Da li je vreme za strane sudije u srpskom fudbalu?

Sve je više nezadovoljnih suđenjem u Superligi i sve je manje šansi da tenzija splasne. Godinama ista priča. Začarani krug ne prestaje da se vrti. Ni svevideći VAR ne donosi preko potreban mir.Otud i pitanje: da li bi strane sudije, kao u Hrvatskoj ili u Grčkoj za mečeve od većeg značaja, bile rešenje i za hronično tenzično stanje u Superligi? Situacija je ovde dugo vremena takva da je više argumenata za potvrdan odgovor, nego za negativan. Dakle - da, treba probati. Ovako kako je, ne ide niti može da bude pomaka, čak ni poslednja reč tehnologije ne suzbija žamor posle svake pogrešne sudijske odluke. Tema stranih sudija u srpskom fudbalu sama se nameće nakon svega poslednjih godina, ne samo zbog učinjenih (i potvrđenih od strane Sudijske komisije) grešaka sudija na poslednjim mečevima koji su doneli polemike, Partizan - Radnik i Čukariči Zvezda, i penala koji su dosuđeni i koji se mogu tumačiti ovako ili onako. Strane sudije nisu neophodne, ali su potrebne da bi višegodišnji toksičan ambijent koji proističe iz svake sporne situacije na mečevima Zvezde ili Partizana, splasnuo do te mere da na ljude &quot;u crnom&quot; više ne gledamo kao na nečije izvršioce. Zamislite, na primer, da je meč Partizana i Radnika sudio rumunski sudija - da li bi iz Zvezde bilo povika i pritisaka na sudijsku organizaciju zbog učinjenih grešaka. Sudija, sa UEFA značkom, naravno da sebi ne bi dozvolio da bude uvučen u mulj već bi odradio posao za koji bi bio plaćen - časno i pošteno. I on i bilo koji drugi, bio Mađar, Švajcarac, Šveđanin.Da ne bude bilo kakve zabune, ovi redovi nisu kritika srpskim sudijma koje su, ko to hoće da razume, razumeće - najmanji problem u čitavoj priči. Srbija ima dobre sudije, Srbija ima i vrlo dobre sudije, ima i odlične, evropski priznate, naravno ima i one ne tako dobre, ali Srbija ima fudbalski ambijent u kojem je svaki arbitar, bio prosek ili bio vrhunski, pod ogromnim pritiskom sa ove ili one strane. A pod pritiskom se greši. Potrebno je samo da navijači, svi akteri fubala to baš tako razumeju, da su sudije izložene intenzivnom i velikom pritisku, nije važno odakle on dolazi. Neka se svako od nas makar jednom stavi u poziciju sudije koji, na primer, mora u trenutku da izvaga da li da svira penal za Zvezdu ili za Partizan, kako u tom trenutku verovatno razmišlja da bi ta odluka mogla uticati na njegovu dalju karijeru i delegiranje. Prosto, niko od njih nije siguran šta mu donosi sutra ako dosudi na štetu nekog od večitih rivala. Takav je ovde ambijent i dok je tako srpski sudija neće biti gospodar svojih odluka i delilac istinske pravde. Nekom rumunskom sudiji karijeru ne mogu da kroje krugovi iz Srbije. Za početak, to ga čini potpuno nezavisnim iz perspektive običnog navijača. Tu dolazimo do pitanja stranih sudija u srpskom fudbalu i potrebe da baš oni obore tenziju u srpskom fudbalu.Dobri primeri stižu nam iz komšiluka i iz jedne &quot;bratske zemlje&quot;. Hrvati su prethodne sezone za određen broj utakmica angažovali strane sudije, konkretno sa Kipra i Bugarske, ali ih nisu delegirali za derbije, doduše Kiprani su sudili meč Osijeka i Hajduka koji je nosio veliku važnost za oba tima - i dobro obavili posao. Ante Buškulić, fudbalski hroničar i novinar zagrebačkog 24sata.hr, za B92.net kaže da je teško oceniti koliko su strane sudije doprinele smirivanju strasti jer nisu sudile neki od derbija, na primer Dinama i Hajduka. &quot;Kod nas je to bilo kao neka test faza prošle sezone. HNS nije uspeo da dogovori razmenu sa sudijama iz nekih ozbiljnijih liga ili Slovenije ili Rumunije, koji imaju uglednije sudije, nego su nam došli Kiprani i Bugari. I sudili su uglavnom manje zanimljive utakmice. Jedino su Kiprani sudili Hajduk - Osijek (3-1) i bili su dobri. Poslednjh nekoliko derbija Dinama i Hajduka nije bilo pritužbi na sudije pa se sve nekako smirilo, ali ne bi me čudilo da se opet aktualizuje nakon buke zbog dva penala za Dinamo u Osijeku (3-2). Dakle, ne bih rekao da su strane sudije doprinele da se strasti smire jer nisu ni dobili neke zahtevne utakmice&quot;, kaže Buškulić. Grci su takođe, posle godina gadnih tenzija, pravog rata među najvećim klubovima, posegli za angažovanjem stranih arbitara. Drugačije nisu mogli da obuzdaju ni sebe ni navijače. Četiri najveća kluba su donela takvu odluku, Savez i liga su se saglasili pa su Grci poslednjih godina dobili možda ne bolje suđenje ali svakako sudije oko čijih se namera neće praviti galama i raspredati teorije da su &quot;poslati&quot; da izvrše zadatak. To je svakako dobra polazna tačka. Da li bi za Srbiju tako nešto bilo rešenje, teško je reći. Probati pa videti. Ako mi ni sa VAR sistemom ne možemo bez međusobnih optužbi, možda zaista strani faktor može biti garant mira, političkim vokabularom rečeno.