B92.net GOAT – niko iznad njega

Postoje oni sportovi i discipline kod kojih nema apsolutno nikakvih dilema ko je najveći svih vremena.Svi B92.net GOAT-iJedna od takvih je i atletska disciplina skoka s motkom kod muškaraca, gde je prva i jedina asocijacija &ndash; Sergej Bubka. Pričaćemo o njegovim rezultatima, zlatnim medaljama i pobedama, ali samo jedan argument je dovoljan da se &quot;pobedi&quot; u ovoj debati. Nijedan sportista na svetu, ikada u istoriji, nije više puta obarao svetski rekord od Sergeja Bubke. I to ne bilo čiji, već sopstveni svetski rekord &ndash; čak 35 puta (17 puta na otvorenom i 18 puta u dvorani). Šah-mat!Kao poštovalac sporta, moram da priznam da sam zaboravio na ovaj podatak. Podsetio me je, verovali ili ne, kapetan na polaganju za upravljanjem motornim čamcem, član Lučke kapetanije Beograd i veliki ljubitelj &quot;malih&quot; sportova. Dok sam odgovarao na pitanja šta je to istisnina i slobodan bok čamca, kao i kako bi trebalo reagovati u slučaju da putnik upadne u vodu, ispitivač je ubacio i poneko pitanje iz oblasti sporta, znajući čime se bavim. Tako sam i sam saznao koja je najuspešnija nacija u dizanju tegova, ko su bili najbolji u streličarstvu u doba bivše Jugoslavije, kao i imena šahovskih velemajstora iz njegovog vremena. Jedno pitanje me je prenulo iz razmišljanja o obeležavanju čamaca i saobraćajnih znakova na vodi. &quot;Koji sportista je najviše puta u istoriji obarao sopstveni svetski rekord?&quot;, glasilo je pitanje koje me je iznenadilo. &quot;Jesi li čuo za Sergeja Bubku? &quot; Ko još nije čuo za njega...Sergej Nazarovič Bubka rođen je 4. decembra 1963. godine u nekadašnjem Sovjetskom savezu, u tadašnjem Vorošilovgradu, a sadašnjem gradu Lugansku. Otac mu je bio vojnik, a majka medicinska sestra, bez ikakvih pretenzija da se bave sportom. Mladi Sergej je imao drugačije planove. Pun takmičarskog duha, zajedno sa bratom Vasilijem je pokušavao da se oproba u različitim sportovima. Rano se pronašao u atletici, ali iako se proslavio u skoku s motkom, to nije bila njegova prva atletska disciplina. Najpre se okušavao u sprinterskim trkama na 100 metara i troskoku, dok nije sreo komšiju. Video ga je kako vežba skok s motkom i to je u njemu probudilo želju da se bavi time, a na sve to je ubrzo upoznao trenera Vitalija Petrova koji mu je promenio život. Sa samo 11 godina je počeo da pohađa Dečiju i omladinsku sportsku školu &quot;Dinamo&quot; u Vorošilovgradu, a sa 15 leta se preselio u Donjeck zajedno sa trenerom Petrovim koji je prepoznao raskošan talenat i tom selidbom je omogućio Sergeju bolje uslove za trening. Sa njim je tokom godina &quot;patentirao&quot; novu tehniku preskakanja najviše lestvice. Metod &quot;Petrov/Bubka&quot; i danas se primenjuje jer, logično, donosi najbolje rezultate.Tehnika koja ga je vinula među zvezdeBubka je prirodno posedovao &quot;sirovu&quot; snagu, brzinu koju je stekao trenirajući sprint, ali i zavidne gimnastičke sposobnosti. Tako je imao dobre polazne tačke za velika dela. Hvatao je motku u &quot;gripu&quot; mnogo više nego što su to mogli i činili drugi skakači, a na sve to je razvio tehnički model &quot;Petrov/Bubka&quot;. U pitanju je model koja se i danas smatra mnogo superiornijim od mnogih drugih jer omogućava skakaču da neprekidno stvara energiju i pritisak na motku dok se podiže uvis. Umesto mnogih konvencionalnih modela kod kojih je fokus na najvećem mogućem savijanju motke pre nego što se odvoji od tla, a to se postiže snažnim postavljanjem na podlogu, Bubka se opredelio za podizanje motke u kombinaciji sa velikom brzinom trčanja pri zaletu. Na taj način je isporučivao više energije na samoj motki tokom zamaha i kasniji trzaj je koristio za dostizanje, do tada, neslućenih visina.Ruku na srce, visine koje je Legendarni Ukrajinac dostigao zaista su bile neverovatne. Gotovo da ne postoji takmičenje koje nije završio zlatnom medaljom, iako je prvo na juniorskom Evropskom prvenstvu 1981. godine, na kome je svet upoznao mladog Bubku, završio tek na sedmom mestu. Dve godine kasnije na Svetskom prvenstvu u Helsinkiju počela je era koja je obeležila ne samo ovu disciplinu, već i atletiku, pa i svetski sport. Relativno nepoznati Sergej Bubka osvojio je zlatnu medalju skokom od 5,70 metara, a godinu dana kasnije pao je i prvi svetski rekord sa 5,85 metara. Svet je bio zadivljen kada je 13. jula 1985. godine u Parizu jedan čovek prvi put u istoriji preskočio lestvicu postavljenu na tačno šest metara visine.Svake naredne sedmice na nekom od zvaničnih takmičenja još boljim skokom je obarao sopstveni rekord i kroz godine koje su dolazile je na taj način podizao lestvicu. Delom od države, a delom od Svetske atletske federacije je dobijao novčane nagrade za svetske rekorde koje je postavljao, ali su one bile male i simbolične. Zato je Bubka, svaki put kada bi preskočio centimetar više od prethodnog rekorda odustajao od daljeg takmičenja kako bi ostavljao prostora za novo obaranje. Tek raspadom Sovjetskog saveza je potpisao ugovor sa &quot;Najkijem&quot; po kom je dobijao 40.000 dolara za svaki postavljen svetski rekord. &quot;Moj skok nije bio savršen, uzeo sam kratak zalet, i ruke su mi bile previše povučene unazad kod skoka. Kada &rsquo;ispeglam&rsquo; ove mane, siguran sam da mogu da se popravim&quot;, ostala je upamćena njegova izjava kada je po prvi put preskočio visinu od 6,10 metara.Na kraju je sakupio &quot;bezbroj&quot; zlatnih medalja i rekorda, ali se pamti da je šest puta bio svetski prvak &ndash; u Helsinkiju 1983. godine, Rimu 1987. Tokiju 1991. Štutgartu 1993. Geteborgu 1995. i Atini 1997. godine. Interesantno je da na Olimpijskim igrama nije imao toliko uspeha i samo jednom je bio olimpijski šampion, u Seulu 1988. godine.Prethodno nije imao sreće da učestvuje na Igrama u Los Anđelesu 1984. godine jer su zemlje istočnog bloka bojkotovale to takmičenje. Jer, da jeste, izvesno je da bi osvojio zlato pošto je samo dva meseca pre tih Igara skočio 12 centimetara više od kasnijeg osvajača zlatne medalje. U Barseloni je 1992. podbacio sa tri neuspešna pokušaja na visini od &quot;samo&quot; 5,30 metara, a u Atlanti četiri godine kasnije nije učestvovao zbog povrede pete. Godinu dana pre nego što se 2001. oprostio od profesionalne sportske karijere, na Olimpijskim igrama u Sidneju, posustao je na visini od 5,70 metara.Niko iznad njegaCentimetar po centimetar, skok po skok, takmičenje po takmičenje, 35 puta je postavljao svetski rekord, na kraju se zaustavivši na 6,15 metara u dvorani što je preskočio 21. februara 1993. godine u svom Donjecku, odnosno, 6,14 metara na otvorenom 31. jula u Sestrijereu. Tog dana u poznatom italijanskom skijalištu svi su bili uvereni da je Ukrajinac mogao da preskoči još veću granicu, ali zbog sopstvenog pravila da se čuva za naredne rekorde, to nije učinio tada. Nažalost, niti ikada više.Da, stižu mlađi i bolji. Preskočili su ga u 21. veku samo Reno Lavileni 2014. godine i Armand Duplantis prošlog septembra, ali i dalje nisu ni blizu legendarnom Ukrajincu po svemu učinjenom. Bubka nije imao konkurenata, pa se večito borio sam sa sobom. I svakodnevno je sebe usavršavao, pa pobeđivao. Ko je to ikada pokušao, zna da je to najteže. Sebe motivisati da probijaš granice na najvišem mogućem nivou i to činiš iznova i iznova svakog dana. Zato je Sergej Nazarovič Bubka bio jedinstven. I najbolji. Autor &ndash; Stefan Smuđa