Troškovi Igara otišli "u nebo" – Tokio pokušao da izbegne sudbinu Rija, Atine, Sarajeva
Tokio nema nameru da postane "muzej propalih olimpijskih građevina" poput Rio de Žaneira, Atine ili Sarajeva.
Izvor: B92, Jutarnji list
Međunarodni olimpijski komitet (MOK) usvojio je decembru 2014. u Monaku tzv. Agendu 2020, skup od 40 detaljnih preporuka čiji je glavni cilj bio zaštititi olimpijske vrednosti i ojačati ulogu sporta u društvu.
Jedna od ideja pomenutog plana bila je, između ostaloga, i da domaćinstvo Olimpijskih igara treba postati pristupačnije i jeftinije, piše "Jutarnji list".
Pritom su u MOK-u kao veliku mogućnost uštede istakli upotrebu postojećih sportskih objekata kako bi konačno stali na kraj ružnom običaju da Olimpijske igre ostavljaju za sobom "muzej propalih građevina".
U Rio de Žaneiru, koji je bio domaćin pre samo pet godina, takvih je objekata, koji više ničemu ne služe, na pretek, a nije mnogo bolje ni u drugim gradovima, kao što su Atina ili Sarajevo.
Nove preporuke sledili su Pariz i Los Anđeles, pa će se tako za Igre 2024. i 2028. gotovo u potpunosti koristiti postojeći stadioni, dvorane, tereni, staze...
Za Tokio je, međutim, Agenda 2020 došla malo prekasno. Istina, Japanci su već ranije, još tokom kandidature, odlučili da će se velik deo takmičenja održavati u objektima koji su izgrađeni ranije, mnogi i za Olimpijske igre 1964.
Iako je zapravo manji deo infrastrukture podignut iz temelja, troškovi su otišli u nebo. Prema poslednjim procenama, na izgradnju, obnovu i održavanja objekata za ovogodišnje Igre potrošeno je oko 6,4 milijarde evra.
Posebna je priča Olimpijski stadion na kojem su održane svečane ceremonije otvaranja i zatvaranja Igara, i koji je ugostio takmičenja u fudbalu i atletici.
Pre nego što su službeno dobili domaćinstvo, Japanci su najavili da kreću u obnovu centralnog stadiona s Igara 1964, točnije u izgradnju potpuno novog na istom mestu. Ideja je bila da novi Olimpijski stadion ugosti Svetsko prvenstvo u ragbiju 2019, a potom i Igre godinu dana kasnije.
Na konkursu za glavnog arhitektu izabrana je slavna Britanka iračkog porekla, u međuvremenu preminula Zaha Hadid, ali od samog starta je njen projekt dočekan "na nož", kako zbog visokih troškova, tako i zbog predviđenog izgleda stadiona koji je upoređen s biciklističkom kacigom.
Kako se kritike nisu stišavale, vlada je u junu 2015. objavila da će kapacitet novog stadiona biti smanjen sa 80.000 na 65.000, odbačen je i plan o pokretnom krovu, a javno mnenje je u konačnici dovelo i do odbacivanja dizajna.
Projekat Zahe Hadid je vremenom narastao na 1,9 milijardi evra, pa je vlada odabrala novi dizajn japanskog arhitekta Kenga Kume. On je dobio znatno manji budžet, oko 1,15 milijardi evra, ali i u ovom su slučaju troškovi rasli, pa sadašnje procene govore da je na novi Olimpijski stadion potrošeno oko 1,19 milijardi eura.
Kako se sve odužilo, propali su planovi da ragbisti 2019. igraju na ovom stadionu, ali je bar dovršen na vreme za Olimpijske igre.
Konačno, osam trajnih objekata za takmičenje je izgrađeno od nule. Od 43 olimpijska i paraolimpijska objekta, njih 25 postojalo je pre Igara, a mnogi od njih su naknadno opremljeni naprednim građevinskim tehnologijama za smanjenje potrošnje energije. Preostalih deset objekata su privremene građevine, dizajnirane tako da minimalizuju troškove gradnje i upotrebu energije.
Olimpijski stadion na mnogo je načina posebna priča tokijskih igara. S potpunom obnovom stadiona iz 1964. godine Japanci su hteli da to ne bude samo građevina već da postane simbol Japana.
Stoga nije reč samo o mamutskom objektu od betona i čelika, naprotiv, u skladu s japanskom (a i svetskom) težnjom prema održivom i zelenom konceptu, u stadion je integrisano ono što je Japancima posebno važno i što im je zapravo stvar tradicije – drvo.
Naime, stadion je zamišljen kao "živo stablo" pa je tako vanjski do stadiona, praktično njegova "fasada", zapravo napravljen kao više spratova s pravim stablima.
U tom vanjskom krugu oko celog stadiona posađeno je 47.000 stabala. S obzirom na to da je sve napravljeno prošle godine, stabla nisu imala vremena da porastu, pa se još nije dobio pravi utisak stabla, ali za desetak godina očekuje se da će se razviti u pravu "zelenu oazu" u središtu multimilijunskog grada.
Potom, u želji da to bude pravi simbol celog Japana, ne samo Tokija, u izradu rešetkastih nadstrešnica na tom vanjskom krugu, kao i za nosive grede za krovnu konstrukciju, korišteno je drvo od stabala koja su dopremljena iz svih 47 japanskih prefektura (provincije) pa je u Olimpijski stadion na taj način utkan ceo Japan.
Zatim, stadion ne koristi klima uređaje za hlađenje, već je sve igrađeno tako da usmerava cirkulaciju vazduha za "prirodno" hlađenje. Na krovu su solarni paneli za proizvodnju električne energije, a kišnica se kanalizuje s krova u podzemne cisterne iz kojih se zalijeva spomenutih 47.000 stabala i ostalo zelenilo.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
