Eho bruke u Notingemu – ko još danas gubi 9:1?

Debakl mlade reprezentacije Srbije, prava rezultatska katastrofa, nameće mnoga pitanja na koja se moraju pronaći odgovori i delovati da se nešto slično nikad ne ponovi.

Podeli
Foto: Starsport/Pedja Milosavljevic
Foto: Starsport/Pedja Milosavljevic

Srbija je u okviru kvalifikacija za Euro poražena, ponižena, potučena od Engleske u Notingemu 9:1, u meču u kojem je, začudo, povela.

Kada je reč o srpskom fudbalu, krilatica da na mladima svet ostaje, ne važi.

Previše smo se, valjda, fokusirali na Orlove i njihov put pa nismo videli da nailazi katastrofa Orlića koji su, zakržljalih krila, izgubljeni, nesnađeni, loše vođeni i selektirani, poleteli pa tresnuli o zemlju tako bolno, za nezaborav, za almanahe reprezentativnog fudbala.

Neko ih, očito, sve ovo vreme nije naučio kako se zaista igra fudbal, kako se smisleno tera lopta, nije im temeljno objasnio taktiku, pokazao tehniku, individualne i timske kretnje, i tek im niko nije držao lekcije kako se bori za svoju zemlju. Kad već drugi kvalitet ne postoji, borba mora biti jak adut. Najjači. Ali i na tom ispitu su pali na Ostrvu. Pali i polomili se.

Toliko je prosto - da su samo pokazali više žara, drskosti, da su se potukli sa protivnikom, ne bi sigurno bilo uznemirujućih 1:9 u Notingemu. Ne bi pukla bruka.

Ovako, potučeni su, slomljeni, osramoćeni, bili su poput bokserske vreće, izudarani sa svih strana. Narednih dana saginjaće glave kad izađu na ulicu, ali možda je, kada se šire sagleda situacija, njihova krivica zaista najmanja.

Foto: Starsport/Srdjan Stevanovic
Foto: Starsport/Srdjan Stevanovic

Rezultat je prosto takav da pamet stane, da se svi skupa zapitamo - zar je ovo najbolje što imamo u generaciji fudbalera koji kucaju na vrata seniorskog tima?

Zar bolje od ovog ne možemo da napravimo?

Gde su, na primer, čuveni izdanci Partizanove, Zvezdine, Vošine škole?

Da li su ovi momci naslednici Tadića, Mitrovića, SMS-a, Milenkovića, Pavlovića?

Ako jesu, neka SMS, Tadića, Mitrovića još, neka igraju dokle god mogu. Dok ne dođu pravi naslednici.

Ko još danas gubi 9:1?

Samo poluamateri. Vodoinstalateri, moleri, konobari koji u slobodno vreme igraju fudbal.

Ni fudbalski liliputanci poput San Marina, Andore, Lihtenštajna nisu više u toj grupi.

Kako je uopšte došlo do 1:9?

Neko bi na osnovu rezultata pomislio da su mladi Srbi trčali unazad vezanih očiju i vezanih pertli, pa se desilo to što se desilo. Sa druge strane jesu bili aktuelni prvaci Evrope, najbolji tim do 21 godine, ali nisu vanzemaljci sa četiri noge.

Samo momci od krvi i mesa sa kojima se, očito, malo bolje radi. Koji dolaze iz nekog srećnijeg sistema koji bira najbolje među najboljima na svim nivoima - od vođstva Saveza pa do samih igrača.

Englezi, školovani, uigrani, tehnički iznad nas, brži, bolji, motivisani, došli, videli su kakva im se prilika pruža, razbili naše "nade". Nisu naišli na otpor sa druge strane.

Ostaće zapisano, za sramotu momaka, selektora Đorđevića, stručnog štaba, na kraju i čitave organizacije, onih koji vode srpski fudbal dugi niz godina, da zuji u ušima od šamara - 1:9.

Posle ovakve bruke nije pitanje da li će neko odgovoarati već kada će odgovarati za notingemski košmar?

Ovaj debakl, razume se, nije odraz nemoći naših momaka u 90 minuta, već je odraz kompletnog lošeg rada, loše selekcije kadrova na svim nivoima Saveza svih proteklih godina.

Nije, na kraju, ni slučajno što nam se ovaj debakl desio baš u godini kada srpski klubovi u Evropi, sa najviše učesnika, imaju jednu jedinu pobedu (Partizan nad Sabahom).

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 2 idi na stranu