Gledanje Hrvata uz legendu Reala – zahtev Japanaca sve nas je šokirao
Ponedeljak u Dohi u svakom smislu obeležili su Japanci, iako su na kraju i sami morali da pakuju kofere sa Mundijala.
SSIzvor: B92 Hrvatska, Japan
Ali, na samom početku doneli su mi veliki užitak.
Nakon odrađenog televizijskog uključenja, sa kolegom Milutinom sam se uputio u ulicu "Suk Vakif", najprometniju pešačku zonu, kako bih napravio kraći video blog, kupio po koji suvenir i bio na licu mesta ukoliko navijači naprave neko "ludilo" pred duele koji slede.
Međutim, nisu bili preterano aktivni. Hrvata nema u velikom broju u Kataru, pa smo se uputili u Host Country Media centar koji se nalazi baš u toj ulici. Pravo mesto, a i vreme, da se nešto pojede i podignu karte za meč.
Međutim, pažnju nam je privukao detalj u samom ćošku velike medijske dvorane. Dve stolice, dobro poznata konzola, džojstici i veliki ekran. Spremni, "čekaju" samo na nas.
Soni 5, najnoviji ponos i dika japanske kompanije, kao poručen pred nama da se "zagrejemo" pred ono što nas čeka.
Samo smo se pogledali i odmah razumeli, a već u sledećem momentu birali reprezentacije. Posao može da sačeka, mora malo i da se "podetinji".
Neću ovom prilikom pisati ko je pobedio i kojom razlikom, da se kolega ne bi naljutio, ali smo se obojica dobro zabavili i zakazali novi duel već u narednim danima.
Pogled na sat, vreme je da se krene ka "Al Džanub" stadionu, prilično udaljenom, u oblasti Al Vakra. Čekaju nas Japanci i Hrvati, a Mića baca prognozu da će biti produžetaka i penala.
Sumnjičavo vrtim glavom, ali bilo je rezona za takvo razmišljanje. To je i pokazalo 120 minuta tvrdog i disciplinovanog fudbala, ali ne preterano zanimljivog za gledanje.
Uporni japanski navijači su sve to vreme vrteli jednu te istu pesmu, sa samo jednim istim stihom i istim intenzitetom. Kao na baterije.
Bilo bi baš monotono, da na stolicu red ispred mene nije selo dobro poznato lice. Ma, kakvi poznato... Legendarno!
|
U prvi mah nisam poverovao, ali pogledam malo bolje i vidim Hose Mariju Gutijeres Ernandesa, svima nama poznatijeg kao Guti.
Proslavljeni kapiten Real Madrida, verovali ili ne, zdušno je bodrio Japan i reagovao na sve njihove pokušaje da ugroze Domagoja Livakovića.
Nije ih bilo mnogo, a kroz penal seriju je čuvar mreže "vatrenih" postao heroj njihovog novog plasmana u četvrtfinale. Čovek je odbranio tri od četiri penala Japancima.
Imaju Hrvati umeća u tim penal-serijama, jer to više nije pitanje sreće, kao što neko reče sinoć, već čisto iskustvo. I smirenost da u pravom trenutku pokažeš ono najbolje od sebe, fizički i mentalno.
Ono što, recimo, Srbi, nisu umeli ni na ovom šampionatu...
Dok Hrvati slave, pešaka hitam pet spratova niže u miks zonu da pohvatam izjave novih četvrtfinalista.
Na samom ulazu u salu, dočekuje nas priličan šok. Svi moraju da imaju hirurške maske. Molim?! Skoro 20 dana smo ovde i niko nije ni reč rekao o koroni, niti bilo kom obliku virusa, a sada najednom sve postaje striktno.
"To je zahtev Japanaca. Svi moraju da nose maske dok su u kontaktu sa igračima“, dobijam objašnjenje i, šta ću, stavljam masku kao da je mart 2020. godine.
I zaista, svaka osoba u miks zoni ispoštovala je ovu odluku, a iako ih do sada nisam primećivao, japanski novinari su dominirali prisustvom.
Osim "vatrenih", srpski novinari čekali su i Takumu Asana. Razumljivo, zbog njegovog bitisanja u Partizanu i svega što se izdešavalo nakon što je iznenada otišao iz Humske ulice.
Međutim, od popularnog "Jaguara" dobijamo samo ljubazno, ali pomalo "lažno" opravdanje:
"Izvinite, ali ne govorim dobro engleski", reče nam Asano baš na engleskom i ode kod Japanaca na domaćinski razgovor od bezmalo 20 minuta.
Propade prilika da nam iz prve ruke kaže šta se sve to zaista dešavalo između njega i uprave crno-belih, ali i da iznese utiske posle eliminacije sa Mundijala.
Ako ništa drugo, maske nam više neće biti potrebne. Japanci, srećan vam put kući.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
