaćen 10 miliona evra Bragi od lisabonskog Sportinga, napravio min-čudo sa "lavovima" ispred favorizovanih Porta i Benfike.
Posle 19 godina Sporting je došao do titule, bez prave zvezde, ali sa nekoliko igrača koji bi to mogli da postanu u skorijoj budućnosti (Pedro Gonsalveš, Nuno Mendeš...).
Nešto što niko nije očekivao, a na sve to je bilo osuda javnosti da je Sporting platio nerealan novac za trenera bukvalno početnika, posle čega su se sa "Alvaladea" smejali...
Na Istoku Zenit iz Sankt Peterburga je potvrdio dominaciju, ispred moskovskog Spartaka, dok je Marko Nikolić sa Lokomotivom završio kao treći i morao je da se zadovolji Ligom Evrope, ali i osvajanjem Kupa Rusije.
Luđe i od Španije bilo je u Turskoj, za slavlje Bešiktaša i to samo zbog boljeg međusobnog skora od Galatasaraja (2:0, 1:3).
Za samo gol u gostima, dat u 91. minutu prvog meča!
Fenerbahče je završio kao treći sa dva boda manje i to tako što je ispustio nekoliko prilika da se "odlepi" na vrhu sa nekoliko kikseva...
Pokušali smo u kraćim crtama da opišemo sezonu koja je na kraju, kada se sve podvuče, bila zanimljiva.
A koja to nije? Samo onima koji nisu pravi obožavaoci fudbala.
Najvažnija sporedna stvar će uvek davati heroje, gubitnike i prave "glumce" u velikom broju trilera, pošto će "reditelja" uvek da bude.
Potrebno je samo da se zavalite u "bioskop"...
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
