Zvezdino samouništenje

Fudbaleri Crvene zvezde imali su sezonu u Evropi za zaborav, zaključak je nakon ispadanja iz Lige Evrope.Izabranici Miloša Milojevića su završili kao poslednji u grupi H, iza Ferencvaroša, Monaka i Trabzona. Srpski šampion je poslednju priliku da nešto promeni imao protiv &quot;kneževa&quot; u Monte Karlu, međutim, francuski prvoligaš bio je preveliki zalogaj. Crveno-belima je igrala samo pobeda u tom duelu na &quot;Luju II&quot;, ali je do nje stigao Monako, vrlo ubedljivo (4:1), tako raspršivši sve nade Beograđana. Na taj način stavljena je i tačka na najlošiju evropsku jesen u poslednjih pet godina, tokom kojih je klub iz Ljutice Bogdana doživeo rezultatski preporod u međunarodnim takmičenjima. Zvezda je u novu sezonu krenula sa najvišim ambicijama, sa željom da se napadne grupna faza Lige šampiona. Zadovoljila se plasmanom u Ligu Evrope.Potom je cilj, uprkos realno teškoj grupi, bio da se prođe u nokaut fazu drugog po kvalitetu evropskog takmičenja. Pred poslednje kolo grupne faze delovalo je da bi Zvezda mogla da bude zadovoljna i ulaskom u 1/16 finala Lige konferencija. Na kraju nisu ni u tome uspeli. Poslednjih pet sezona, koji se boduju na UEFA listi koeficijenata, Zvezda je osvojila 42.000 poena, ali ove sezone najmanje &ndash; samo 4.000. Relativno slaba bila je i 2019/20. kada su u grupnoj fazi Lige šampiona ostvarili samo jednu pobedu, nad Olimpijakosom. Ali, ipak, to je bilo elitno takmičenje. Ubedljivo najbolja je bila prošla sezona, u kojoj su kao crveno-beli kao prvi završili u grupi Lige Evrope, preskočili svojevrsni baraž i onda u osmini finala ispali od Rendžersa. Nošeni tim izdanjem, ali i novom duplom krunom, u ovu 2022/23. ušli su poletno, naoštreni da praktično u jednoj sezoni obezbede dve Lige šampiona, jednu kroz kvalifikacije, a drugu, koja izgleda realno, preko Superlige Srbije, u kojoj suvereno drže prvo mesto, koje vodi u elitu.Dobri rezultati prethodnih godina, Zvezdi su doneli luksuz i priliku da kvalifikacije krene od trećeg kola. Ulogu nosioca i favorita u dvomeču sa jermenski Pjunikom, tim, koji je vodio Dejan Stanković, rutinski je potvrdio ukupnom pobedom od 7:0. Poslednji stepenik predstavljao je Makabi iz Haife, a revanš meč na &quot;Marakani&quot;, koji je završen 2:2, bio je u stvari lajt motiv cele ove polusezone crveno-belih. Samouništenje, tada u vidu penala i autogola, a kasnije izraženo u novim greškama, bilo je nešto što se prečesto dešavalo crveno-belima ove jeseni. Trener je bio nov, ali trenuci &quot;samouništenja&quot; nisu izostajali. To se npr. dogodilo i u prvom kolu protiv Monaka u Beogradu, koji je pripao gostima minimalnim rezultatom (1:0). Slavoljub Srnić opet je načinio naivan jedanaesterac, a neumoljiv sa bele tačke bio je Bril Embolo. Da se takvi kiksevi prečesto dešavaju primetili su i navijači crveno-belih, koji su izviždali Srnića, ali i Aleksandra Kataija, koji, uz Mirka Ivanića, ne pokazuje partije kao ranije. Zvezda je u tom prvom sudaru sa &quot;kneževima&quot; bila zaista bolji rival, imala šanse, prečku, stativu, nedosuđen čist penal. Iako je tek prvo kolo bilo u pitanju, ono je možda već tada smanjilo Zvezdine šanse za novo, treće evropsko proleće.Poraz od Trabzona u Turskoj bio je čist (1:2), da bi dvomeč sa Ferencvarošem bio polovično uspešan &ndash; pobeda u Beogradu (4:1), a onda poraz u Budimpešti (1:2). Ako se za meč sa Monakom u Beogradu možda može tvrditi da je prerano za njega reći da je bio odlučujući, onda onaj protiv Fradija u Mađarskoj stvarno bi se mogao smatrati ključnim. &quot;Imali smo prvu brejk loptu kod kuće protiv Monaka. Tu nam je trebalo dobar rezultat. Druga brejk lopta je bila protiv Ferencvaroša u Budimpešti. Kod svih gostovanja, najgori osećaj sam imao posle Trabzona jer sam mislio da imamo više šansi. Imamo taj neki sindrom da pravimo jako krupne greške. Golovi se primaju iz grešaka. Na ovoj sceni te greše su jako skupe i to od naših najiskusnijih igrača. Ovo nije dobro za Zvezdu, ali iz ovih grešaka moramo da izađemo jači i da naučimo da realno procenjujemo situaciju&quot;, rekao je Milojević posle meča sa Monakom. I tu je donekle u pravu, zaista se nešto čudno dešavalo crveno-belima ove jeseni, da zbog svojih grešaka surovo budu kažnjeni. Tako je bilo i u odlučujućem meču u Kneževini, gde su praktično iz četiri izgubljene lopte ili loše intervencije, primili isto toliko pogodaka. Naravno i bez toga vrlo verovatno bi fizički i taktički spremnija ekipa Monaka slavila, ali sigurno ne ovako ubedljivo. Kako je evropski put krenuo, sa greškama protiv Makabija, tako je i okončan, na isti način u duelu sa Monakom.