Partizane, vreme je

Minus 11 u prvenstvu, debakl protiv Mladosti i katastrofa protiv Šerifa &ndash; jasno je da nešto mora da se menja u FK Partizan.Ali ne po starom dobrom običaju da se krene od trenera, jer nema sumnje da bi Partizan bio u još goroj situaciji nego što jeste da na klupi nije Gordan Petrić. Petrić možda nema previše trenerskog iskustva, niti neke titule koje garantuju njegov kvalitet, možda ni nema kvalitet za klupu Partizana, ali s obzirom na ono što smo gledali prethodnih meseci, pitanje je da li bi crno-beli uopšte bili u Evropi ovog proleća da nije bilo njega. Kada vidimo kako igraju fudbaleri Partizana, iz nedelje u nedelju, jasno je da Petrić izvlači više od maksimuma iz onoga čime raspolaže. A nisu, naravno, krivi ni fudbaleri, oni igraju najbolje što mogu, uz naravno uobičajene izuzetke kada trud izostane, ali to najbolje što poseduju je jednostavno limitirano i daleko od nivoa koji je potreban za klub ovog renomea i očekivanja navijača. Ali čak ni to nije trenutno najveći problem ovog tima. Ne može se očekivati borba za titulu i pobede u Evropi od tima čiji kvalitet zavisi od forme 35-godišnjaka ili nekon vanrednog poteza. Već godinama je vrlo upitna Partizanova transfer politika, igrači dolaze i prolaze, posebno stranci i povratnici, koji bi trebalo da podignu sve na viši nivo, ali se čini da ga oni spuštaju... Vraćaju se igrači koji nisu uspeli da se nametnu u ekipama iz Grčke, Turske, Belgije i sličnih zemalja i očekuje da donesu Ligu šampiona. Ali još veći problem je domaće tržište, jer odavno Partizan nije doveo u svoje redove nekog domaćeg igrača kao zalog za budućnost. Mnogi će reći, ono što valja je skupo, konkurencija su ekipe iz Evrope, ali kako onda planirate da se borite sa tom Evropom ako ne uložite.A šta tek reći za mlade snage. Petrić izvlači maksimum iz mladića koje je našao u akademiji, ali je surova istina da je ona skoro presušila. Stalno se priča o najboljoj fudbalskoj školi u Evropi, ali kada je odatle stigao neki vanserijski igrač koga će mediji dovoditi u vezu sa najboljim timovima Evrope? Nema tu više momaka za koje se već sada može videti da će za koju godinu biti u ligama &quot;petice&quot;, nema skauta najvećih evropskih klubova na tribinama Humske 1. Ovi momci koji se sada nameću, sve to lepo izgleda i zvuči, ali budimo iskreni, nisu oni ni blizu kvaliteta kakav smo gledali kod njihovih prethodnika poput Aleksandra Mitrovića, Nikole Milenkovića, Dušana Vlahovića i sličnih... A čim se pojavi neki koji pokaže veliki potencijal, samo se čeka da napuni 18 godina kako bi otišao za par miliona evra koji će omogućiti klubu da preživi do sutra. I na sve to, nema jasne vizije šta je plan za budućnost, u kom smeru klub treba da se kreće, kako da napreduje iz sezone u sezonu, a ne da od sezone do sezone pokušava da bude solidan. A za sve ovo ne može biti kriv ni trener ni igrači, jer se godinama već menjaju i treneri i igrači. Ako do sada nije bilo jasno, onda sada na -11, te posle 0:4 i 1:3 pred crno-belim tribinama uoči &quot;večitog&quot; derbija, jasno je da ključni ljudi moraju da preuzmu odgovornost. Ali ne samo verbalnu &ndash; vreme je za korenite promene. To najbolje poručuju tribine, koje su sve praznije i praznije, čak ni jug više ne može da se napuni, a on je svojevremeno znao biti pun i kada je Partizan beležio i gore rezultate.