Alkaras je, nažalost, Nadal

Koliko god bežao od poređenja sa Rafaelom Nadalom &ndash; Karlos Alkaras je, ipak, najsličniji njemu.I to po onom najgorem za profesionalnog tenisera &ndash; povredama, koje su postale toliko učestale da je to zabrinjavajuće. Najnovija udaljila ga je sa Mastersa u Monte Karlu, koji je na programu od 9. do 16. aprila i na kojem neće biti ni spomenutog Rafaela Nadala, takođe iz istog razloga. I dok &quot;Bik sa Majorke&quot; i dalje leči kuk, preponu, stopalo i ko zna šta još, Alkarasa je od terena ovoga puta udaljila nelagodnost u kičmi, ali i levoj ruci. Ne bi to bilo ništa čudno, da ovo nije šesta različita povreda u periodu od godinu dana, čak i manje. &quot;Posle dva meseca u inostranstvu, srećan sam što se vraćam kući, ali tužan što sam poslednji meč u Majamiju završio uz fizičku nelagodnost. Nakon što sam posetio doktora u Mursiji i bio na pregledima, neću moći moći da idem u Monte Karlo i započnem turneju na šljaci&quot;, saopštio je Alkaras.Verovatno ni ovoga puta nije ništa strašno, vratiće se verovatno koliko u Barseloni za nešto više od desetak dana, gde brani titulu. Ali, koliko god benigno bilo, toliko povreda i odsustva za jednog 19-godišnjaka svakako nije normalna pojava. Ako se ovoliko muči sa fizičkim problemima u ovoj fazi karijere, šta može da očekuje u nekoj kasnijoj. Sve u vezi sa Alkarasom se nekako prebrzo izdešavalo i u vrlo kratkom roku je postao &quot;veliki&quot; ili bar veći od 99 odsto svojih vršnjaka. Pre dve godine je i dalje bio klinac koji obećava, fizički još &quot;tanak&quot;, da bi se onda pojavio 2022. kao drugi čovek, mašina u svakom smislu te reči. Deluje impozantno da u tim godinama igra na taj način, u džepu ima osvojen Grend slem, US open, ali i epitet najmlađeg broja jedan u istoriji &quot;belog sporta&quot;.Pre bi se možda moglo očekivati da &quot;pukne&quot; psihički, usled velikog pritiska, očekivanja, a malog broja godina i motivacije, koja bi mogla da padne nakon ogromnih uspeha. Problema sa psihom nije imao, ostao je i dalje isti, nasmejani dečak, koji voli da igra tenis, zabavlja publiku, uživa u onome što ga ispunjava. Sve to je, nažalost, previše puta bilo isprekidano nedaćama fizičke prirode, koje od njega ni najmanje ne zavise. Svetla velike pozornice obasjala su ga u Madridu prošle godine, kada je na putu do titule redom pobeđivao Nadala, Đokovića i Zvereva. Ovaj potonji mu je &quot;došao glave&quot; na Rolan Garosu, dok je između Pariza i Madrida, propustio Rim, zbog povrede zgloba i to je bila prva od šest različitih povreda u poslednjih godinu dana. Sezonu na travi je propustio zbog muka sa ramenom, da bi se zdravstveno manje-više stabilizovao uskoro, te bez problema odigrao američku turneju. Tamo, u Njujorku, osvojio je US open, te se popeo na vrh ATP liste, sa samo 19 godina i 214 dana, što je apsolutni rekord.Malo je rezultatski, ali fizički pao u Dejvis kupu, Astani i Bazelu, da bi najozbiljniju povredu pretrpeo u Bersiju, gde je predao Holgeru Runeu četvrtfinalni meč, zbog povrede trbušnog mišića. Nije igrao na Završnom mastersu i onda, kada se očekivalo da konačno posle tri meseca zaigra, iznenada se povukao sa Australijan opena, ovoga puta zbog mišića desne noge. Prvi turnir u sezoni bio mu je u Buenos Ajresu, gde je uzeo titulu, da bi potom u Rio de Žaneiru stigao do finala &ndash; i izgubio od Kamerona Norija, koji mu se revanširao posle samo nedelju dana. Usledilo je odustajanje od Akapulka, zbog kolena, pa preforsiranost igranjem Indijan Velsa (titula) i Majamija (polufinale). I sada, kad je trebalo da započne turneju na šljaci, požalio se na kičmu i bol u levoj ruci. Samo ga još to nije snašlo. Alarmi su već uveliko upaljeni, a pitanja zašto mu se povrede ovako često dešavaju sve češće postavljaju.Čini se da je glavni razlog zapravo njegov način igre, koji je eksplozivan, praćen snažnim udarcima, trčanjem i borbom do krajnjih granica. Naravno, sve to ga je i dovelo do vanserijskih rezultata, koji su ga lansirali u sam vrh svetskog tenisa. Njegov tim se trudi da napravi balans, da ga &quot;umiri&quot;, ali ako se u tome pretera, gubi se suština Alkarasa, koja mu je zapisana u DNK. Udarci iz sve snage, bitka za svaku loptu su nešto što Karlos pokazuje ne samo u mečevima, već i na treninzima i zato mu telo trpi. Sav taj pritisak i sklonost ka povredama u kombinaciji sa zgusnutim rasporedom ATP-a dovodi do svega ovoga sa čim Alkaras mora da se suočava. Pred njegovim timom, predvođenim Huanom Karlosom Fererom, veliki je posao &ndash; naći pravu meru. Ali, opet, ne uticati na duh i filozofiju momka kome svi predviđaju svetlu budućnost i dominaciju u godinama koje slede. Autor: Milan Tomić