Srbija na skeneru B92.net: Kako je moglo da se završi...

Fudbalska reprezentacija Srbije odigrala je jednu od slabijih partija pod vođstvom Dragana Stojkovića Piksija.* Lazović spasao Srbiju; Piksi: Znao sam da će biti teškoBod protiv Bugarske osvojen je u šestom minutu sudijske nadoknade &ndash; i to je jedino dobro u celoj priči. &quot;Orlovi&quot; su u Razgradu delovali krajnje neubedljivo, konkretne akcije gotovo da su izostale, a naši reprezentativci su na momente grešili u najosnovnijim elementima igre. Osim remija, treba da raduje borba do samog kraja, do poslednjeg zvižduka, baš kao i u susretu sa Jordanom pre nekoliko dana u prijateljskoj utakmici (3:2). Piksi nije imao na raspolaganju udarne igle, Aleksandra Mitrovića i Dušana Vlahovića, što je činjenica i veliki peh, ali nikako ne bi smeo da bude alibi. Naročito ne u duelu sa Bugarskom, koje već dugo, dugo nema na fudbalskoj mapi Evrope.Iako možda potcenjena, ova reprezentacija je nošena podrškom sa tribina tokom svih 90 i kusur minuta, pokazala zavidan energetski nivo, kojim je nadomešćena inferiornost u fudbalskom kvalitetu. Osim nekoliko fudbalera, koji igraju koliko-toliko na visokom nivou, ostali su mladi i bez iskustva, ali svakako željni nadmetanja. Dosta se govorilo i o terminu utakmice. Ovo je praktično poslednji meč u sezoni. Ali, kako nama, tako i njima. Priznao je Piksi da su pojedinci van forme, razgovarao je sa igračima i možda zbog svega navedenog, ovaj bod naziva velikim. &quot;Do sada smo odigrali tri utakmice, dve na strani. Na strani smo uzeli četiri boda, kod kuće tri, to je prema nekom planu. S obzirom na kadrovske probleme, ovaj bod je zaista veliki&quot;, kazao je Piksi posle utakmice. &quot;Orlovi&quot; posle tri utakmice imaju sedam bodova, baš koliko i Mađarska, s tim da naše severne komšije imaju bolju gol-razliku.Iako su pobede nad Litvanijom i Crnom Gorom izvojevane rezultatski rutinski, po 2:0, nije to na terenu izgledalo toliko dominantno kao na primer u većem delu Lige nacija i kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Svi faktori, u vidu pada forme, povreda, istrošenosti, došli su na naplatu upravo u Razgradu protekle večeri. Kao i uvek, kada stvari na terenu ne izgledaju dobro, odgovornost snosi selektor, koji je zadužen za psihološku i taktičku pripremu mečeva. Falilo je dosta toga u igri Srbije, pre svega kreativnosti i energije, koju je Stojković izmenama probao da podigne. U tome je i uspeo. Probudio je ekipu, osvežio tim, pre svega na boku, a nagrada je stigla u poslednjim sekundama, kada je rezervista Darko Lazović prelepim udarcem pogodio mrežu Bugara. &quot;Osećam se lepo zbog gola i što smo uspeli da izjednačimo. Nismo odigrali najbolju utakmicu. Srećom sam postigao gol na kraju. Bitan je bod, nismo izgubili. Ima još dosta da se igra. Greške od danas i protiv Jordana moramo da ispravimo. Napravili smo greške u defanzivi, morali smo da budemo smireniji u završnici. Kako se kretala utakmica, na kraju smo uzeli bod i sigurno je bitno da nismo izgubili&quot;, rekao je Lazović.U utakmicama u kojima je Srbija favorit, svetla reflektora najčešće i sasvim logično padaju na igrače zadužene za ofanzivu, koji očigledno nisu bili na potrebnom nivou. Moramo biti pravedni i reći da ni defanziva u susretu sa Bugarskom nije izgledala baš pouzdano. Vanja Milinković-Savić svojim stavom i smirenošću i te kako zrači, voli da igra nogom, međutim, u više situacija u Razgradu se nije baš proslavio. Za gol nije bio kriv, jednostavno je bio ostavljen na milost i nemilost Despodovu, dok su mu istrčavanja u duelu sa Bugarskom svakako podigla ocenu. Najslabiji od četvorke, koja je orijentisana na odbranu svog gola, bio je Nemanja Gudelj. Već u prvom poluvremenu je lošim postavljanjem mogao da košta svoj tim pogotka, ali je Georgi Rusev promašio čistu jedan na jedan situaciju. Nije se proslavio ni kod pogotka. Zakasnio je da zatvori ispadanje Pavlovića, bio previše udaljen od Čočeva, asistenta, a uz sve to nije mogao da izbegne ni proklizavanje.Spomenutog Strahinju Pavlovića povukla je lopta, nakon intervencije glavom, krenuo je za njom i tako otvorio prostor u srcu šesnaesterca, što su Bugari i te kako umeli da kazne. Od defanzivne trojke deluje da je Nikola Milenković bio najsigurniji, najsolidniji zapravo, ali svakako ne na nivou na koji nas je navikao. Ispred njih je dejstvovao Saša Lukić, najslabije ocenjeni igrač Srbije, koji je trebalo da poveže redove, ali mu to nije pošlo za rukom. Da ovo nije partija kakva se očekivala, pokazuje i Piksijeva prva izmena, kojom ga je izveo sa terena i u vatru gurnuo još jednog napadača. Za nijansu konkretniji i odlučniji bio je njegov partner, Nemanja Maksimović, koji je zaista, kao i uvek, davao sve od sebe &ndash; prekidao je kontre, pokazivao inicijativu u začetku akcija. To je radio ili bar pokušavao, dok u 81. minutu mesto na terenu nije ustupio Marku Grujiću. Jedan od slabijih pojedinaca bio je Sergej Milinković-Savić, koji je u većini slučajeva previše čekao na dodavanje. Kreativnost, ono po čemu je poznat, nedostajala mu je u Razgradu, uostalom kao i čitavoj selekciji Srbije. Najkonkretniji u tom pogledu bio je kapiten Dušan Tadić, čiji su, pre svega, centaršuti bili najopasniji po gol rivala. Falilo je malo više pomoći sa strane, koju su pokrivali Filip Kostić, odnosno Andrija Živković. Bilo je tu prodora, ali ne i upotrebljivih centaršuteva za Joveljića.Mladi napadač Srbije bio je prvi izbor u izostanku glavnih golgetera. Dao je dva gola Jordanu, zaslužio mesto u startnoj postavi, ali do finiša utakmice i onih šansi, u kojima je bio izblokiran, slabo je uspevao da se izbori sa protivničkim defanzivcima. Probao je pomoć da mu pruži napadač sa klupe, Đorđe Jovanović, koji je imao par poluprilika, da bi ključan doprinos zapravio bio skok u poslednjim trenucima, kojim je spustio loptu Lazoviću, strelcu pogotka. Darko je izrastao u junaka, ali ne treba zaboraviti ni kolegu sa suprotne strane, Filipa Mladenovića, koji je iskoristio svoje minute i prepoznatljivim prodorima i vraćanjem &quot;povratnih&quot; lopti, stvorio nekoliko šansi saigračima. Bila je ovo, sve u svemu, partija kojom naša reprezentacija ne može biti ponosna, ali koja bi mogla biti otrežnjujuća. Nakon uvodne dve pobede i pojedinih rezultata koji su nam išli na ruku, svi su nas već poslali na EURO, na kojem nismo bili od 2000. godine. Kvalifikacije se igraju po ubrzanoj proceduri, pozicija na tabeli sigurno da može da raduje, ali posao je daleko od obavljenog. Prvi naredni izazov je Mađarska u Beogradu 7. septembra, a onda i gostovanje Litvaniji tri dana kasnije.