Rimski katapult

Novaku Đokoviću ne mogu zaista ništa &ndash; ni duža pauza, ni mlađi, motivisani protivnici, ni džangrizavi politički operativci sa zakulisnim igrama da ga sklone sa terena, čak ni retrogradni Merkur. On vozi po svom redu vožnje, ka Parizu.* Đoković sve bliži rekordu Štefi GrafPogled na časovnik sezone, na šest dana do početka druge grend slem smotre sezone, kaže jedno - Novakov mehanizam otkucava precizno. Onako, kako nas je u proteklih 18 godina navikao. Jubilarna 1.000. pobeda u karijeri (sada je na 1.001), 38. masters trofej, 87. u karijeri, prvi u sezoni. Sve su to pečati Rima. Nije da nismo verovali u to &ndash; ako neko zna kako se u nekoliko faza stiže do tempiranja prave forme za grend slem turnir, onda je to Đoković. Pre tačno mesec dana u Beogradu, na Srbija openu, načinio je prve, nesigurne korake posle poduže pauze i za njega, neobično tankog starta sezone kada je broj mečeva i turnira u pitanju. Setite se, bio je na nekoliko poena gubitka meča od Lasla Đerea, izgubio je sa 6:0 finalni set protiv Andreja Rubljova u beogradskom finalu, ali je istrajao i ostao pri tome da će do momenta kada bude kročio na šljaku Pariza, sve biti u najboljem redu. Od 0:6 protiv Rubljova i onog izgleda igrača koji je bez dovoljno daha i energije, stigao je do 6:0 protiv Cicipasa, prošlogodišnjeg takmaca u onom već epskom finalu, koje mu je donelo drugi pehar na Port D&rsquo;Otoju.To je 12 svetlosnih koraka svetskog broja jedan, to je Novak, naoružan snagom Teslinog omiljenog broja 369, u svojoj 369. nedelji vladavine svetom tenisa, pokazao svima da i dalje poseduje ključeve &bdquo;tajne teniskog univerzuma&ldquo;. &bdquo;Ako biste znali veličanstvenost trojke, šestice i devetke, imali biste ključ univerzuma&rdquo;, govorio je Tesla. Kada mislite da je na konopcima, da je kraj karijere blizu, on pokaže onu blizanačku vitalnost, živahnost, mladalački nerv, da se prosto zapitate da li je moguće da će u nedelju, na prvi dan Rolan Garosa, proslaviti 35. rođendan. Simbolika dana, tog nedeljnog popodneva u rimskom koloseumu, u kojem je Novak po šesti put slavio u svom 12. rimskom finalu (!) bila je upravo i nasledništvu &ndash; u trijumfu oca i sina. Istog dana kada je Novak podigao pehar u Rimu, njegov sin Stefan trijumfovao je na svom prvom, dečijem turniru u karijeri i time na sveopštu radost, još jednom potvrdio onu staru, narodnu, da iver ne pada daleko od klade.&quot;Trudim se da se i sam punim tom njegovom energijom, energijom deteta, da hranim dete koje imam u sebi, jer često sve to zaboravljam. Sve je tako ozbiljno. Ovo je naša profesija, naš posao. Moram da budem ovakav, disciplinovan. Nekada stvari shvatamo preozbiljno, ali deca nam obezbeđuju tu konekciju sa tom čistom energijom&quot;, rekao je Novak ozaren rimskim suncem posle trijumfa u finalu. Novakov put ka Parizu 2022. sastojao se iz više faza &ndash; trasiranje je krenulo ispitivanjem terena u Monte Karlu, nije bilo dobro. Beograd je bio prva ozbiljna faza &ndash; i tako klecav, stigao je do finala. Madrid je bio veliki korak unapred, polufinale, prilika da se sa druge strane terena oseti &bdquo;vatra godine&ldquo; u liku neverovatno nadarenog Karlosa Alkarasa, u meču koji ga je u izbalansiranim nijansama delio od još jednog finala. Rim je bila generalka. Završno ispitivanje svih elemenata igre, mentalne snage, prilika za rektifikaciju teniske vizure, određivanje prioriteta, naštimavanje mehanizma da funkcioniše po ustaljenom, šampionskom obrascu. Novak je, ako pogledamo spisak protivnika, imao impresivan niz testova, u kojim nije izgubio nijedan set, a igrao je sa trojicom top 10 igrača.Two Djokovic Champions today &#10084;&#65039; pic.twitter.com/djoLQLqtMd&mdash; Ana (@_anatc0) May 15, 2022Aslana Karaceva je ispratio kući sa 6:3, 6:2, starog dužnika Stana Vavrinku &quot;vratio na remont&quot; 6:2, 6:2, veoma neugodnog Ožea-Alijasima, u njihovom prvom odmeravanju snaga, zadržao na distanci sa 7:5, 7:6 (1), specijalca za šljaku Kaspera Ruda u polufinalu dobio je sa 6:4, 6:3, i onda Cicipasa u finalu, 6:0, 7:6 (5). Dakle, nije bilo nepotrebnog gubitka energije, igranjem mečeva u tri seta, ali nije bilo ni sve idealno, taman toliko da se Goranu Ivaniševiću i članovima tima, ostavi nešto za rad ovih dana, do odlaska u Pariz. Novak je na terenima Foro Italija umeo za tili čas da se vine u stratosferu, (4:0 protiv Ruda i Cicipasa), ali je opet pokazao i neobične &bdquo;mentalne prolapse&ldquo;, da doživi neočekivani pad kada bi se, recimo, našao u situaciji da servira za set. Sve se to može pripisati onom skidanju nakupljenih naslaga rđe zbog višemesečnog držanja reketa po strani zbog raznoraznih okolnosti. Svakako i hirovitosti i nepredvidivosti igre na šljaci, gde jedan pogrešan odskok, jedan loš momentum, može da poremeti za tili čas ritam igre i da stvari krenu suprotnim tokom. Ono što je u svemu tome impresivno je upravo činjenica da je Đoković svaki put reagovao mirno i bez trunke panike &ndash; verovao je u mogućnost dovođenja stvari na terenu u savršen red i tu je pokazao onu staru, šampionsku osobinu, poverenja u sebe i sopstvene udarce. View this post on Instagram A post shared by B92.net/sport (@b92_sport)Ove godine, nije bilo onog klasičnog ispipavanja pulsa između njega i Rafaela Nadala, ali ne zbog Novaka &ndash; Španac je taj koji se bori sa sopstvenim demonima, hroničnom povredom stopala i svežom povredom rebara, za koju ne znamo ni da li je valjano zalečio. Ovaj &bdquo;predpariski Nadal&ldquo;, nije ni nalik onom furioznom španskom ratniku koji je iz sezone u sezonu osvajao počasti na šljaci i već sa hrpom pehara sa najsporije podloge, dolazio na megdan ostalima u Parizu. Ali Nadal se ne sme ni u kom slučaju potceniti, čak ni u ovom momentu velike neizvesnosti oko toga, da li će uopšte biti u stanju da igra na omiljenom mu turniru. Ipak, teniski svet ne ostaje slep i pred nadolazećom plimom sa juga Španije &ndash; između dva velika N u Parizu, Nadalovog i Novakovog, sada je jedno veliko A, u smislu Karlosa Alkarasa, koji je svima pokazao da su reči brojnih teniskih stručnjaka, kako već ove godine može doći do grend slema, pa i prvog mesta na ATP listi, i te kako sa ozbiljnom podlogom. Za Novaka Đokovića je najvažnije da se na ovom starom, rimskom katapultu, uspešno katapultirao ka Bulonjskoj šumi i svima stavio do znanja da je trofej Kupa musketara sa Rolan Garosa i dalje u njegovim rukama, i da će svima trebati mnogo energije, znanja, snage i strpljenja da mu ga otmu iz ruku. Uostalom, on je i dalje broj jedan i to je debelom linijom podvukao na onoj šljaci na Foro Italiku. Sledeći je na redu, Pariz. Zoran Kecman