Dream Team – 30 godina najbolje ekipe u istoriji
Najbolji košarkaški tim koji je istorija videla debitovao je na današnji dan pre 30 godina na Olimpijskim igrama u Barseloni.
|
Retko koji nadimak je učinio toliku čast grupi koja ga je nosila: Dream Team.
Taj 26. jul 1992. promenio je tok olimpijske košarke, jer je to bio prvi put da su američki profesionalni igrači učestvovali na turniru.
I to kakvi igrači – najsjajnije zvezde NBA sazvežđa, koje su do tada mogle da se vide samo na televiziji.
Majkl Džordan, Medžik Džonson i Leri Bird predvodili su plejadu koja je postala stvarnost na Olimpijskim igrama u Badaloni.
Slamajući sve svoje rivale, osvajajući najubedljivoje zlato ikada i ostavljajući nezaboravna poglavlja
Klica
"Tim snova" se ne bi rodio bez dva prethodna događaja. Na Igrama u Seulu 1988. Sjedinjene Države su završile na trećem mestu nakon poraza u polufinalu od Sovjetskog Saveza (82:76), koji je na kraju osvjio zlato.
Arvidas Sabonis, Šarunas Marčuljonis i Aleksandar Volkov, budući NBA igrači, nadigrali su Dejvida Robinsona, Dena Majerlea, Miča Ričmonda i Denija Meninga, tadašnje student.
Uvreda za zemlju koja je gledala kako njen tim osvaja zlato na devet od prethodnih 10 olimpijskih nastupa.
Izmaklo im je samo u kontroverznom finalu Minhena 1972. i završilo u rukama SSSR-a.
A na Svetskom prvenstvu 1990, novi udarac. Ponovo su SAD pale u polufinalu, ovoga puta od Jugoslavije koja je bila na ivici raspada (99-91), ali predvođene Draženom Petrovićem, Vladom Divcem i Tonijem Kukočem.
Postalo je jasno da, napretkom međunarodne košarke, koledž igrači više nisu dovoljni za Amerikance.
"Nije postojao način na koji su naši mladi mogli da ih pobede. Evropski timovi su bili sastavljeni od muškaraca", rekao je pre mnogo godina Majk Kšiševski, legendarni trener Univerziteta Djuk i član stručnog štaba "Dream tima".
Borislav Stanković, tadašnji predsednik FIBA, predložio je da profesionalni igrači mogu da učestvuju na Igrama.
Bilo je razgovora između Španca Huana Antonija Samarana, predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta, i Dejvida Sterna, komesara NBA, kome u početku nije bilo ništa jasno.
Bio je zabrinut zbog uticaja koji bi prisustvo NBA zvezda moglo da ima na događaj poput Igara.
"Nismo mislili da će to postati fenomen kakav jeste. Rekli smo FIBA da nismo uzbuđeni zbog te ideje", priznao je Stern.
Tada nije mogao da zamisli kakav će to podsticaj dati njegovoj ligi.
FIBA je 7. aprila 1989. održala glasanje o ovom složenom pitanju. Rezultatom 56-13 odlučeno je da NBA igrači mogu da igraju na Olimpijskim igrama.
Besplatan put do zvezda. Sada je stigla još jedna složena faza, možda i najteža: odlučiti ko će igrati u Barseloni.
Proces selekcije
Medžik Džonson je bio prva velika zvezda koja je izjavila da želi da bude na Igrama: "Imam sve osim olimpijske medalje. Želim da igram".
Ta fraza je postala poziv za mnogo više igrača da se prijave. Mesecima kasnije, legendarni plej Lejkersa je objavio da je HIV pozitivan i da će na neko vreme napustiti košarku.
To ga, međutim, nije sprečilo da bude u Barseloni, gradu koji je već poznavao nakon što ga je posetio radi publiciteta, i da postigne prvi koš na Olimpijskim igrama u Badaloni.
Komesar Stern je bio iznenađen velikim brojem igrača zainteresovanih da budu u Barseloni.
Ali velika zvezda Majkl Džordan je bio lenj. Već je osvojio zlato na Igrama u Los Anđelesu 1984. i imao je pun raspored događaja.
Već je bio brende. Ali jedna poseta Evropi mu je otvorila oči. Očekivanje njegovog prisustva mu je promenilo mišljenje. Slavna imena koja su dodata projektu takođe su pomogla u odluci.
Čak je i Leri Bird, koji više ne bi igrao u NBA ligi zbog problema sa leđima, potpisao ugovor nakon pritiska od strane Medžika.
Magazin "Sports Ilustrejted" je 18. februara 1991. posvetio svoju naslovnicu izgradnji olimpijskog tima.
Pojavila se slika Džordana, Medžika, Čarlsa Barklija, Karla Melouna i Patrika Juinga.
Pisalo je – "Tim snova". Dve reči za istoriju košarke koje opisuju najbolji tim ikada.
Iste godine 21. septembra objavljeno je prvih 10 imena: petorici sa pomenute fotografije pridružili su se Bird, Skoti Pipen, Džon Stokton, Kris Malin i Dejvid Robinson.
| Broj | Igrač | Klub | Visina (cm) | Prosek poena |
| 4 | Kristijan Lejtner | Djuk | 211 | 4,8 |
| 5 | Dejvid Robinson | Spars | 216 | 9 |
| 6 | Patrik Juing | Niks | 213 | 9,5 |
| 7 | Leri Bird | Seltiks | 206 | 8,4 |
| 8 | Skoti Pipen | Buls | 203 | 9 |
| 9 | Majkl Džordan | Buls | 198 | 14,9 |
| 10 | Klajd Dreksler | Blejzers | 201 | 10,5 |
| 11 | Karl Meloun | Džez | 206 | 13 |
| 12 | Džon Stokton | Džez | 185 | 2,8 |
| 13 | Kris Malin | Voriors | 198 | 12,9 |
| 14 | Čarls Barkli | Sans | 198 | 18 |
| 15 | Medžik Džonson | Lejkers | 207 | 8 |
Lista je kasnije zatvorena sa Klajdom Drekslerom i studentom Kristijanom Lejtnerom.
Selektor Dejli je video Džordana kao javno lice tima, dok je za njegove zamenike kapitena izabrao Birda i Džonsona. Njih trojica su u prethodnih 13 sezona osvojili 10 NBA titula uz sedam MVP titula finala i devet MVP titula sezone.
Ipak, selekcija je imala i jednu kontroverznu odluku – Ajzea Tomas. Njegov izostanak uslovio je pre svega način na koji se plej Pistonsa poneo posle izjave Medžika da je HIV pozitivan.
Ali istina je da ga nijedan član tima nije želeo u ekipi. Ratovi Detroitovih "Bed bojsa" sa Bulsima i Seltiksima suprotstavili su ga Džordanu, Pipenu i Birdu.
Spekulisalo se i o prisustvu Džoa Dumarsa ili Dominika Vilkinsa. A između mladića Šekila O'Nila i Lejtnera, a poslednje mesto pripalo je ovom drugom.
Šampionu sa Djukom 1991. i 1992. godine koji je smatran najboljim koledž igračem u istoriji. Njegovo prisustvo u timu bilo bi marginalno.
Paralelno sa igračkim, formiran je i trenerski "tim snova": Glavni, Čak Dejli, koji je vodio Pistonse do prstenova 1989. i 1990.
Pored njega, Kšiševski, legenda sa Djuka, potom Pi-Džej Karlesimo, sa Univerziteta Seton Hol i Leni Vilkens, NBA šampion sa Soniksima 1979. i jedan od najcenjenijih trenera u ligi.
Njegova misija, izvan obične košarke, bila je da upravlja egom.
"Dejli je rekao Pi-Džeju i meni da moramo da naučimo jednu stvar za početak. Uzeli smo sveske da bismo beležili, ali on nam je rekao da moramo da naučimo da ignorišemo, da ćemo se mešati u njegove stvari samo ako se nešto veliko desi", rekao je trener K.
Jedini poraz
This is the 1992 college select team. This team scrimmaged the original “Dream Team” but I’m for sure we could have sent them over and they would have handled business just fine. pic.twitter.com/vJAWXIB1ll
— Coach Brown (@CoachB2012) March 20, 2020
Baza tima bio je luksuzni hotel u La Joli, u blizini San Dijega. A 24. juna odigrao je trening meč protiv takozvanog "Selekt tima".
Bila je to grupa perspektivnih studenata univerziteta u kojoj su bili budući NBA Ol-starovi kao što su Kris Veber, Enferni Hardavej, Grant Hil i Alan Hjuston.
Bez Džordana i bez ikakvog snimanja, "Dream Team" je pretrpeo jedini poraz. Bila je to dvadesetominutna utakmica koja je završena rezultatom 62:54.
"Na kraju je zavladala strašna tišina", priseća se Hjuston.
"Bili smo toliko uzbuđeni da smo želeli da ponovo igramo sa njima istog dana, ali Dejli nam nije dozvolio. Želeo je da se pomirimo sa porazom", prisetio se Meloun.
U međuvremenu, neki igrači sa koledža su posetili Džordana u sobi posle utakmice kako bi od svog uzora dobili suvenire.
Sledećeg dana, osveta.
"U noći prve utakmice sreo sam Birda u liftu, a on mi je rekao: 'Ne brini, sutra će biti drugi dan'. ... Bili smo njegov budilnik", rekao je Veber.
Pre Igara, "Tim snova" je morao da nastupi u američkim kvalifikacijama za Igre, a takozvani Turnir Amerike se igrao u Portlandu.
NBA zvezde su uništile sve svoje rivale, počevši od Kube u prvoj zvaničnoj utakmici: 136:57, najveći rezultat koji su postigli.
"Ne možeš prstom zakloniti sunce", izjavio je posle meča selektor Kube Migel Kalderon Gomes.
"Izgledalo je kao da Amerikanci igraju protiv srednjoškolskog ili tima osnovne škole", rekao je spiker Marv Albert.
Zatim su "pregazili" Kanadu, Panamu, Argentinu, Portoriko i u finalu Venecuelu 127:80.
Protivnici su mogli samo da pokažu divljenje prema igračima koje su smatrali idolima.
"Bio je to nadrealan osećaj. Ovde smo da ih razbijemo, a oni žele da se slikaju sa nama", priznao je Barkli.
Najbolja utakmica koju niko nije video
Sa tim zlatom oko vrata, ekipa se preselila u Monte Karlo na poslednju fazu priprema.
Tamo se četiri dana pre debija Igara odigrao najbolji meč u istoriji... koji niko nije video.
Gotovo da nema slika treninga na kojem je Dejli želeo još malo da podigne konkurentnost i na kraju je to bio generacijski duel između Džordana i Medžika.
S jedne strane, "Leteći" sa Pipenom, Melounom, Juingom i Birdom. S druge strane, Džonson, Barkli, Robinson, Malin i Lejtner.
Dreksler i Stokton nisu igrali zbog povreda.
Duel je bio pun trzavica i prozivki, ali sve je gravitiralo ka Džordanu protiv Medžika.
Pored veoma napetog meča, bila je to borba za presto NBA lige. "Leteći" je pobedio u oba duela, menjajući svetsku košarkašku mapu.
"To je bila najbolja utakmica u kojoj sam ikada igrao", rekao je Džordan godinama kasnije.
Džordan je meč pun budućih članova "Kuće slavnih" završio je sa 17 poena.
Džonson je pričao da je posle toga razgovarao sa Birdom u svlačionici kada je Džordan ušao i rekao: "Novi šerif je u gradu".
Dva veterana su mogla samo da se udare laktovima, da se smeju i priznaju da je izjava tačna.
Posle toliko rivaliteta, tim je otputovao u Barselonu mnogo ujedinjeniji.
Bili su još nezaustavljiviji.
Igre
|
"Drim tim" nije boravio u Olimpijskom selu, već u hotelu u centru Barselone, gde su dva sprata bila rezervisana za igrače i njihove porodice.
Njihova popularnost bi ih sprečila da budu mirni među ostalim sportistima.
Neki su se usudili da prošetaju Las Ramblasom. Stokton je bio jedan od retkih koji je prošao nezapaženo.
Bio je samo još jedan turista i, iako nije izgledao tako, bio je i jedan od najboljih plejmejkera svih vremena.
Igre su počele 25. jula, a dan kasnije debitovao je "Dream Team". Prva žrtva – Angola.
"Ne znam ništa o njima, samo da imaju problema", rekao je Barkli.
|
Kroz njegove fraze mogla bi se ispričati priča o ovoj avanturi. Posle utakmice su ga pitali za lakat koji je dao igraču Angole.
"Mogao je da izvuče koplje iz mene", odgovorio je "Veliki lajavac".
Pobedile su Sjedinjene Države rezultatom 116:48. Prva od osam pobeda.
Kasnije su redom srušili Hrvatsku (103:70), Nemačku (111:68), Brazil (127:83) i Španiju (122:81), još uvek pod utiskom "Angolazoa", čime su zatvorili prvu fazu.
U četvrtfinalu su savladali Portoriko (115:77). U polufinalu su se rešili Litvanije predvođene Sabonisom i Marčuljonisom (127:76).
Neobično je bilo videti kako se Baltičani fotografišu sa klupe usred meča. Legende nisu posustale ni u finalu protiv Petrovićeve, Rađin i Kukočeve Hrvatske (117:85).
|
Ovaj meč je posebno motivisao Džordana i Pipena, koji su želeli da "obeleže teriteriju" u Bulsima pre Kukočevog dolaska u tim.
"Da li ste ikada videli lava kako napada svoj plen? Majkl i Skoti su hteli da izvuče slamku da vide ko će da ga čuva. Kukoč nije imao pojma šta mu se sprema", priseća se Meloun.
"Drim tim" je u svojim utakmicama pobeđivao postižući u proseku 117,3 poena i pobedivši sve svoje rivale sa 43,8 poena razlike.
Najmanju razliku ostvario je u finalu, kada je pobedio "samo" sa 32 razlike.
Najbolji strelac je na kraju bio Barkli, sa prosekom od 18 poena. Trener Čak Dejli nije tražio tajm-aute ni na jednoj utakmici. Bilo je to zlato ispevano i osvojeno pre nego što su počeli unutrašnji problemi.
"Da smo bili zajedno još dve nedelje... Mogli biste to da osetite. Čuli biste: 'Opa, igrao sam samo 15 minuta' ili 'Čak [Dejli] mi ne da da igram dovoljno dugo.' Rekao bih im: 'Vau! Uvek pobeđujemo sa 40. Zar ne vidite da Džordan igra samo 20 minuta? Drago mi je da se završilo kada je moralo da se završi", rekao je selektor.
Nasleđe
| ||||||||||||||||||||||||||||||||
Igre, najglobalniji fenomen u svetskom sportu, postale su još veće u Barseloni zahvaljujući prisustvu "Dream tima".
Njegov uticaj je povećao značaj olimpijskog događaja dok je NBA zvezde stavio u drugu dimenziju.
"Sport je rastao u popularnosti, kao i naši lični brendovi. Džordan je postao još veći", rekao je Medžik, koji smatra da nikada nije bio na tako važnom događaju.
"Ceremonija otvaranja bila je jedan od najvećih dana u mom životu", rekao je Medžik.
On je otišao još dalje: "Igre su omogućile deci širom sveta da sanjaju da bi jednog dana mogli da igraju u NBA".
Trener Dejli je najbolje sumirao kako je bilo biti deo "Dream tima".
"Bilo je kao putovati sa 12 rok zvezda. Elvis i Bitlsi zajedno", rekao je selektor
Čim su se Igre završile, selektor je tačno prorekao: "Videćete mnogo timova sa profesionalnim igračima na Igrama, ali mislim da nećete videti još jedan ovakav. Bio je to veličanstven tim".
Tako je i bilo. Prošlo je 30 godina, videli smo nekoliko fantastičnih timova sa najboljim NBA igračima u tom trenutku, ali nijedan nije bio ni do kolena "Timu snova".
Neizbrisivo sećanje koje će trajati zauvek.
Ostaje nam samo da se pitamo "šta bi bilo kad bi bilo" da je u Barseloni igrala Jugoslavija sa Divcem, Žarkom Paspaljem, Jureom Zdovcom i ostalim zvezdama uz Hrvate Petrovića, Kukoča i Rađu.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
