Deki Ciao – čovek koji je stvorio Nikolu Jokića i kome je Partizan bio u srcu

Kao igrač je dominirao u reketu, kao trener je stvarao majstore, kao čoveka su ga voleli svi.Srpski košarkaški trener Dejan Milojević preminuo je u 47. godini života od posledica srčanog udara. Njemu je pozlilo u utorak uveče tokom večere u jednom restoranu u Solt Lejk Sitiju, brzo je prevezen u najbližu bolnicu i potom hitno operisan. Vest se brzo pronela širom sveta, a iako je prvobitno javljeno da je njegovo zdravstveno stanje stabilno, ipak nije uspeo da preživi i da dobije najvažniju bitku. Čovek šmekerskog osmeha, još boljih košarkaških veština prereano nas je napustio, ali će ga košarkaši svet pamtiti u najlepšem svetlu, kao pametnog igrača i elokventnog stručnjaka. Tokom bogate karijere je igrao za Beovuk, FMP Železnik, podgoričku Budućnost, a 2004. godine je prešao u Partizan i ostaće upamćen kao jedan od najdominatnijih krilnih centra u regionu i Evropi. U crno-belom dresu je ostavio najdublji trag, sa dve titule prvaka i šampionskim prstenom u NLB ligi. &quot;Partizan je u mom srcu. Imao sam zaista lepe trenutke igrajući u crno-belom dresu, ali opet napominjem te trenutke uvek povezujem sa ljudima. Sve timove čine ljudi,a iz tog perioda imam samo lepe uspomene. Izuzetno sam ponosan što sam bio deo tako velikog kluba kao što je Partizan. Pratim naravno, i Zvezdu i Partizan, kao i Budućnost. Trudim se da gledam skoro svaku utakmicu, kad god mi to obaveze dozvoljavaju&quot;, rekao je Milojević u martu ove godine za Sportal. Tri puta zaredom je proglašen za najkorisnijeg igrača Jadranske lige, a Milojevic&#769; je igrao u reprezentaciji Srbije i Crne Gore i osvojio zlato na Evrobasketu 2001. godine kada je selektor bio Svetislav Pešić. &quot;Karija znam, bio sam 2001. u reprezentaciji kod njega, bio bih verovatno i 2002. nego sam se povredio. To je radio i tada, 2001. je podmladio reprezentaciju. Još su igrači bili aktivni i u dobroj formi. Lukovski, Berić i Lončar, mnogo igrača, nije nikoga zvao. Ta reprezentacija je bila dominantna. Čak 2002. je napravio jedan potez neuobičajen, sličan ovom. Tada je 2001. Šćepa (Vlado Šćepanović prim.aut.) bio naš najbolji igrač finala, a vraćen je sa priprema za Svetsko prvenstvo. To što je uradio tada, uradio je i sa Teom&ldquo;, govorio je Milojević tokom gostovanja u podkastu &quot;Sa Lukom i Kuzmom&quot; na TV Sport Klub, nakon što je Pešić u leto 2022. godine iz tima odstranio Miloša Tedosića.Iz Partizana je otišao u špansku Pamesu, a zatim igrao i za Galatasaraj, pre nego što je morao da završi zbog problema sa kolenom. Tri godine nakon što se 2009. povukao iz profesionalne košarke, Milojevic&#769; je postao trener Mege, gde je trenirao buduc&#769;eg NBA Ol-Star, NBA šampiona i MVP-ija Nikolu Jokic&#769;a. &quot;Vlasnik kluba gde sam radio je za njega čuo u novinama. Čitao je izveštaj iz juniorske lige i video je da postiže po 30 poena... Kada smo shvatili da je vežbao tri ili četiri puta nedeljno, a ne svakodnevno i da je u pitanju krupan i malo gojazniji momak i kada je došao kod mene video sam talenat, ali sam rekao vlasniku da treba da mu damo jedan mesec da odmori, samo da bi mogao da igra na profesionalnom nivou. Nije mogao da odradi sklek. Plašio sam se da će ga stariji povrediti. Mesec dana je radio samo sa trenerom, posle toga sam ga stavljao u igru&quot;, pričao je Milojević za u razgovoru za Altitude Sports. Sa Jokićem se potom ponovo sreo u NBA ligi, samo na različitim stranama kada je stigao kao pomoćnik u Golden Stejt, ali će zauvek ostati čovek koji je radio sa trenutno najboljim košarkašem na svetu. &quot;Ono zbog čega je poseban su njegova dodavanja. Da li sam ga ja tome naučio? Ne, lagao bih kada bih to rekao. Kada, kako da doda, to je odluka igrača. On je to imao od početka kod sebe. Ako imate velikog momka koji može da radi takve stvari, to je nadrealna veština. Znao sam da će biti veliki igrač, ali da će biti MVP NBA lige. Ne, to nisam očekivao. Imao je košarkaški IQ od početka. Bilo je zabavno raditi sa njim. Inspiriše vas da možete da budete kreativni na terenu. Veliki je zbog svega. U Srbiji imamo dva velika kluba - Partizan i Zvezdu. Nije igrao za njih. Zašto je to važno? Zato što ako zaigrate za jedan od njih, druga polovina Srbije vas ne voli. Došao je iz Mege i zato ga gotovo svi vole. Kada dolazite iz male zemlje sa 7.000.000 ljudi, mada smo dobri u košarci, i budete tako uspešni... Možemo da budemo ponosni na njega&quot;, pričao je Deki.U sezoni 2015/16 trenirao je Megu do njihovog prvog trofeja Kupa Srbije, kao i do njihovog prvog nastupa u finalu ABA lige. &quot;Ružičasti&quot; tim napustio je posle 10 godina, a imao je spketakluarnu oproštajnu utakmicu u junu 2020. godine u Beogradu, kada su među publikom bili i Nikola Jokić i Novak Đoković, kao i mnogi viđeni ljudi iz sveta košarke. Revijalni meč, odigran u dvorani &quot;Mega Factory&quot;, okupio je deo košarkaša sa kojima je Milojević saradjivao. Za ekipu &quot;Deki Ciao&quot;, koju je sa klupe predvodio Milojević, igrali su Nenad Miljenović, Nikola Rebić, Jovan Novak, Ognjen Jaramaz, Nemanja Dangubić, Đorđe Simeunović, Rade Zagorac, Boris Savović, Marko Luković, Novica Veličković, Milenko Veljković, Nikola Janković, Stefan Fundić i Adam Mokoka. &quot;Deset godina sam bio u Megi, tih deset godina mi je proletelo. Lepih dogadjaja je bilo, mnogo igrača je prošlo kroz Megu, bilo je veliko zadovoljstvo da radim sa njima. Hvala svima koji koji su bili tu, jer bismo mogli da napravimo sve što smo napravili ovih godina&quot;, rekao je Milojević te 2020. godine za Sport klub. Njegovi nekadašnji saigrači i igrači isticali su da je on, pre svega, dobar čovek. &quot;Meni je to najbitnije. To su stvari koje ljudima najviše znače. Pokušavam da budem dobar i pravičan sa svima, bio sam iskren sa svim igračima i očigledno je da sam uspeo da im pomognem da razviju svoj potencijal i postanu to što su . Nisam se zasitio ovog posla, ovaj posao mnogo volim, ali želim novi izazov. Poklopile su se neke stvari, da ćemo familijarno verovatno svi otići u SAD, da će mi sin verovatno ići na koledž i onda - kad već imam šansu da odem u NBA, zašto da je ne iskoristim&quot;, pričao je Milojević.Bio je i trener Buduc&#769;nosti sa kojom je 2021. godine osvojio domaću ligu i Kup Crne Gore. Pored klupskog trenerskog rada, Milojevic&#769; je imao trenersku epizodu u reprezentaciji Srbije od decembra 2019. do septembra 2021. godine, kada je bio jedan od asistenata selektora Igora Kokoškova. U NBA ligu otišao je u avgustu 2021. godine, gde ja nastavio da gradi karijeru kao pomoćnik Stiva Kera. &quot;Ovde mi je dobro, onliko koliko može da bude kada čovek nije kod kuće. Imam divan posao i izuzetno sam zadovoljan ulogom koju imam u ekipi, kao i odnosom koji imam sa svim ljudima iz kluba i samim igračima. Sa uživanjem idem svakog dana na posao i verujem da se to zaista retko nalazi u današnje vreme. Ovde mi je dobro, onliko koliko može da bude kada čovek nije kod kuće. Imam divan posao i izuzetno sam zadovoljan ulogom koju imam u ekipi, kao i odnosom koji imam sa svim ljudima iz kluba i samim igračima. Sa uživanjem idem svakog dana na posao i verujem da se to zaista retko nalazi u današnje vreme&quot;, rekao je Milojević u intervjuu za Sportal u martu ove godine. Milojević će ostati upamćeni i da je 2004. godine postavio rekord Jadranske lige po broju indeksnih poena na jednom meču. Na utakmici Budućnosti protiv Lovćena imao je 35 poena (15/19 iz igre), 18 skokova, 4 asistencija i 2 ukradene lopte, što je zbirno donelo indeks 59.