Džin

Kao autora tema o NBA igračima, pričama, legendarnim utakmicama i sve što obuhvata taj neki ''old skul'' NBA, uvek mi najteže pada, posebno u poslednje vreme, što sam seo da napišem tekst o čoveku koji je tog dana preminuo i uvek mi je žao što ranije nisam stavio njegovu priču na papir, nego je morala najgora moguća situacija da me natera da vas upoznam sa jednim sjajnim igračem – vas koji niste čuli za njega i vas koji ste na njega možda zaboravili.

Nije Mark Iton bio igrač koji je tih godina bio prava NBA zvezda, s obzirom da su za vreme njegove 12-godišnje karijere igrali Medžik Džonson i Leri Bird na vrhuncu, Karim Abdul Džabar, Majkl Džordan, Čarls Barkli, Hakim Olajdžuvon, Ajzea Tomas i sada da se dalje ne nabraja.

Kada bi nabrajali NBA zvezde iz 80-ih godina i sa početka i iz sredine i sa kraja te sjajne decenije za košarku i ostale životne stvari, možda bi se Itona setili tamo posle trideset i nekog igrača.

Mark Iton bio je narodski čovek – u takvom okruženju se rodio, tako je odrastao, tako je živeo...

Džin iz Južne Kalifornije je igrao vaterpolo i radio kao automehaničar, odmah posle srednje škole – čačkalica u ustima, Džon Denver na radiju, masni prsti, Mile dodaj mi taj krstasti...

I dok je popravljao automobil jednom profesoru hemije pod imenom Tom Lubin, počela je njegova košarkaška karijera, pošto ga je čovek bukvalno namolio da dođe da igra košarku na koledžu, gde je profesor hemije bio asistent glavnog trenera.

Visina je bila presudni faktor, dobro je igrao na koledžu, a Finiks Sansi uzeli su ga sa 107. mesta na NBA draftu 1979. godine u petoj rundi.

Na primer, pre nego što je promenio koledž, Iton je imao oko 14 poena u proseku i fokusirao se da postiže poene, ali kada je promenio koledž, nije mogao da igra u najvišem rangu koledž košarke.

Nije otišao u NBA još tri godine, iako je izabran na draftu, a delovalo je da nikada neće igrati ozbiljnu košarku na koledžu, a ne u NBA ligi.

Iton nije bio ni svestan koliko je sreće imao.

S obzirom da je igrao na UCLA, imao je i ko da ga vidi – Vilt Čemberlen je posle igračke karijere stalno dolazi na njihove utakmice i na treninge i kada je video Itona, video je u njemu potencijal.

Tu se desio veliki zaokret u njegovom životu, pošto ga je Vilt uzeo pod svoje. Objasnio mu je da mora da se skoncentriše na odbranu jer je savršen za to. Previsok je za ostale i lako će dominirati na skoku, a posebno na blokadama i da će se on potruditi da ga nauči kako da odmah brzo izbaci loptu beku u kontru posle skoka, kao što je on radio sa Džeri Vestom. Vilt mu je objasnio da nema smisla da se gura sa okretnijim i agilnijim centrima, koji su tada krenuli da dominiraju u ligi i Mark ga je poslušao.

Radio je sa Viltom i izgradio se kao igrač, kakav je bio celu karijeru.

I pored svega toga, retko ko je hteo da ga uzme kada je ponovo izašao na NBA draft, ali na kraju su se u Juti odlučili da ga 1982. godine biraju kao 72. pika u četvrtoj rundi.

Na kraju je i celu karijeru proveo tamo.

Imao je i tu sreće – Frenk Lejden, tadašnji trener Jute, molio je upravu da uzmu Itona i da mu je potreban takav igrač. Vodio se onom starom od Reda Oberbaha – ''Ne možeš da naučiš nekoga da bude visok''.

Koliko je samo NBA igrača 70-ih i 80-ih dobilo priliku samo zbog toga. Mark je imao i više od toga.

Znao je Frenk Lejden šta mu treba, veliki je to majstor bio. Odmah mu je poverenje uzvratio Iton, kada ga je Lejden stavio u prvu petorku, pošto je u prvoj sezoni u NBA ligi oborio rekord po broju blokada u jednoj sezoni Jute Džez.

Beležio ih je 3,4 po meču i ukupno ih je imao 275.

Igrači su se plašili Itona, pa kako i ne bi, kada je imao 224 centimetra i 140 kilograma. Izgledao je kao planina.

Ono što ga je Vilt naučio to je i radio – blokirao je, skakao i dodavao lopte prvom do sebe, a poene je postizao isključivo kada je za to bio otvoren koš ispred njega.

Ubrzo je i digao prosek blokada na preko 4 i ponovo u drugoj sezoni oborio rekord iz prve, bio je najbolji skakač ekipe i afirmisao se kao jedan od najboljih defanzivaca u NBA ligi.

Zanimljiva činjenica iz te sezone – Karim Abdul Džabar je svoju nebesku udicu, kojom je oborio rekord po broju postignutih poena, ubacio preko Itona. Taj šut ni Mark nije mogao da blokira.

Neverovatni Iton je u trećoj sezoni oborio NBA rekord po broju blokada u jednoj sezoni, pošto je lupio 456 ''banana'' i imao 5,5 blokada po meču!

To mu je najbolja sezona u karijeri, koju je krunisao nagradom za defanzivca godine, kada je i zvanično postao najbolji defanzivac lige, što će biti i naredne četiri godine.

Još dva puta je bio najbolji bloker lige, tri puta je bio u prvom defanzivnom timu, dva puta u drugom i najbolji defanzivac sezone bio je još jednom 1989. godine.

Bio je to sjajan tim Jute, posebno kada su se uigrali Stokton i Meloun, a i Iton sa njima, pa ih je bilo veoma zanimljivo gledati.

Zajedno sa Stoktonom i Melounom je bio Ol-star 1989. godine, jedan jedini put u karijeri i to apsolutno zasluženo.

Ta sezona 1989/90 je bila ujedno i poslednja dobra u njegovoj karijeri, pošto su očekivano kolena krenula da ga izdaju.

Već je imao 33 godine, sporo se kretao, nije mogao da isprati protivničke centre, nije bio toliko dominantan na skoku i u odbrani i poslednje tri sezone je premalo i igrao, pošto je prebačen na klupu.

Na kraju sezone 1992/93 se povukao sa 36 godina i završio karijeru kao jedan od najboljih defanzivaca svih vremena.

Zanimljivo, Mark Iton ostvario je šest tripl-dabl učinaka u karijeri.

Njegov dres sa brojem 53 je u Juti povučen iz upotrebe 1995. godine. Dres mu je povučen i u srednjoj školi i na koledžu.

Na NBA parketima smo ga poslednji put videli 2014. godine, kada je Džeremi Evans zakucao preko njega na Ol-star takmičenju u zakucavanjima.

Kada je završio karijeru radio je kao komentator, a bio je predsednik Udruženja penzionisanih NBA košarkaša od 1997. do 2007. godine.

Imao je svoju fondaciju koja je pomagala deci u Solt Lejk Sitiju, koja su siromašna, problematična ili sa posebnim potrebama. Bio je motivacioni govornik i često je nastupao u javnosti.

Imao je svoj restoran u Solt Lejk Sitiju, a mnogo je voleo prirodu i vožnju bicikle.

Na kraju je preminuo baš tako što je pao sa bicikle u parku. Prolaznici su ga našli kako leži onesvešćen u parku i kada su pozvali Hitnu pomoć, oni su na licu mesta mogli samo da konstatuju smrt.

Mark Iton nije dočekao da bude primljen u Kuću slavnih, gde apsolutno zaslužuje da bude.

Nije bio šampion, nije bio spektakularan igrač, nije bio velika zvezda.

Ali, bio je "Džin". U svakom smislu te reči – ljudskom i košarkaškom.

Foto: Screenshot/Basketball Reference

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.