Bela čokolada
Zašto prosto i jednostavno, kada može komplikovano i atraktivno?
Marko Đinđić
Džejson Čendler Vilijams jedan je od najatraktivnijih i najzanimljivijih košarkaša u istoriji NBA lige.
Rođen u Belu, u Zapadnoj Virdžiniji, Vilijams je sa porodicom živeo u prikolici, na posedu Dupont srednje škole.
Njegov otac Teri bio je vojnik i igrom slučaja imao je ključeve od školske sale.
Vilijams je već sa četiri godine počeo da igra košarku i brzo je naučio da dribla i kontroliše loptu, pa se odmah videlo da je izuzetno talentovan.
Sa sedam godina je svojim roditeljima stavio do znanja da će jednog dana igrati u NBA ligi.
Bio je talentovan za sve sportove. Oprobao se kao bacač u bejzbolu i kvoterbek u američkom fudbalu.
Uvek je "pucao" od samopouzdanja i uvek je voleo da testira trenere i roditelje.
Nekada je namerno grešio na treninzima da bi video kako će treneri reagovati, a znao je i da namerno dođe kući 15 minuta kasnije od dogovorenog termina sa roditeljima, samo da bi video kako će oni reagovati i da li će ga kazniti.
U prvoj godini na Dupontu, bio je zvezda srednje škole.
Igrao je u sezoni 1990/91 zajedno sa Rendijem Mosom, sa kojim je pravio "šou" na terenu.
Najbolji prijatelji su bili velike zvezde na Dupontu, pošto su stotine ljudi dolazili na svaku utakmicu, što je primoralo srednju školu da napravi dodatne tribine kako bi smestili sve navijače koji su želeli da ih gledaju.
Vajd risiver Rendi Mos je dve sezone za redom bio košarkaški igrač godine, a u isto vreme bio je najbolji i u američkom fudbalu.
Dvojac je dominirao u dva sporta.
Vilijams je odigrao četiri sezone za Dupont, a poslednja je bila najbolja.
Proglašen je igračem godine u Zapadnoj Virdžiniji, sa prosekom od 18 poena i 10 asistencija.
Došli su do finalne utakmice, gde su poraženi. Džejson Vilijams postao je jedini igrač u istoriji srednje škole koji je postigao 1.000 poena u jednoj sezoni, a u sve četiri sezone imao je preko 500 asistencija.
Po završetku srednje škole, "rodila se ljubav" prema marihuani, koja mu je napravila dosta problema na koledžu i u NBA ligi.
Prvobitno je želeo da ide na Providens, gde je hteo da sarađuje sa trenerom Rikom Barnsom, ali je Barns otišao na Klemson i Providens više nije dolazio u obzir.
Želeo je da ide na Vojnu akademiju u Virdžiniji, gde se mladi sportisti pripremaju za koledž, ali je to trajalo samo tri dana, pošto je treći dan dobio test koji nije mogao da reši, pa je odustao.
Propustio je sezonu 1994/95. Upoznao je Bilija Donovana i odlučio da ode na univerzitet Maršal, gde je 20-godišnji Vilijams beležio 13,4 poena i 6,4 asistencije.
Bili Donovan postao je trener na Floridi i Džejson je pošao sa njim.
Propustio je još jednu sezonu, vežbao je sa timom, ali je morao i da uči i polaže ispite, zbog čega je odustao od koledža.
Na nagovor oca vratio se na Floridu, gde je beležio 17 poena i skoro 7 asistencija po meču.
Ponovo je punio tribine, pošto je na svakoj utakmici imao neka dodavanja iza leđa, iza glave, od tablu, šutirao je trojke iz trka i polagao redovno na drugi obruč, što atraktivnije može.
Škola je bila problem – nije želeo da uči i dosta mu je bilo svega, pa je sa 22 godine odlučio da izađe na NBA draft.
Visoko se kotirao, ali neki timovi ga nisu želeli, s obzirom na njegov stav i redovno korišćenje marihuane, zbog koje je suspendovan po treći put, što je značilo da će propustiti poslednju sezonu na koledžu.
Međutim, Sakramento Kingsima je bio potreban plejmejker i draftovali su ga sa sedmog mesta.
Iza njega su na draftu ostali Dirk Novicki, Pol Pirs, Tajron Lu, Rašar Luis, Katino Mobli... Odmah je bio najpopularniji igrač Kingsa, ali to mu nije prijalo.
Nije mu prijala pažnja i želeo je da se vrati kući.
Nije baš imao mnogo kredita ni kod trenera Rika Adelmana.
Zanimljivo je da je Vilijamsov dres sa brojem 55 bio među pet najprodavanjih u NBA u njegovoj prvoj sezoni.
Toliko je bio popularan, a kada je na utakmici rukija i sofmora dodao Raefu Lafrencu loptu laktom iza leđa, Amerika je "poludela" za "Belom čokoladom".
Ipak, Lafrenc je upropastio najbolju asistenciju svih vremena, pošto nije pogodio.
Naredne sezone je po prodaji dresova bio u Top 10.
Pošto je bio lokaut, Kingsi su odigrali 50 utakmica i završili su sa skorom 27-23. Ispali su u plej-ofu u prvoj rundi od Juta Džeza.
Problem za Vilijamsa je bila neodgovornost u igri i u plej-ofu je uglavnom provodio na klupi četvrtu četvrtinu.
Propustio je prvih pet mečeva u sezoni 2000/01, pošto je bio pozitivan na marihuanu.
Kada se vratio na parket, vređao je Majkla Činga, navijača Golden Stejt Voriorsa, kao i još nekoliko azijskih pristalica na toj utakmici.
Vređao ih je na rasnoj osnovi, a pored toga je vređao i gej populaciju, zbog čega je ponovo suspendovan i kažnjen je sa 25.000 dolara.
Dejvid Štern je u obraćanju javnosti naveo da je Vilijams odgovorio na provokacije, posle čega je morao da uradi reklamu sa Najkom i da se izvini.
To mu nije bio prvi put, pošto je ranije vređao navijača San Antonija i kažnjen je sa 10.000 dolara.
Vilijams, Kristi, Stojaković, Veber i Divac igrali su prelepu košarku, postali su ozbiljna ekipa, ali su problemi Vilijamsi bili loši po Kingse, pa su odlučili da ga trejduju.
"Bela čokolada" odlazi u Vankuver Grizlise za Majka Bibija i Nika Andersona, i u prvoj sezoni beleži 14 poena i 8 asistencija.
Grizlise se sele u Memfis, Džeri Vest dovodi Hjubija Brauna za trenera, ali Grizlisi nisu mogli preko 30 pobeda.
Problem je bio što se Braun vratio iz penzije, a prethodno je kao analitičar često kritikovao Vilijamsa.
Na početku su imali dobar odnos, ali problem je bio Brendan, sin Hjubija Brauna, koji je bio njegov asistent.
Zbog toga je Vilijams preseljen na klupu, a sve je puklo kada su se svađali tokom utakmice, što su sve zabeležile kamere.
Kasnije je Vilijams napao novinara Džofa Kalkinsa, kolumnistu "Komeršal Apila".
Vilijams je vrištao u uvo Kalkinsa i oteo mu olovku iz ruke.
Kažnjen je sa 10.000 dolara i navedeno je da ga više ne zanima košarka niti pobede.
To je bio kraj za Vilijamsa u Memfisu i Grizlisi su tražili mesto da ga trejduju.
Nije više bio NBA zvezda i nije privlačio pažnju.
Prvo su Grizlisi hteli da ga trejduju u Boston Seltikse, a kada je čuo da bi išao tamo samo kako bi zabavljao publiku u dvorani, poludeo je.
Seltiksi su krenuli u ribild i nisu imali nikakve šanse za plej-of, a to se Vilijamsu nimalo nije svidelo.
Kada je u pregovore ušao Majami Hit, Džejson je znao da je to prava stvar.
U avgustu 2005. godine, Vilijams i njegov saigrač Džejms Pozi bili su deo najvećeg trejda u istoriji NBA lige.
U trejdu je učestvovalo 13 igrača, a Vilijams i Pozi završili su u Majamiju, dok je u Grizlise otišao Edi Džons.
Odmah je postao startni plejmejker, ali je zbog povreda odigrao samo 59 utakmica.
Međutim, bio je drugi posle Dvejna Vejda po odigranim minutima po utakmici.
Šekil O'Nil oduvek je želeo da igra sa Vilijamsom, a njih dvojica bili su komšije u Orlandu.
Vilijams je igrao na nekim utakmicama sa Šekom i Penijem Hardavejem u sali i tada je Džejson "uništio" Penija jedan na jedan.
Šek je nekoliko puta pritiskao Džerija Vesta da dovede Vilijamsa u Lejkerse, a kada je pregovarao trejd sa Majamijem, to je odmah tražio i od Peta Rajlija, koji mu je želju ispunio.
Na predstavljanju se pojavio sa hemijskama, koje je podelio novinarima i stavio im do znanja da se incident iz Memfisa neće ponoviti.
Rekao je da mu je ovo jedinstvena prilika i da neće praviti probleme, već da će se skoncentrisati isključivo na košarku.
Ušao je u startnu petorku, beležio 13 poena i 5 asistencija po meču, pa je bio treći strelac iza Vejda i Šeka i drugi asistent iza Vejda.
Verovao je Pet Rajli u njega i fantastično je igrao u svim plej-of serijama.
Majami je savladao Bulse, Netse i Pistonse na Istoku, a u šestoj utakmici protiv Detroita, Vilijams je prelomio finale Istočne konferencije, pošto je postigao 21 poen i Hit je otišao u finale.
Kada jedan Geri Pejton ulazi umesto njega u igru, Vilijams je znao "koliko je sati".
Majami je osvojio titulu pobedom nad Dalas Maveriksima u finalu i Vilijams je krunisao karijeru osvojenim NBA prstenom.
Naredne dve sezone je igrao veoma slabo, pogotovo u plej-ofu, ispao je iz startne petorke i 2008. godine je kao slobodan igrač potpisao jednogodišnji ugovor sa Los Anđeles Klipersima.
Međutim, odmah na startu sezone Vilijams je objavio da se povlači iz košarke zbog povreda.
To nije bio kraj, pošto je u februaru 2009. godine rekao da će se vratiti u NBA, što je i učinio kasnije u avgustu, kada je potpisao sa Orlandom.
Sten Van Gandi tražio je od Medžika da potpišu Vilijamsa, sa kojim je sarađivao u Majamiju i plejmejker je odigrao sve utakmice, uključujući i 14 mečeva u plej-ofu.
Ostao je i naredne sezone, ali je operisao koleno i propustio je skoro sve utakmice.
Vratio se u Memfis, gde je bio lider po broju asistencija u istoriji frašize i na kraju sezone 2010/11 Vilijams se povukao i završio karijeru.
Nadimak "Bela čokolada" dobio je od Stefani Šepard, koja je bila PR Sakramento Kingsa. "Dala sam mu taj nadimak zbog njegovog stila. Bio je atraktivan i sve što je radio sa loptom bilo je nestvarno. Podsetio me je na basket u rodnom Čikagu, gde su svi želeli da igraju kao on", rekla je Stefani.
Takođe je imao nadimke Džej-Vil i Džej-Dab, a na prstima na šakama ima istetovirano "WHITEBOY" (Beli dečak).
Igrao je malo i Big3, ligu repera Ajs Kjuba, gde je nastupao za Troglava čudovišta, zajedno sa bivšim saigračem Rašarom Luisom.
Često se bavi i humanitarnim radom i pomaže nezbrinutoj deci, pošto ga to podseća ne detinjstvo i odrastanje njegovih drugara, koji "nisu imali za kiflu".
Njegov sin već igra u srednjoj školi i dosta podseća na oca, pošto gaji isti stil igre.
Džejson je jednostavno neponovljiv.
Jedinstven.
Nama, koji smo ranih 2000ih ustajali u sred noći da gledamo Kingse, ostaće duboko u sećanju.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
