Ko tu koga juri?

Nedelja za nedeljom u zapadnom teniskom univerzumu, poslednjih godina svodi se na jedno &ndash; &quot;Igre bez granica&quot;. Za Novaka.* Đoković oborio apsolutni rekord!Oni stariji verovatno se sećaju te sjajne serije iz osamdesetih godina koji su vodila dva italijanska voditelja (ako se ne varam jednom je ime bilo Gvido Pankaldi), u kojima su učestvovali momci i devojke iz raznih gradova širom Evrope, predstavljajući svoje zemlje, takmičeći se u šašavim, duhovitim, luckastim igrama, osvajajući bodove. Na vodi, u vazduhu, u šašavim kostimima, preskačući razne prepreke, pokazujući izdržljivost, spretnost, veštinu, iskazujući sportski takmičarski duh. I tu su se, domaćini koji su osmišljavali igre, zaista trudili da se uvek pronađe nešto bolje, luđe, originalnije, da se takmičari stave pred što teži zadatak. I sve to, praćeno je u nekom grozničavom, takmičarskom delirijumu, kako se i sadašnji sportski događaji prate nesmanjenom strašću i žestinom. To su bile bezazlene igre koje su izazivale osmeh na licu svakom ko ih je pratio i gde nije uvek bilo najvažnije pobediti. Ali sada živimo u neko vreme, kada ni Evropa više nije Evropa i kada se i obične igre shvataju i doživljavaju sasvim drugačije.Tako je i u tenisu, igre koje su se proteklih godina postavljale pred Novaka Đokovića, često su se graničile sa besmislom, ali rezultat je uvek bio isti - šta god su stavili pred njega, on je to preskakao i pobeđivao. No jedno je sada apsolutno jasno - što su prema njemu bili oporiji, nekorektniji, drskiji, on je bio sve inatniji, pametniji, postojaniji, hrabriji, konačno, uspešniji. Tako je teniski svet mimo želje većine, dobio Supermena, ali bez lažnog kriptonita; dobio je neuništivog apologetu ove igre, čoveka koji je potukao bezmalo sve važnije rekorde. Kažemo bezmalo, jer je zaista tako. Malo šta je ostalo u tim prašnjavim istorijskim knjigama gde se ime Novaka Đokovića ne nalazi na mestu broj jedan. No i pored toga, komentatori, pogotovo sa Zapada i dalje se drže drugačije prizme i iz nedelje u nedelju nas obaveštavaju, u tim lavinama priča o GOAT trci, da &quot;Novak Đoković mora da uradi još ovo ili ono&quot;, da bi, po njima bio najbolji. Ili ne prezaju ni od izmišljanja kriterijuma, poput jednog američkog kolege, koji je valjda u nedostatku argumenata kako da razvodni sve te Novakove rekorde, nedavno došao na ideju da se gleda &quot;period godina na vrhuncu&quot;, da se valjda meri čija je dominacija u nekom periodu bila veća i jača! Svašta možemo još očekivati iz tih kvaziteniskih kuhinja, čiji su majstori najčešće sposobni isključivo za zagorelo jelo, pa se nadamo da većina one korektne, teniske publike, zaobilaziti te i takve menije.Zapravo, većini objektivnih teniskih posmatrača je apsolutno jasno da je od 2011. naovamo, u toj trci čuvenog teniskog trijumvirata, Federer - Đoković - Nadal, Novak taj koji je za bar dve dužine tela pobegao svojim pratiocima. Ali avaj, sa zapadnjačkih medijskih sokoćala i dalje dreči, &quot;šta Novak treba da uradi da bi u ovome stigao Nadala&quot;... I tako, u krug. A stvar je tako, tako prosta. Sve zavisi iz koje perspektive gledate i šta time želite da postignete. Kada je u pitanju Novak Đoković, jasno nam je da ti atlantski medijski vetrovi, bolje rečeno orkani, žele da sve što je Srbin magijom svog reketa ocrtao u proteklih deceniju i po, razduvaju što dalje od očiju javnosti. Kraće rečeno, bacaju nam prašinu u oči.The GOAT race started years ago and is over.Look at this table.It looks almost definitive, when all metrics are considered. pic.twitter.com/cXaeLSlKtY&mdash; &#129419; Yolita&#128010; (@Yolitatennis) February 1, 2023Otuda, vreme je da ih zapitamo: A šta gospodo treba da uradi Rafael Nadal da bi stigao i prestigao Novaka Đokovića? (O Federeru nećemo, čovek se penzionisao i tu je sve kristalno jasno). Jer, pazite sad ovo, &quot;biku sa Majorke&quot;, da bi prestigao Novaka u ovom trenutku, potrebno je brojevima i slovima da: * Sedam puta osvoji završno ATP Tur finale (nema nijedno); tri puta završi godinu na prvom mestu; osvoji bar još tri mastersa; da još 169 nedelja bude na prvom mestu; bude vlasnik sve četiri grend slem titule istovemeno; da osvoji svaki masters turnir po tri puta jer ih Novak ima po dva puta i to sve; osvoji još dve ATP titule i osam velikih titula; da ima bolji ukupan procenat pobeda; da ima bolji međusobni skor; da osvoji 17.000 poena u jednoj sezoni... I ovo je dovoljno, zar ne? Da se shvati da, Nadal, u ovoj poznoj fazi svoje karijere NIKADA neće moći da nadoknadi sve te zaostatke za Đokovićem. Da, oni su po tom superparametru, broja grend slem titula trenutno izjednačeni (22-22), i ako tako ostane i do kraja trke, treba imati u vidu jednu važnu stvar: Nadal nikada nije pobedio Novaka u finalu Đokovićevog najboljeg turnira (Australijan opena, pa ni drugog po uspehu, Vimbldona), ali Novak Rafu jeste pobedio na Rolan Garosu! Siguran sam da i Rafael Nadal, ako ikada i gleda tu listu rekorda svog najvećeg rivala, guta knedlu i shvata da je sve odavno za njega, barem po tom pitanju, prohujalo s vihorom... Zato nema više smisla &quot;goatisati&quot;, treba samo sačekati da i jedan i drugi podvuku crte i da se vidi ko će biti bolji u toj jedinoj bitnoj preostaloj trci - broju slemova, pa tek onda po ukupnom broju titula i masters titula, te međusobnom skoru. Prosto, jer Novak nema mnogo toga gde da juri Nadala, a da to više, makar brojčano, matematički, ima smisla.Elem, ove nedelje, Novak Đoković je upisao i svoju 378. nedelju vladavine ATP listom. I po tome je, kažu apsolutni rekorder. On je, da budemo precizni, odavno najbolji, jer niko u MUŠKOM tenisu nema toliki broj nedelja na vrhu. Zašto je, odjednom, bilo važno posmatrati muški i ženski tenis zajedno, nije jasno, ali i taj hir je ispunjen - pa je, eto, Novak iza sebe ostavio i suprugu Andrea Agasija, Nemicu Štefi Graf. A uskoro će, ako nastavi da osvaja najveće titule, ispuniti i drugi zahtev, da prestigne gospođu Margaret Kort, kad Serena Vilijams već to uspela nije. S tim što se tu mora dodati da bi bilo veliko pitanje da li bi Grafova i došla do te brojke od 377 nedelja da njen suludi navijač Ginter Parhe, onog aprilskog popodneva u Berlinu, nije zario nož u leđa nesrećne Monike Seleš, koja posle te traume, nikada više nije bila ista igračica. Kako god bilo, važno je ono što Novak i dalje ponavlja - da je motivisan, željan novih pobeda, i da pre svega, kao svih ovih godina, UŽIVA u onome što radi. Jer tenis je, ne zaboravimo samo igra. A tu znamo ko je najbolji&hellip; Zoran Kecman