Duljaj i Partizan – neraskidiva veza

Igor Duljaj je jedan od najboljih defazivnih igrača koji je izašao iz omladinske škole FK Partizana devedesetih godina.Posle toliko godina preuzima trenersku poziciju u Partizanu, možda u najgorem momentu za klub. Na klupu seda posle dva debakla (Mladost 0:4, Šerif 1:3) i još jednog razočaranja (Radnički 1:1) u Humskoj, eliminacije iz Lige konferencija, sa -13 u odnosu na Crvenu zvezdu. A debitovaće upravo protiv najvećeg rivala, u 169. derbiju u petak na &quot;Rajku Mitiću&quot;. Duljaj je kao igrač prošao sve selekcije crno-belih, a u prvom timu je igrao sedam godina (1997-2004). Odigrao je 154 prvenstvene utakmice i postigao četiri gola. U dresu Partizana osvojio je tri šampionske titule (1999, 2002 i 2003), jednom je bio osvajač Kupa Jugoslavije 2001. godine, a bio je i član ekpe crno-belih koja se plasirala u Ligu šampiona 2003. godine. Karijeru je nastavio u ukrajinskom Šahtjoru, gde je takođe ispisao istoriju.Vratimo se Partizanu...Igor je jednom prilikom u intervjuu za &quot;Sportifico&quot; rekao da je oduvek maštao da obuče crno-beli dres. &ldquo;Sećam se kao juče da je bilo kada je Partizan gostovao u mojoj Topoli sa dve godine starijom generacijom od moje &ndash; igrali su Saša Ilić, Veljko Paunović i drugi. Odmah sam se dopao tadašnjem treneru, ali selidba tada nije dolazila u obzir jer sam bio jako mali, a porodica je zbog posla bila vezana za Topolu. Ipak, moj otac je tu odigrao ključnu ulogu, rekao je da sve prepuste njemu, da će on preuzeti brigu o mojim dolascima u Beograd na treninge i da ću ja sigurno igrati za Partizan&ldquo;, rekao je tada Duljaj. U Partizan je došao 1990. godine, sa 11 godina i ostao sve do 2004. godine u klubu. Naravno, vežu ga puno lepih uspomena koje je imao dok je bio u Partizanu, ali pamti i one ne tako lepe. Igora Duljaja iz igračkih dana svi pamte kao veoma požrtvovanog igrača i velikog borca na terenu. Zbog toga je uvek bio poštovan od strane navijača, saigrača ali i trenera. Duljaj je u &quot;večitom&quot; derbiju debitovao u meču u kojem je Partizan savladao Crvenu zvezdu sa 2:0, ali koga se nerado seća zbog dve tragedije koje ga asociraju na taj duel. Jedna je što je tada čuvao Jovana Gojkovića, koji je tragično nastradao dve godine kasnije, a druga je da se upravo na tom derbiju dogodina velika tragedija, kada je na tribinama ubijen navijač Zvezde, Aca Radović. &quot;Uf, imao sam tremu celu noć, nisam mogao da spavam. Bilo je na JNA i dobili smo 2:0. Bilo je to kod Ješića, imao sam zadatak da čuvam pokojnog igrača Zvezde, Jovana Gojkovića, koji je nesrećnim slučajem kasnije izgubio život&quot;. I nastavlja. &quot;Bio je fantastičan igrač i divna ličnost. I nažalost, ta ista utakmica će ostati u mom sećanju i po tome. Pozitivno je samo zbog pobede, jer je na toj utakmici tragično izgubljen mladi život. Navijač Zvezde koji je imao 17 godina je preminuo na tom derbiju, Aca Radović&quot;, dodao je Duljaj."Osetiš tremu pred derbi u tunelu, ali to te dodatno motiviše"Jedna od najboljih sezona u klubu iz Humske mu je ona poslednja, iz 2003/2004. Upravo je u toj sezoni je odigrao neke od legendarnih mečeva, prvo protiv Njukasla u plej-ofu Lige šampiona, a zatim u grupnoj fazi. Tu je posebno pamti meč protiv Real Madrida u kojima je čuvao legendarnog Zinedina Zidana. No, počnomo prvo od Njukasla, od toga kako im je Lotar Mateus podigao samopuzdanje do maksimuma u svlačionici. &quot;Mateus je čovek koji je nama dao nešto što nismo imali prethodnih godina, a to je da verujemo u sebe i da se ne plašimo drugih. Retko ko od nas je verovao da možemo da napravimo nešto posle poraza u Beogradu. Odeš gore, stadion, atmosfera, igraš protiv tako ozbiljnih igrača, a treba da pobediš i ne primiš gol. Ali opet, imali smo Lotara, Tariba Vesta, Nađa... nismo se plašili i verovali smo&quot;. Takođe, dodaje. &quot;Mateus nam je dao neverovatno samopouzdanje govorom pre meča. To je ono kada slušaš trenera i ti kao igrač osetiš da on to stvarno misli i da veruje u ono što ti priča. Imaš trenere kod kojih vidiš da ne veruju u to što pričaju, ali Lotar je zaista verovao i dao nam je veliko samopouzdanje&quot;. Duljaj govori da se nije znalo ko če šutnuti poslednji penal. &quot;Nije to bilo određeno ko će kada da šutira. Svako od igrača se sam prijavljivao. Bila bi frka između mene, Đorđevića i Tariba Vesta ko bi šutnuo poslednji. (smeh). Milivoje nam je svima nama prekratio muke&quot;."Zidan mi je rekao dok sam ga čuvao 'lopta je tamo'"I dan danas se prepričava koliko je dobro Duljaj čuvao Zizua da on &quot;nije mogao da diše&quot;. &quot;Tako je pisalo, da li je izjavio ne znam, verovatno jeste, s obzirom na to da je zamenjen u Madridu. Mateus mi, inače, nikada nije davao neke specijalne zadatke, da markiram nekoga, već su kod njega svi igrali na svojoj poziciji. Ali tada mi je rekao 'Igore, ovo je utakmica gde od tebe tražim da budeš samo pored Zidana'. Onda sam imao neke sugestije pomoćnih trenera, pričali su mi da je Radomir Antić rekao da ga treba čuvati na određeni način. Sad može neko da ti kaže kako da ga čuvaš, ali to je majstor i ti ćeš da kreneš levo za njim, on će da ode desno&quot;, rekao je Duljaj. Igor zatim, 2004. godine, potpisuje za Šahtjor. Sa Šahtjorom je bio četiri puta prvak (2005, 2006, 2008 i 2010) i dva puta je usvajao Kup Ukrajine (2004 i 2008). Duljaj je karijeru završio u Sevastopolju gde je igrao četiri sezone. U reprezentaciji je bio sedam godina. Debitovao je krajem 2000. godine u prijateljskom meču sa Rumunijom. Bio je standardan član reprezentacije SCG u kvalifikacijama za Mundijal 2006. u Nemačkoj. Na Svetskom prvenstvu u Neačkoj bio je strarter u sva tri meča. Ukupno u reprezentativnoj karijeri je odigrao 47 utakmica.