Režiseri srpskog buma
Leto je 2016. godine.
Miloš Simanović
Srbija četvrti put u nizu gleda EURO preko TV ekrana bez svojih fudbalera, Crvena zvezda na evro-sceni ispada od Ludogoreca i Sasuola, Partizan od poljskog Zaglembja, Čukarički od Videotona, a Vojvodina od AZ Alkmara.
Realnost je da smo daleko od bilo kakvog rezultata u Evrope otprilike kao od Evropske unije...
Pet godina kasnije situacija se menja naglavačke. Crvena zvezda i Partizan su prezimili u Ligi Evrope, odnosno Ligi konferencija, dok je Srbija izborila plasman na Mundijal u Kataru u verovatno najtežim kvalifikacijama ikada.
Kako? Šta smo to uradili da u tako kratkom roku imamo uspeh na tri najbitnija polja u našem fudbalu.
Može da se diskutuje oko nekoliko razloga, promena klime u Fudbalskom savezu Srbije, pomeranju kalendara Superlige da se igra ranije (prednost u odnosu na inostrane timove u kvalifikacijama), veća ulaganja klubova, ali sve to ne bi moglo bez čvrste ruke.
Sa klupe.
Dragan Stojković Piksi
Fudbalska ličnost godine – Dragan Stojković Piksi.
Čovek koji je od starta verovao u vizu za Katar. Samo godinu dana od ekipe koja je izgledala kako je izgledala protiv Škotske (blago rečeno), pa sve do blistave predstave u Lisabonu protiv jedne od najkvalitetnijih selekcija sveta na čelu sa Kristijanom Ronaldom.
"Kakav, bre, eventualni plasman u Katar? Moram da idem tamo“, brecnuo se Stojković na pitanje novinara pred put u Portugal, kao da je znao šta će da bude na travi kultnog La Luža.
|
Ne smemo da se kladimo da nije jer takve je konce vukao i izmene da je režirao trijumf u Lisabonu golom Aleksandra Mitrovića u poslednjem minutu.
Od marta, kada smo i radili intervju sa selektorom "orlova“, pa sve do poslednjeg minuta uporno je ponavljao da Srbija može da izbori direktan plasman preko Portugalaca, bez obzira na brojne zvezde preko puta.
Sa pobedničkim mentalitetom, istim iz doba kada je bio igrač, koji je usadio svojim izabranicima, vratio je veru nacije, što je, priznajmo svi, bilo jako teško.
Sigurno postoje i dalje oni koji se opiru euforiji, ali ima i taj Katar, pa Piksi i tu "šačicu“ može da razuveri.
Idealnu priliku imaće na najvećoj smotri i samom kremu...
Sigurno se neće zadovoljiti samim plasmanom, još manje nagradom za najboljeg trenera Srbije u 2021. godini.
Dejan Stanković
Za tačno dve godine, koliko je na klupi Zvezde, Dejan Stanković je uspeo da probije granice visoko postavljenje od njegovog prethodnika Vladana Milojevića, što nikako nije bilo lako.
Bilo je mnogo skeptika, pričalo se da je uprava rizikuje mnogo sa početnikom, ali je Stanković razuverio sve i pokazao da u njemu ima materijala za velika dela, "namazanog“ italijanskom školom.
Jeste, nije izborio Ligu šampiona kao Milojević, ali je isto tako i činjenica da je obarao rekorde po broju bodova u grupnoj fazi (dva puta po 11), završio je i prvi u Ligi Evrope, što nijednom treneru ranije nije pošlo za rukom.
Padali su Braga, Ludogorec (dva puta), Kluž (dva puta), Kairat, zamalo i Milan, dok se isprečio Šerif ka eliti.
Može da se kaže da je neočekivana eliminacija od moldavske legije stranaca neuspeh, što je i sam priznao, ali isto tako i da ga to nije slomilo, već je uspeo da se poput kameneleona prilagodi ostalim rivalima u Evropi i izbori istorijski plasman u osminu finala Lige Evrope.
U Srbiji je dominantno došao do "duple krune“, prve nakon 14 godina za crveno-bele, srušio još jedan rekord – 108 bodova u Superligi i nastavio kontinuitet.
U aktuelnoj sezoni zaostaje za Partizanom pet bodova, ali imaće priliku na proleće da nadoknadi. Istina je da će biti teško, ali ne i nemoguće...
Aleksandar Stanojević
Upravo poslednji pasus govori koliko vraški dobar posao je napravio trener Partizana Aleksandar Stanojević.
Kažemo Stanojević, a ne neko drugi iz redova crno-belih, jer je jasno da je upravo on najzaslužniji što igraju kao preporođeni.
Samo dva remija u prvom delu, od čega je jedan protiv Crvene zvezde, uz proleće u Ligi konferencija, najbolje odslikava kako je Stanojević podmazao "parni valjak“.
Kroz kvalifikacije je prošao Dunajsku stredu, Soči i Santa Klaru, potom i u grupi završio ispred Anortozisa i Flore, a iza Genta i napravio uspeh o kome "grobari“ nisu mogli ni da sanjaju.
Da Partizan gaji ogromne nade da prekine Zvezdinu četvorogodišnju vladavinu srpskim fudbalom i to je najveća vodilja za Stanojevića.
Istina, žuljaće ga izgubljen Kup od "večitog“ rivala, potom i aprilski poraz u derbiju iz prošle sezone, ali i iz ove onaj koji nije smeo da se dogodi – u Talinu i još jedan od Genta u Beogradu, uz slabu igru.
Ostaje nam da gledamo zanimljivu borbu i nadmudrivanje dvojice vrsnih stratega na proleće, više nego dostojnih klupa beogradskih velikana, a odgovor ko će proći prvi kroz cilj dobićemo, izvesno, u kasno proleće.
Da se nastavi ovako...
Učinak trojice naših trenera odrazio se i na nacionalni koeficijent i inače poziciju u svetskim i evropskim okvirima.
U ovom trenutku nije bitno ko je više ili manje, pošto smo došli u poziciju da šampion države ima direktno mesto u Ligi šampiona od 2023. godine, a da reprezentacija napreduje na FIFA listi konstantno i kupi plodove.
Tako nešto je, moramo da se ponovimo, bilo nezamislivo...
Kao što smo sa rezultatima kuburili na najvišoj sceni, tako smo i sa trenerima.
Na prste jedne ruke mogu da se prebroje svi oni koji rade u najboljim ligama, ali poslednja dešavanja govore i da će se to promeniti.
Pomenuta trojka spremna je za tako nešto, uz imena kao što su Marko Nikolić, Vladimir Ivić, Milojević, Veljko Paunović, kao i čoveka koji već ima takav angažman – Siniša Mihajlović (Bolonja).
Na radost srpskog fudbala!
Samo neka se tako nastavi...
Priredio: Miloš Simanović (Twitter)
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
