Pola čovek, pola neverovatan

Otišao je u najvećoj tišini.

Marko Đinđić Srbija, Vojvodina, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, SAD, Srbija i Crna Gora, ex YU
Podeli
Mandatory Credit: Jed Jacobsohn /Allsport
Mandatory Credit: Jed Jacobsohn /Allsport

Najduža NBA karijera je završena.

Vins Karter nije dobio oproštaj kakav je očekivao i kakav je zaslužio.

Zbog pandemije koronavirusa sezona je prekinuta početkom marta i tada je bilo jasno da se neće nastaviti u skorije vreme i tada je bilo jasno da se Vins Karter više neće vraćati na parket.

Jasno je bilo i da će sezonu nastaviti samo plej-of timovi, gde Karterovi Hoksi nikako ne spadaju i Vins se odmah oglasio na društvenim mrežama i zahvalio svima.

Karijera koja je trajala 22 godine završena je zbog pandemije koronavirusa i jedan od velikana ove igre otišao je previše tiho i previše mirno u penziju.

A tiho i mirno nikako ne ide uz Vinsa Kartera.

Vins Karter se nije bavio samo košarkom u srednjoj školi, pošto je bio talentovan za nekoliko sportova.

Igrao je američki fudbal u rodnoj Dejtoni na Floridi i bio je najbolji igrač u svojoj srednoj školi Mejnlend.

Na poziciji kvoterbeka predvodio je svoj šrednjoškolski tim, ali pošto je povredio ručni zglob na ruci kojom baca loptu, morao je da prekine fudbalsku karijeru i usresredi se samo na košarku.

Ali, to nije bilo dovoljno Vinsu, koji je sa američkog fudbala prešao na odbojku.

Bio je igrač godine na Floridi i sa 24 osvojenih poena u proseku bio je ujedno i najefikasniji.

Kada sagledate situaciju, to je i logično, s obzirom koliko Vins može da skoči.

Ipak, košarka je bila na prvom mestu.

Doneo je Mejnlendu prvu titulu posle 56 godina i našao se u najboljem srednjoškolskom timu u SAD.

U poslednjoj godini u srednjoj školi beležio je 22 poena, 11,4 skokova, 4,5 asistencija, 3,5 blokada i 2 ukradene lopte kao bek šuter i nisko krilo.

Na kraju srednje škole dobio je čak 78 koledž ponuda!

77 je bilo vezano za košarku, dok je jedna stipendija bila za muzičku školu, pošto je Karter svirao saksofon.

Otišao je na Severnu Karolinu, gde je proveo dve godine.

Igrao je sa Antoanom Džejmisonom i beležio je 15,6 poena u proseku, a njegov tim dva puta je igrao na Fajnal-foru, ali nikada nisu uspeli da stignu do titule.

Sa Džejmisonom je zajedno izašao na draft 1998. godine.

Na NBA draftu su ga sa petog mesta birali Golden Stejt Voriorsi, ali su ga odmah trejdovali za četvrtog pika kojeg su imali Reptorsi – trejdovali su ga za Džejmisona, dobrog drugara i saigrača sa koledža.

Ispred njih su išli Majk Olovokendi, Raef Lafrenc i Majk Bibi.

Prva sezona Vinsa Kartera bila je 1998/99, sezona koju je lokaut skratio.

Bila je ta sezona zanimljiva jer se povukao Majkl Džordan i jer su Njujork Niksi sa osmog mesta stigli do NBA finala.

Karter je dominirao u ruki sezoni i zasluženo je bio ruki godine.

Zajedno sa rođakom Trejsijem Megrejdijem, vremešnim Kevinom Vilisom, Magzijem Bogsom i Delom Karijem, činio je zanimljivu petorku najmlađe NBA franšize u tom trenutku.

Beležio je 18,3 poena u proseku i odmah je skrenuo pažnju na sebe neverovatnim zakucavanjima.

Njegova druga sezona bila je fenomenalna.

Beležio je 25,3 poena u proseku, ali nisu ušli u plej-of.

Vinsa Kartera poredili su sa Majklom Džordanom.

Karter je bio "novi Džordan" i njemu se i nisu baš sviđala ta poređenja, pošto je rekao da on ne želi da ima to na leđima.

Reptorsi su verovali u Vinsa Kartera i sve je bilo podređeno njemu.

Odlučili su da trejduju Megrejdija u Orlando, koji je želeo svoj tim, a upravo zbog toga je došlo i do svađe između rođaka.

Nekoliko godina kasnije su prešli preko toga, ali je jasno da su obojica želeli da budu "alfa" u svojim timovima.

2000. godina će se uvek pamtiti zbog takmičenja u zakucavanjima, kada je Vins Karter izdominirao i u punom svetlu se predstavio košarkaškom svetu.

Bilo je to takmičenje između njega, Trejsija i Stiva Frensisa.

Vins je imao nekoliko zakucavanja koja su sve ostavila bez daha.

Došlo je vreme da Vins pokaže da on nije samo dobar igrač u lošem timu i da može da napravi iskorak tako što će odvesti tim u plej-of.

Tako je i bilo.

U trećoj sezoni beležio je 27,3 poena u proseku i Reptorsi su ostvarili 47 pobeda, što je bio rekord franšize.

U prvoj rundi su preokrenuli rezultat protiv Niksa i savladali ih sa 3:2 (tada se prva runda još igrala na tri pobede), a onda je usledio legendarni duel sa Filadelfija Seventisiksersima.

Na jednoj strani Alen Ajverson, na drugoj Vins Karter.

Karter je u trećoj utakmici oborio rekord plej-ofa po broju pogođenih trojki (9) i postigao je 50 poena, što je i dalje rekord Reptorsa u plej-of utakmici.

Sjajno je igrao i Ajverson, ali kako je serija odmicala, tako su sve više udvajali Kartera i Ajversona i teret su morali da ponesu i drugi igrači.

U sedmoj utakmici polufinala Istoka, Reptorsi su izgubili, a bili su tako blizu finala.

Filadelfija je imala prednost od dva poena nekoliko sekundi pre kraja, a Reptorsi su imali napad za produžetak ili pobedu.

Lopta je išla u ruke Karteru, koji je iznudio preuzimanje i imao je čistu situaciju da probije ili šutne iz izgledne pozicije.

Karter je krenuo ka košu, ali je onda neshvatljivo dodao loptu na 45 stepeni, gde je bio Di Braun, koji je i sam bio iznenađen i promašio je poslednji šut.

Kasnije je Di Braun rekao da ne može da veruje da mu je Vins Karter dodao i da nije sam pokušao da reši utakmicu.

Tada su mediji krenuli da napadaju Kartera i da govore kako nije lider i da „novi Džordan“ ne može da doda loptu za poslednji šut u sedmoj utakmici, ako ima dobru priliku da postigne koš.

Međutim, nije samo to bio problem.

Vins je na dan sedme utakmice išao iz Kanade u Severnu Karolinu, kako bi uzeo diplomu sa univerziteta.

Kritikovali su ga iz kluba, kritikovali su ga mediji, ali njega to nije zanimalo i on je svejedno otišao.

Leteti iz Kanade u Severnu Karolinu, pa onda u Filadelfiju, a uveče imate utakmicu karijere, nije baš pametno i prema medijima „nije baš normalno“.

Vins je sve obavio i vratio se pred utakmicu, a u izjavi je rekao da je spreman sto posto i da će odigrati možda i najbolji meč u karijeri.

Odigrao je svaki minut i postigao je 20 poena, uz devet skokova i sedam asistencija, ali šutirao je veoma loše i setite se samo poslednje situacije.

Na kraju sezone, potpisao je šestogodišnji ugovor vredan 84.000.000 dolara.

Međutim, od tada su za Kartera krenuli samo problemi.

Povrede su bile sve češće i Karter je propuštao sve više utakmica.

Mučilo ga je koleno, mučila su ga i leđa, a Reptorsi su propatili zbog toga.

U narednoj sezoni Vins je propustio veliki broj utakmica, nije igrao na Ol-star utakmici i delovalo je kao da Reptorsi neće igrati u plej-ofu.

Nekim čudom je Toronto izvukao 13 pobeda u poslednjih 17 utakmica i ušli su u doigravanje, gde su ispali u prvoj rundi.

Ni naredne dve sezone nisu bile blistave.

U jednoj je Vins ponovo propustio polovinu utakmica zbog povrede, dok je u drugoj odigrao skoro sve utakmice, ali u oba slučaja je ostao bez plej-ofa.

Karter je tada rekao novinarima da može da bude i bolji od Majkla Džordana, što je samo dodalo dodatni pritisak.

Krenuli su i problemi u Torontu sa vlasnicima i trenerom, pošto je generalni menadžer koji je trejdovao na draftu za njega i dao mu ogroman ugovor, dobio otkaz.

Vins nije imao lepe reči za sve vezano za Reptorse, zbog čega je navukao i gnev publike.

Odlazak je bio sve bliži.

Reptorsi su želeli da trejduju Vinsa, ali niko nije želeo da uzme njegov ogroman ugovor, s obzirom da je više provodio vremena na klinici oporavljajući se, nego što je bio na parketu.

Netrpeljivost je bila sve veća, navijači nisu podnosili Vinsa, kao ni saigrači, pa je morao što pre da ode.

Desio se i skandal, kada su njegovi saigrači doživljavali poraze u gostima, on je povređen izlazio po klubovima i igrao zajedno sa reperom Nelijem.

Odigrao je 73 utakmice u poslednjoj sezoni u Torontu i konačno su pronašli način da ga trejduju i to povređenog.

Kada je generalni menadžer Gren Grunvald otpušten, Karter je imao sastanak sa vlasnikom kluba, koji mu je rekao da će ga okružiti drugim Ol-star igračima i da će Toronto postati kandidat za titulu.

Karter je tada i promenio mišljenje i želeo je da ostane pored svega, ali jedna situacija ponovo je promenila sve.

Želeo je da novi generalni menadžer postane legendarni Džulijus Erving i ozbiljno je lobirao za Doktor Džeja.

Međutim, Reptorsi su zaposlili Roba Bebkoka kao novog GM-a i Karter je bio besan.

Poludeo je.

Govorio je da ga lažu i da su ga prevarili, s obzirom da Ervinga nisu ni zvali na razgovor.

Još gora situacija bila je kada je Bebkok podržao vlasnika, koji je rekao da nije baš bitno da li će Reptorsi igrati plej-of i da će verovatno naredne dve godine graditi novi tim.

Vins je želeo da bude trejdovan više nego ikada, a njegov agent je razgovarao sa drugim timovima bez znanja Reptorsa.

To je izazvalo novi gnev navijača, koji su ponovo krenuli da zvižde svom igraču.

Sada je stvarno bilo vreme da Karter ode.

To se konačno desilo u decembru 2004. godine.

Alonzo Morning, Erik Vilijams, Aron Vilijams i dva pika prve runde stigla su u Toronto, a Vins je otišao u Nju Džerzi Netse.

Konačno je Karter otišao tamo gde se tim bori za nešto, s obzirom da su Netsi igrali dva vezana finala.

Ali, to je prokletstvo Vinsa.

Iako su igrali dva finala, sa Vinsom to nisu mogli i slično je bilo kada je došao u šampionske Dalas Maverikse, koji se sa Karterom nisu vratili u finale.

Vins nikada nije otišao dalje od polufinala konferencije.

Osam godina kasnije, vlasnik Toronta je otkrio da ga je Vins zvao dan pre trejda i rekao da se predomislio i da želi da ostane, ali je generalni menadžer rekao da je prekasno.

Karter je lice Reptorsa i najbolji igrač ikada u toj franšizi, uz svako poštovanje Krisu Bošu, Kajlu Lauriju, Demaru Derozanu, pa i Kavaju Lenardu, koji je u jednoj sezoni doneo titulu.

Vins je za 6 sezona postigao skoro 10.000 poena i njegova 23,4 poena u proseku su nedostižan rekord.

Navijači nikako nisu oprostili Vinsu.

Prvi put kada se vratio u Kanadu u dresu Netsa, pojavio se u dvorani u dresu Džulijusa Ervinga, aludirajući na to što nisu želeli da ga zaposle i da je delimično zbog toga otišao.

Navijači su mu zviždali, vređali su ga, imali su pogrdne transparente, ali to Vinsu nije smetalo, pošto je svaki put kada je dolazio u Kanadu igrao neverovatno i imao je čak i gejm vinere protiv Toronta.

Vins Karter je skoro deset godina dobijao takav tretman.

Netrpeljivost je ugašena 2014. godine.

Konačno je sve splasnulo posle deset godina i rešili su da oproste jedni drugima.

Karter je gostovao sa Memfis Grizlisima i s obzirom da su Reptorsi slavili 20 godina postojanja, pustili su video snimak posvećen Vinsu Karteru, na kraju prve četvrtine.

Reptorsi prvobitno nisu želeli da puste taj snimak jer nisu znali kako će navijači reagovati.

Publika mu je zviždala kao i obično, ali dok je snimak trajao, zvižduci su prestali.

Svi su ustali i aplaudirali, a Vins Karter je počeo da plače.

Kada je snimak završen, okrenuo se prema publici i pokazao ka njima i ka srcu, pokazavši da ljubav i dalje postoji i da nikada nije prestala.

Do poslednjeg meča u Toronto, zvižduci su zamenjeni aplauzom, a Vinsov bes zamenjen je osmesima.

Zanimljivo, kada je došao u Netse, povrede su magično nestale.

Propuštao je po pola sezone u Reptorsima, dok je u Netsima propustio samo 11 utakmica za pet sezona.

Sa Džejsonom Kidom, vodio je Netse u plej-of tri puta zaredom, dok je u poslednje dve sezone u Nju Džerziju propustio doigravanje.

U prvoj sezoni beležio je 23,6 poena i to mu je jedna od najboljih sezona u karijeri.

Njih dvojica nisu išli dalje od polufinala Istoka, a Kid je napustio Vinsa u sezoni 2007/08.

Vrhunac Vinsa Kartera prošao je u Netsima.

Kada je 2009. godine trejdovan u Orlando Medžik, postao je igrač uloge, što je bio i u Finiks Sansima i u Dalas Maveriksima, kada se ujedinio sa Džejsonom Kidom.

Posle Mavsa igrao je za Memfis Grizlise, gde je 2017. godine odigrao poslednju plej-of utakmicu.

Kao veteran i uzor mlađim igračima, poslednje četiri sezone proveo je u Sakramento Kingsima i Atlanta Hoksima.

Eksplozivni košarkaš postao je šesti čovek i šuter za tri poena u završnici karijere.

Sa Sjedinjenim Američkim Državama je 2000. godine osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Sidneju i to je jedini put da je nastupao za reprezentaciju.

Sa reprezentacijom izveo je jedno od najboljih zakucavanja svih vremena, kada je preskočio centra Fredrika Vajsa.

Svima je poznata ona proslava sa Kevinom Garnetom.

Da li znate zašto su se toliko radovali?

Pre početka OI, Amerikanci su rekli da će dati nagradu od milion dolara bilo kome ko zakuca preko Jao Minga.

Kada je Karter preleteo čoveka, Garnet je mislio da to važi za bilo kog visokog igrača, a s obzirom da je Vins preskočio čoveka od 211 centimetara, KG je mislio da je „milionče“ leglo na Karterov račun.

Vins je jedini igrač koji je igrao u četiri dekade.

Malo se greši u toj priči jer mnogi spominju decenije, ali da bi bile decenije, Vins bi morao da zaigra u 2021. godini.

Dekade su nešto drugo.

Vins je igrao u periodu od 1990-1999, 2000-2009, 2010-2019 i ušao je u dekadu 2020-2029, što Amerikanci računaju.

I to je dostignuće.

Vins je previše tiho otišao u penziju.

Možda je zaslužio oproštajnu utakmicu i to u Torontu.

Reptorsi su najavili da će mu možda biti i povučen broj iz upotrebe u njegovu čast.

Toronto do sada nije povukao nijedan dres.

Možda će Vinsov biti prvi i jedini.

A Vins sa 43 godine nek zakuca još jednom za kraj.

Marko Đinđić (Džezmenski)

strana 1 od 3 idi na stranu