Komentar: Bravo, Nemci, ali bravo i Argentinci

Nemačka je zasluženo prvak sveta, ali daleko od toga da je do titule došla na dominantan način kao što mnogi pokušavaju da predstave. Ekipa Joakima Leva je u finalu pobedila Argentinu sa 1:0, uz dosta sreće, koju je prethodno zaslužila. Nemci su sreću zaslužili napadačkom filozofijom, ne želeći da se brane iako vode, baš kao što je to činila Španija na prethodna tri velika takmičenja.Na ovom turniru su &rsquo;samo&rsquo; protiv Portugala u prvom kolu i Brazila u polufinalu odigrali ubedljivo. Protiv Amerike i Gane su se mučili, protiv Alžira su morali da igraju produžetke, a protiv Francuske u četvrtfinalu je golman Nojer morao da ih spasava. U finalu su bili favoriti, ali za konačan uspeh mogu da se zahvale i neraspoloženim argentinskim napadačima. Toni Kros je bio možda i najbolji igrač &rsquo;pancera&rsquo; na ovom turniru, prešao je u Real, ali mogao je lako da bude i tragičar da je Iguain iskoristio njegov poklon početkom utakmice. Mesi je imao barem dve šanse koje retko promašuje, a &rsquo;jedan na jedan&rsquo; s Nojerom pri rezultatu 0:0 imao je i Palasio. Mesi je dobio nagradu za najboljeg igrača turnira koju realno nije zaslužio. Ali nije zaslužio ni sramne kritike. Igrač je s ubedljivo najviše driblinga na ovom turniru (46), odigrao je sjajno prvu fazu turnira, asistirao je Di Mariji kod jedinog gola protiv Švajcarske, doveo je svoj tim do finala...Tim koji niko od objektivnih poznavalaca fudbala nije mogao da vidi u finalu pre početka turnira. Sjajni Masćerano, odlični golman Romero i maestralni Di Marija koji se povredio u četvrtfinalu. Eto, to je sva pomoć koju je četvorostruki osvajač Zlatne lopte imao na ovom šampionatu. I uspeo je da dovede svoj tim ali i sebe na korak od sna. Zbog svega navedenog nije zaslužio tolike kritike, ali možda je i sam kriv. Postavio je u prethodnim godinama visoke standarde, nije igrao briljantno na ovom Mundijalu kao što ume, ali nije ni razočarao. Nikako. S druge strane, Nemačka je u finalu dominirala u posedu lopte kao što su to činili Barselona i Španija u prethodnom periodu, ali Nemačka osim stative Hevedesa u nadoknadi prvog poluvremena posle kornera nije imala pravu šansu na utakmici.Ali opet se vraćamo na početak. Nemačka je zaslužila ovaj trofej. Možda i najbolja potvrda toga je detalj sa finalne utakmice, nakon što su Nemci poveli. Golman Nojer je pet minuta pre kraja uhvatio loptu posle pokušaja Argentinaca. 99% golmana svih reprezentacija bi u tom trenutku pali na zemlju, u pokušaju da ukradu još koji sekund. Nojer je odmah bacio loptu saigračima želeći da njegov tim iz kontre postigne još jedan gol i reši pitanje pobednika. I tu dolazimo do suštine. Zbog toga su Nemci pobedili. Zato što uvek hoće da igraju fudbal, da se nadigravaju. Finale je bilo izuzetno kvalitetno i zanimljivo, iako smo jedini gol videli tek u 113. minutu. Pa zbog čega je finale izgledalo toliko bolje od, na primer, polufinala između Argentine i Holandije koje je odlučeno na penale? Pa Nemačka ga je učinila boljim. Nije se zatvorila čekajući grešku rivala, napadala je od starta iako realno nije imala rešenje za sjajnu odbranu Argentinaca. Nije imala u 90 minuta, ali ga je pronašla u produžecima. Ono što je Klinsman započeo pre tačno deset godina, njegov tadašnji pomoćnik Joakim Lev je završio. Lev je sjajno ukomponovao ekipu, uspeo je da sakrije ogroman peh nakon povrede Marka Rojsa, a isto je uspeo i u samom finalu koje je igrao bez Samija Kedire.Imao je u svojoj ekipi neumornog Lama, neprelaznog Nojera, neumoljive Milera i Klozea, genijalne Švajnštajgera i Krosa. Ali imao je i taj luksuz da igrače kao što su Širle i Gece čuva kao džokere. Džokere koji su svoje uloge odigrali za oskara. I baš zbog tolike snage Nemačke se mora pohvaliti i Argentina. Ekipa koja je objektivno slabija za tri ili četiri gola od Nemačke, u finalu je odigrala veoma dobro. Bila je u podređenoj poziciji, ali je imala bolje šanse i da je na kraju slavila, teško bi neko mogao da joj ospori odlično odigrano finale. Ova generacija Nemačke ima priliku da dostigne i prestigne ono što je Španija napravila na prethodna dva evropska i jednom Svetskom prvenstvu. Gece, Širle, Miler, Kros, Kramer, Draksler, Mustafi, Boateng, Drum, Humels, Ginter, Groskrojc. To su igrači iz ove šampionske selekcije koji imaju manje od 25 godina i još barem dva velika takmičenja ispred sebe. Sada, kada su osvojili najvredniji trofej u fudbalu biće mnogo rasterećeniji na narednim turnirima, biće praktično nezaustavljivi. Ko bi sada smeo da se kladi da 10. jula 2016. godine Lam ili neki drugi kapiten Nemačke neće podići i pehar najboljeg u Evropi?