B92.net GOAT – Brži od svetla

Kada se povede priča o tome ko je GOAT u skijanju, jedno ime je neizbežno, Marsel Hiršer. Čovek-munja na ledenoj beloj stazi. Kralj tehničkih disciplina.* GOATsAko vas jedan od najvećih rivala, kao što je Henrik Kristofersen, nazove baš tako, kraljem, onda je sve jasno. Marsel Hiršer je, zaista, kralj skijanja. I sva ta čudesa, kojom je stigao na vrh skijaškog Olimpa, ostvario je u svega 12 takmičarskih sezona! Nestvarno. Svet belih staza video je proteklih decenija razne velike šampione, poput Ingemara Stenmarka, Marka Điraldelija, Alberta Tombe i mnogih drugih, ali Hiršer je nešto posebno. Iako je, makar u skijanju, nezahvalno porediti različite epohe, a gotovo nemoguće porediti šampione iz različitih disciplina, kada se sve sabere, Hiršer ima ipak status specijalnog božanstva i uz sve to, stazu je napustio na vrhuncu karijere, sa 30 godina, kada je mogao još da pobeđuje i ostvaruje nove rekorde.Simbol SalcburgaMarsel Hiršer je dete roditelja, skijaških instruktora, Ferdinanda i Silvije. Rođen je 2. marta 1989. u Haleinu, varošici desetak kilometara južno od Salcburga, a živi i selu Anabergu, sa suprugom Laurom i dvoipogodišnjim sinom. Anaberg je bilo mesto gde su njegovi roditelji radili kao instruktori i gde je za Marsela sve i počelo, u Ski klubu Anaberg. Od početka pa sve do kraja karijere, njegov otac Ferdinand bio mu je glavni trener i mentor, neko ko je prisustvovao svim njegovim velikim podvizima u omiljenim mu tehničkim disciplinama, slalomu i veleslalomu. Sebe na stazi je definisao kao neku vrstu sportskog hibrida &ndash; trkača i vozača. I zaista je bilo tako, Marsel je za treptaj oka uvek bio brži od protivnika. Njegov moto je uvek bio &ndash; &ldquo;skijaj brzo i pobedi&rdquo;. Poznat po beskompromisnom, riskantnom, veoma jakom ritmu vožnje od prve do poslednje kapije, izuzetnoj tehnici i po čelično jakim nervima, osvajao je trofej za trofejom, medalju za medaljom, iako, kako je priznao, nikad nije jurio za rekordima.Znao je kako napasti kapiju i kada je potrebno usporiti, jednostavno, bio je takav perfekcionista i njegov stil nije bilo moguće kopirati. Mnogi su, možda, pokušali, ali to nije bilo to. Kimao je jedinstven stil, obeležje istinskog šampiona. &ldquo;Bilo mi je važno samo jedno, pobediti sada i koncentrisati se na prvu narednu trku&rdquo;, rekao je jednom prilikom. Još u ranom detinstvu, okružen snežnim Alpima, znao je svoj put. &ldquo;Kada sam imao 12 godina, otac me ja pitao, &lsquo;da li zaista želiš da se baviš ovim&rsquo;. Nisam ni sekunda razmišljao, rekao sam &lsquo;da&rsquo;, i tako je sve krenulo&rdquo;, pričao je pre dve godine Hiršer, pre nego što se početkom septembra te 2019. i zvanično povukao. Austrija je oduvek bila poznata po dobrim skijašima. Austrijska rekorderka po broju pobeda pre Hiršera bila je Anmari Mozer-Prel, koja je 62 puta prva prošla prekom ciljne linije. Marsel je uspeo da je prestigne i uradi to &ndash; 67 puta. &ldquo;Senzacionalan, zaista je senzacionalan. To što je Marsel godinama radio jednostavno se ne može opisati rečima&rdquo;, izjavila je Anmari Mozer-Prel.Čudesni rezultatiOd 2008. kada se prvi put takmičio, pa sve do 2019. godine. Hiršer je ostvario 67 pobeda u karijeri, i to gotovo sve u dve discipline, slalomu i veleslalomu. Tačnije 32 puta u slalomu, 31 u veleslalomu, tri puta u paralel slalomu/veleslalomu i jednom čak i u superdžiju. Ono što je jedinstveno je to da je Marsel Hiršer čak osam sezona, od 2012. do 2019. zaredom bio pobednik Svetskog kupa! Nikome pre njega to nije pošlo za rukom, a u tom periodu po šest puta je bio najbolji na kraju sezone i pojedinačno u slalomu i veleslalomu. Čak 138 puta je bio na pobedničkom podijumu, a ima i tri olimpijske medalje, dva zlata iz Pjongčanga 2018. u veleslalomu i kombinaciji i srebro u slalomu iz Sočija 2014. Kada je reč o Svetskim prvenstvima, Marsel je &ldquo;ubrao&rdquo; čak 11 medalja, sedam zlatnih i četiri srebrne, što je zaista fantastičan rezultat. Njegov trofejni kabiten je pravi mali muzej medalja i pehara i svaki od njih predstavlja priču za sebe. Popularnost koju uživa u Austriji je nešto posebno, tamo ga smatraju najuspešnijim sportistom i istinskom ikonom sporta, uz bivšeg šampiona u Formuli 1 Nikija Laudu i takođe bivšeg skijaša i velikog šampiona, Hermana Majera, poznatog i pod nadimkom &ldquo;Herminator&rdquo;. Kao pripadnik mlađe generacije, omiljen je kod sledbenika na društvenim mrežama, na kojima često postuje događaje iz svog dnevnog života, a za njega kažu da voli da živi brzo i da se bavi i drugim stvarima, obožava da vežba u teretani, zanimaju ga auto i moto trke, voli i fudbal. &ldquo;Neverovatno sam srećan što sada sedim ovde zdravih kolena. Želim da igram fudbal sa svojim sinom, da vozim motor, drago mi je da sve to mogu da radim, zaista sam srećan što sam kroz karijeru prošao bez veće povrede&rdquo;, rekao je na dan kada je rešio da kaže zbogom skijanju.Ima i onih koji su u konkretne brojke pretočili fantastičnu karijeru momka iz Anaberga. Statističari su izračunali da je Hiršeru za ispisivanje posebne stranice istorije skijaškog sporta trebalo ukupno sedam sati, 17 minuta, 50 sekundi i 40 stotih delova sekunde! Takmičio se na 245 trke, trenirao je tačno 1.000 dana, imao je 2.000 pari skija i 150 pari skijaških cipela. Njegov odani tim saradnika proveo je 1.365 dana trudeći se da mu obeznedi najidealnije uslove za takmičenje. Za njega je milimetar u podešavanju skija, bio dovoljan da bi bio najbrži na stazi. &ldquo;Ne bih rekao da sam bio najnadareniji skijaš. Pre bih rekao da sam najviše pažnje obraćao na detalje, koji mnogima drugim nisu bili zanimljivi&rdquo;, priznao je jednom prilikom. Taj neverovatan fokus na detalj doneo mu je nebrojene pobede.On ili Stenmark i mesto u PanteonuU raspravi oko toga ko je najveći skijaš svih vremena, teško je dati sud. Većina tih najvećih skijaša, pa i sam Hiršer, slažu se sa ocenom da je tako nešto gotovo nemoguće odrediti. Ipak, Hiršera mnogi stručnjaci i novinari, koji prate ovaj sport, svrstavaju na tron kao najvećeg. Iako je 33 godine stariji od njega, Šveđanin Ingemar Stenmark, bio nešto posebno. Stenmark, koji je takođe kao i Marsel Hiršer bio rođen u martu mesecu, i dalje je rekorder po ukupnom broju pobeda, sa 86. Ipak, Stenmark je svega tri puta u odnosu na Marselovih osam, bio osvajač velikog kristalnog globusa Svetskog kupa. Ali zato ima po osam trijumfa u slalomu i veleslalomu. Čak je i Hiršeru najbliži rival po tome, znatno iza &ndash; Mark Điraldeli je u ukupno devet sezona, uspeo pet puta da bude najbolji u ukupnom poretku Svetskog kupa. Dakle, Stenmark + Đireldeli jednako je &ndash; Hiršer! Otuda se može smatrati da je Marsel ispred njih, naročito ako se ima u vidu da se Stenmark takmičio daleko duže od Austrijanca, prva sezona bila mu je 1974, a poslednja 1989. godine, kada se Marsel Hiršer rodio! Uostalom, Šveđanin je svoju poslednju pobedu u Svetskom kupu, u veleslalomu u Aspenu, 19. februara 1989. godine ostvario 11 dana pre nego što je Marse Hiršer došao na ovaj svet. Uostalom i sam Stenmark je svestan klase Austrijanca. &ldquo;Ne bih imao nikakve šanse protiv njega. Ima bukvalno sve &ndash; veoma je jak, ima super fizičke predispozicije, neverovatan duh, mentalnu čvrstinu&hellip;&rdquo;, priznao je Stenmark.Priča o padajućem dronuSvaki veliki sportista, pa i Hiršer, ima jednu epizodu u karijeri koja je posebna i koja se posebno pamti. Na takmičenju Svetskog kupa u slalomu, 23. decembra 2015. u Madoni di Kampiljo, umalo se nije dogodila velika tragedija. Tokom druge vožnje, dok se spuštao niz padinu, samo koji centimetar iza Hiršera, srušio se na stazu dron sa kamerom! Nije teško pretpostaviti šta je moglo da se dogodi da Hiršer za delić sekunde nije bio brži. &ldquo;Dobio sam rani božićni poklon, nisam povređen, imao sam mnogo sreće&rdquo;, rekao je tada vidno potrešeni Marsel, svestan da je za dlaku izbegao tragediju. I tada mu je, kao i i tolikim trkama, taj delić sekunde bio važan, ovog puta, možda mu je spasao i život. I tu, neočekivanu bitku, je dobio. Jednostavno, on je neko ko nije umeo da gubi.Austrijski novinar Florijan Madl ga je jednom ovako opisao: &ldquo;Ne može da izgubi. I on ne može da sakrije da ne može da izgubi. Dok neko drugi spava ili se reklaksira pred trku, on i dalje razmišlja o tehnici ili vezovima na skijama, ili materijalu od kojih su. Nema slobodnog momenta, on koristi svo raspoloživo vreme da se koncentriše na trku&rdquo;. Nepune dve godine po odlasku sa staze, o Hiršeru se i dalje priča. &ldquo;On je promenio paradigmu o tome što smo mislili da je u skijanju moguće. Naterao je sve da podignu nivo skijanja. Činilo se da je svaki put sve bolji i nikad nije imao lop dan. I sve to je uradio skromno, ljubazno, sa stilom. Nedostajaće mi takmičenje protiv njega&rdquo;, rekao je američki skijat Ted Ligeti. Čak i danas, sa austrijskih Alpa, kada neki slučajni prolaznik prepozna Hiršera u skijaškom odelu, očas posla, ta trač grudva snega, postane lavina &ndash; da se Marsel možda ne vrati? Biće da je to pre zbog naše nostalgije, jer vratiti se, kako i sam kaže, neće. Veliki šampioni vam u svakom trenutku nedostaju. U tome i jeste lepota i draž sporta.