Luka Nikolić 67

Savršeni zlikovac

Svaki protagonista mora da ima i odličnog antagonistu kako bi neki film bio dobar.

Luka Nikolić utorak, 21.04.2020. | 10:00 -> 10:10

Tweet

Podeli

Photo by Dean Mouhtaropoulos/Getty Images

Antagonista, odnosno glavnih glumaca u filmu koji gotovo isključivo predstavljaju pozitivne ličnosti, često ima više od jednog, dok je sa negativcima, odnosno antagonistima, uglavnom broj - 1.

Nova Đoković je "broj 1" na više načina, a od početka karijere bio je taj antagonista koji je bio potreban – donekle i neophodan – kako bi tenis postao ono što je danas.

U svim sportovima na svetu, u svakom trenutku, postojala su rivalstva ne samo između klubova, već i između igrača. Nekada čak i između igrata unutar istih klubova ili reprezentacija.

Popularnost fudbalerima i košarkašima donosila je, nekada više a nekada manje, popularnost njihovih klubova. Koliko god jedan Lionel Mesi bio dobar igrač rast u njegovoj popularnosti dok je još bio nadolazeći talenat donelo mu je jednostavno to što je igrao za Barselonu.

Klubovi i reprezentacija su uvek, barem na ovim prostorima, bili ispred igrača, ali postoji jedan sport u kojem to nije slučaj i koji se u tome suštinski razlikuje, a to je tenis.

Photo by Keystone/Getty Images

Popularnost Rodžeru Federeru nije donela reprezentacija Švajcarske, niti klub za koji je nastupao i čijim je navijačima donosio obilne izlive sreće.

Rodžera Federera su zavoleli i i dan danas ga vole zato što je on Rodžer Federer.

Iako je takav vid shvatanja stvari neizbežan, Rodžera mali broj ljudi nije voleo jer je dominirao. Retko su se pojavljivali argumenti da je uništio njihovog najboljeg igrača i da ga zbog njega neće voleti.

Preuzeo je tenisku scenu, a korak za njim uhvatio je još jedan "klinac", Rafael Nadal.

Iako nivo obožavanja koji uživa Švajcarac popularni "Bik sa Maljorke" nikada nije i neće doživeti, bio je voljen – ne samo u Španiji, ne zbog kluba ili reprezentacije, već isključivo zbog sebe.

Rivalstvo koje se tada tek stvaralo nije se moglo smatrati ratom, a svet je dobio dva mladića koja su ih gotovo svake nedelje animirala, i to još dok svet nije bio ni svestan šta će se tek desiti.

Kao nekad Bjorn Borg i Džon Mekinro, Muhamad Ali i Džo Frejžer, Majkl Džordan i Detroit Pistonsi, kao skorije i Leo Mesi i Kristijano Ronaldo.

A onda je na scenu došao neki tamo dečko iz Srbije.

Photo by Clive Brunskill/Getty Images

"Možemo da pričamo o tome zbog čega navijaju protiv mene koliko želiš, teško je reći. Jedno je sigurno, Rodžer je verovatno najbolji igrač svih vremena. Vole ga širom sveta i ne očekujem da će većina publike biti na mojoj strani, dokle god on igra tenis. Makar ne na većini turnira. I to je normalno, jer to je Rodžer", rekao je Đoković tokom razgovora sa Stenom Vavrinkom.

"Teško je reći zašto je to tako. Da li ja doprinosim tome svojim postupcima? Ne bih rekao. Mislim da su i Rodžer i Rafa veliki šampioni, harizmatični momci, a ja sam deo njihove ere. Možda sam imao sreće zbog toga, možda nisam. Ne znam...".

Novak Đoković je, pored toga što je najbolji srpski sportista svih vremena, neko ko je osvojio 83% mečeva na kojima je nastupio na ATP turu, prisvojio 79 trofeja, osvojio 17 Grend slem titula, pet Završnih turnira, doneo Srbiji titulu šampiona sveta u dva navrata...

Oborio je toliko rekorda i postavio toliko standarda da bi o tome nema mesta u tekstu unutar ovog teksta, a ono što je takođe Novak Đoković je neko ko posle oko 18 godina profesionalne karijere i dalje doživi da u finalu turnira koji je osvojio četiri puta pre toga gotovo 20.000 ljudi navija protiv njega.

Zašto? Zato što igra protiv Rodžera Federea.

Photo by Clive Brunskill/Getty Images

"Pokušavate to da ignorišete, ali je veoma teško. Volim da to svesno permutujem, pa kada oni viču 'Rodžer' - ja čujem 'Novak'. Znam da zvuči luckasto, ali to volim da radim. Time pokušavam sebe da ubedim da je to ono što izgovaraju", otkrio je Đoković po osvajanju Vimbldona 2019. godine.

"Teško je da to ignorišete. Atmosfera je električna i ta buka, pogotovo u nekim odlučujućim delovima meča kada je neizvesno... Publika se tada uživi. Naravno, ako imate veliku većinu publike na svojoj strani to vam daje motivaciju, snagu i energiju. Kada nemate sve to morate da potražite unutar sebe, valjda".

Novak je neko ko će i da doživi da publika krene da navija protiv njega ako osete da on može da izgubi od nekog uslovno rečeno slabijeg tenisera, da bi se desilo iznenađenje.

Primer toga je publika u Melburnu ove sezone, kada je Novak na jedvite jade pobedio Dominika Tima posle preokreta. Tada se publika blago okrenula na stranu Austrijanca.

Ne zato što ne voli Srbina – tamo je, pobogu, osvojio sedam (u tom trenutku, sada osam) titula – već zato što bi to bio doživljaj. Da Tim dobije Đokovića, pričalo bi se danima...

A da Tim dobije Federera na Australijan openu ili, možda, na Vimbldonu? Za to bi teško iko navijao i među australijskom i među londonskom publikom, ako ne računamo ne toliko brojne pristalice austrijančevog tabora.

Novak je, po gotovo svim parametrima, "čovek naroda" i neko ko je do svoje pozicije došao iz nelagodne pozicije, uz manje resursa i podrške, nego konkuretni za poziciju GOAT-a.

Češče pokazuje da je samo "običan čovek", iako je sada već svima jasno da su i Federer i Nadal neretko veoma opušteni. Ipak, Novak to češće pokazuje pred milionima ljudi, na mečevima.

A to, iz nekih razloga, ume da se ne svidi prosečnom ljubitelju "belog sporta".

"Federer i Nadal su teniseri koja imaju perfektno ponašanje na terenu. Prosto mi je neverovatno da su za 20 godina samo nekoliko puta pokazali frustracije na terenu, da su nečim izritirani. Desi se nekada sa arbitrima, ali to je retko", rekao je nedavno argentinski teniser Dijego Švarcman.

"Đoković ima drugačiju ličnost, on više deluje kao običan čovek na terenu i pokazuje više loših emocija. Navijači to ne vole toliko. I, onda je normalno da navijači Nadala i Federera ne vole Đokovića previše".

Photo by Cameron Spencer/Getty Images

Đoković je stupio na pozornicu velike scene kada ga niko nije očekivao. Pokucao je na vrata koja mu niko nije otvorio, pa je sam prošao kroz njih i, na trenutak, stao u ćošak da vidi šta se tu dešava.

Rodžer i Rafa su uveliko već bili na podijumu, pa je rešio da im se pridruži. I krenuo da ih pobeđuje – ne momentalno, ali u jednom trenutku.

Vraćamo se na "prosečnog ljubitelja tenisa", koji je u tom trenutku navijao ili za Španca ili za Švajcarca. Rafa izgubi od Rodžera, nema veze – to je Rodžer. Rodžer izgubi od Rafe, nema veze – to je Rafa.

Ali ko je taj Novak i šta on sad hoće?

"Ranije, mečevi protiv Rodžera i Rafe, bili su teški za mene. Osećam da nije fer, da bih morao da imam više podrške. Potrošim mnogo više energije da se izborim sa time. Ali sa iskustvom u tim situacijama, naučio sam da prihvatim to i sada uspevam da pronađem više energije za dešavanja na terenu i da to pretočim u kvalitetne udarce", rekao je Đoković u razgovoru sa Vavrinkom.

Publika neće uvek biti na vašoj strani bilo ko da ste (dobro, ne baš bilo ko) – i to je potpuno normalno i svaki (dobro, ne baš svaki) sportista mora sa time da se pomiri.

Navijanje, koje je dosta specifično u tenisu, je sastavni deo sporta, ali tako – i to je samo jedan od primera – nije bilo na meču protiv Britanca Kajla Edmunda 2018. godine na Vimbldonu.

Novak je tada dobio opomenu za prekoračenje vremena od strane glavnog arbitra, koji je drugom prilikom izuzetno pogrešio i ukrao poen srpskom teniseru.

Dobro poznata britanska publika to tada nije shvatila kao borbu između jednostavnog slučaja pravde i nepravde.

"Igrao sam protiv Endija nekoliko puta ovde – na Olimpijskim igrama i na Vimbldonu. Definitivno situacija nije bila kao tada. Publika je bila fer u mojim mečevima sa Endijem. Očigledno je da su podržavali svog igrača it u nema šta da se kaže. Očekivao sam. Ali su sada određeni ljudi, posebno oni koji su sedeli iza mene u trenutku dobijanja opomene za kršenje vremena, nastavljali da me provociraju. To je nešto što u početku mogu da tolerišem, ali ću im staviti do znanja da sam prisutan i da ne mogu da rade ono što požele", rekao je Đoković tom prilikom.

Ta situacija i Novakova rasprava sa navijačima bila je blaža verzija nečega što smo neretko viđali tokom njegove karijere.

"Ćuti bre, pi**o jedna, je**m ti mater", rekao je nekulturnom gledaocu na Indijan Velsu u Majamiju 2011. godine, kada se neimenovana osoba prodrala usred poena misleći da je završen, "Tako je, bre!".

Ovo je primer situacije za koju će vam sigurno i sam Novak reći da je nešto na šta nije ponosan i da čak nije ni primer pozitivnog izbacivanja frustracija koje je svakako neophodno i postojeće.

Ipak, desilo se, i upravo je to ono što definiše njegov lik godinama unazad i ono oko čega je izgrađena njegova ličnost – ta čista emocija koju pruža i koju pokazuje više nego bilo ko drugi. Upravo mu je ta čista emocija i želja da pobedi ne samo protivnika sa druge strane mreže, već i 10, 15 ili 20 hiljada gledalaca koji žele da ga vide na kolenima.

Nešto što nikada ni u kakvom sličnoj meri nismo mogli da vidimo od Federera i Nadala i nešto što je činilo da Novak zaliči na osobu koju ste mogli juče da vidite ispred zgrade.

To se "prosečnom ljubitelju tenisa" nije sviđalo, jer on ne želi da gleda nekog koga je sreo na putu do prodavnice, već želi da gleda nekog kojeg ne može ni da dodirne, nekog ko je savršen.

A za njih to nije bio Novak.

Novak je oduvek bio "treći čovek", kao je to jednom istakao švajcarski list "Noje cirher cajtung".

"Đoković nije samo u senci Rodžera Federera, već i u senci Rafaela Nadala. I to ne muči samo njega, već i čitavu porodicu. Majka Dijana je nedavno u jednom intervjuu za indijsko izdanje magazina 'GQ' rekla da publika ne može da se pomiri s tim da je njen sin bolji od Federera i Nadala. Publika poštuje Novakov uspeh, ali čim igra protiv Federera, publika navija za Federera", naveli su pred Završni turnir i duel sa Švajcarcem prošle sezone.

Dilema o najvećem teniseru svih vremena, popularnom GOAT-u, ne jenjava već godinama unazad i u punom je jeku iako se tenis trenutno ne pomera.

Ono što je veoma zanimljivo je mišljenje mnogih da će Novak ostati "treći čovek" iako u nekom trenutku bude smatran najvećim, što će sačiniti jedan nesvakidašnji slučaj u svetu sporta.

Iako je Novak Đoković sada daleko od onog zahuktalog klinca sa sredine prošle decenije, neke stvari se jednostavno nisu i neće promeniti, šta god da se desi.

Tenis je režirao savršeni film prethodnih 15 godina u kojem je imao dvoje glavnih likova u vidu Federera i Nadala i jednog negativnog, kakvim ga je smatrao taj čuveni "prosečni ljubitelj tenisa" čiji smo profil analizirali.

Za razliku od većine filmova, u ovom će vrlo moguće da pobedi onaj za kojeg se to najmanje očekivalo, ako je pobednik u ovom slučaju uopšte potreban.

Pobediće "savršeni zlikovac" koji to uopšte nije. Ali ko zna zašto je to dobro.

Najveću eru u istoriji tenisa, a možda i sporta generalno, kratko i jasno je sumirao Sten Vavrinka.

"Kada si bio mlad bio si potpuno drugačiji tip od toga kakav si sad. U filmu ne možete da imate tri dobra momka, uvek mora da bude neki zlikovac. Ja jednostavno mislim da su Nadal i Federer preuzeli ulogu dobrih momaka, a da si ti poprimio ulogu 'lošeg', iako to uopšte nisi – i to ti kažem sa ogromnom dozom poštovanja".

Luka Nikolić

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.