Omraženi

Jedna decenija bila je dovoljna da se pređe put od osnivanja do vrha, nemačkog i evropskog.Fudbalskom klubu RB Lajpcigu toliko je trebalo da ni od čega stvori nešto i da zadobije poštovanje. Međutim, umesto pohvala, uglavnom stižu kritike i pogrdne reči, kojima se opisuje ovaj veliki uspeh i uspon. Tačnije, način i princip kojim se do njega došlo za tako kratak vremenski period. Lajpcig trenutno važi za najomraženiji klub u Nemačkoj, pre svega zbog velike količine novca koja je uložena u klub i nepostojanja čuvene tradicije, titula, istorije. Jednostavno ih nazivaju &quot;plastikom&quot;. Ili je, ipak, samo u pitanju ljubomora od strane rivala? Moderni fudbal je jednostavno takav, bez novca nema uspeha, barem ne na vrhunskom nivou. Stoga, svi ga imaju, u manjoj ili većoj meri. Ali, zašto je Lajpcig (jedini) na udaru? Toliko je primera, dobrih i loših, koji su isključivo zbog finansija napredovali. Odgovor se nalazi u tekstu.Sredinom dvehiljaditih malo je nemačkih klubova bilo zainteresovano za saradnju sa poznatom kompanijom Red Bul, odnosno jednim od suvlasnika, Ditrihom Matešicom. Prvobitni plan je bio da se investira u Lajpcigu, u FK Zaksen Lajpcig, međutim, saradnju je sprečio Fudbalski savez Nemačke. Ovaj klub je, inače, nešto kasnije, 2011, ugašen. Naredni korak je bio pokušaj da se preuzme neki od dobro poznatih klubova &ndash; St. Pauli, Minhen 1860 ili Fortuna iz Diseldorfa. Taj plan nije osujetio Savez, već navijači spomenutih timova, koji nisu hteli ni da čuju za saradnju sa Red Bulom. Nešto je, ipak, vuklo ka Lajpcigu. Najveći tamošnji klub je bila Lokomotiva, prvi osvajač Bundeslige ikada. Ona je napustila elitu 1994. i od tada se nije vraćala, a trenutno nastupa u četvrtom rangu takmičenja. Lajpcig dakle nije imao klub u Bundesligi više od dve decenije i dolaska Red Bulovog kluba. Ali, kako je došlo do nastanka jednog potpuno novog kluba?Ljudi iz Red Bula su uzalud pokušavali da nađu nemački tim u koji bi uložili svoj novac, kao što su to učinili u Austriji, u Salcburgu. Nemce je zapravo plašio taj restart kluba, brisanje istorije i realizacija jednog potpuno novog projekta. Red Bul je tim iz Salcburga kupio 2005. godine i tada promenio sve što se može promeniti &ndash; ime, grb, ljude, dresove. Sve. Ova multinacionalna kompanija očigledno nije više želela da troši vreme i odlučila je da promeni strategiju i napravi nov klub. Izbor na Lajpcig svakako nije pao slučajno. Jednostavno, Bundesliga je bila deficitarna sa timovima sa ovih prostora (bivše Istočne Nemačke). Upravo je te, 2009. godine kada je nastao RB Lajpcig, elitni rang nemačkog fudbala napustio i poslednji klub iz &quot;DDR Nemačke&quot;, Energi Kotbus. To otvoreno tržište predstavljalo je priliku, ne samo u sportskom smislu. &quot;To je dobro za grad, dobro je za istočni deo Nemačke. Ceo grad je zavoleo RB Lajpcig, osim pristalica tradicionalnih klubova, Hemija i Lokomotive. Svi znaju koliko znači da se ima ovakav klub u gradu. Baza navijača, takođe, raste. Sada je gotovo stadion, kapaciteta 40.000 mesta, za svaku utakmicu rasprodat&quot;, rekao je novinar lokalnog &quot;Leipziger Volkszeitunga&quot;.Kada govorimo o navijačima, moramo nešto reći i o upravljanju klubom. Zapravo, ovde možemo pronaći taj animozitet koji imaju rivali protiv Lajpciga. Naime, FS Nemačke propisuje da svaki klub mora da poštuje pravilo &quot;50+1&quot;, koji kaže da većinsko vlasništvo mora biti u rukama navijača. Oni to formalno i poštuju, međutim, kako tvrde njihovi protivnici, stvar je u tome da je moć odlučivanja u rukama Red Bula, koji direktno kontroliše članove Uprave koji predstavljaju navijače. Uprava ima samo 17 članova od kojih je većina ili zaposleno ili sarađuje usko sa Red Bulom. Takođe, problem je i u nazivu kluba. Zakon propisuje da u imenu timova ne sme stajati nikakav sponzor. Ipak, i u ovom slučaju, Lajpcig, bar formalno, nije prekršio zakon. Zvanični naziv je &quot;RasenBallsport&quot;, a ne &quot;Red Bull Leipzig&quot;. Zbog svega ovoga, desetogodišnji uspon Lajpciga propraćen je ili bojkotom ili protestima drugih klubova i njihovih navijača. Tako su navijači Union Berlina na meč sa Lajpcigom 2014. došli odeveni u crno, a prvih 15 minuta utakmice su samo ćutali. Čuven je i primer, kada su navijači Lajpciga bili napadnuti u Dortmundu. Tada je 28 simpatizera &quot;milionera&quot; dobilo krivične prijave zbog upotrebe pirotehničkih sredstava, napada, teških telesnih povreda, uništavanja imovine...Lajpcig, iako potpuno nov klub, svoj put nije krenuo od samog dna. Čelnici kluba su kupili licencu od SSV Markranštada, 2009. člana petog po rangu nemačkog takmičenja. Prva promocija je odmah obezbeđena, međutim, Matešicova politika smenjivanja trenera nije dala rezultat, te je RB u četvrtoj diviziji ostao dve sezone. Sve do dolaska Ralfa Rangnika. On je postavljen za sportskog direktora, a uzastopne promocije su odmah usledile. Poslednji korak je načinio sam. Seo je lično na klupu 2015. godine i dovršio Lajpcigov uspon do Bundeslige. &quot;Rangnik je arhitekta. On je sjajan čovek, učinio je sve ovo. Kada je stigao u Lajpcig, sve se promenilo. Klub je učinio mlađim, bržim. To je njegova filozofija&quot;, kaže novinar lokalnog lista. Rangnik se odmah po ulasku kluba u Bundesligu, vratio na funkciju sportskog direktora, koju od 2019. obavlja Markus Kreše. Ovaj je sa sobom, opet, doveo novog šefa struke, sada već dobro poznatog Julijana Nagelsmana, jednog od najboljih trenera današnjice.Lajpcig je svoju ozbiljnost pokazao odmah po ulasku u najviši rang nemačkog fudbala. U prvoj sezoni osvojili su vicešampionsku titulu. Ona im je donela i prvo učešće u Ligi šampiona. Završili su na trećem mestu u grupi, takmičenje nastavili u Ligi Evrope, gde su zaustavljeni u četvrtfinalu od strane Marseja. Borba na više frontova uzela je maha, tako da su u Bundesligi, te 2017/18. završili &quot;tek&quot; kao šesti. To mesto bilo im je dovoljno za Ligu Evrope. Nju su neslavno završili u grupnoj fazi, ali su u Bundesligi uspeli da se domognu 3. mesta, te da stignu do finala nacionalnog Kupa. I, onda, usledila je najbolja sezona u istoriji kluba, pod vođstvom Julijana Nagelsmana. U domaćem šampionatu je ponovljen uspeh, 3. mesto, ali je u Ligi šampiona napravljen ozbiljan korak napred. Stigli su čak do do polufinala, a u nokaut fazi su eliminisali Atletiko Madrid i Totenhem. Ove sezone, takođe, dobro guraju. U Bundesligi su trenutno drugoplasirani sa dva boda manje od minhenskog Bajerna, dok u elitnom evropskom takmičenju ih uskoro očekuje dvoboj sa Liverpulom u osmini finala.Iz Lajpciga se očigledno ne potresaju mnogo na prozivke od strane najvećih rivala. Nastavljaju da ispunjavaju svoj pažljivo zacrtani plan, a iz sezone u sezonu pomeraju granice. Najveći su klub u tom delu Nemačke i pre desetak godina nisu mogli ni da sanjaju da će novu deceniju dočekati u ovakvom položaju. Etablirali su se u sam vrh nemačkog fudbala i nakon Bajerna i Dortmunda &ndash; dolaze oni. Titula u Ligi šampiona će verovatno još dugo biti san, ali &quot;Salatara&quot; u Bundesligi možda i ne. Bajern, aktuleni šampion Evrope, jeste dominantan, ali ne i nepobediv. &quot;Mi smo ambiciozna mlada ekipa koja je gladna. Uspeh nikada ne dolazi prerano. Ne kažemo da je naš put najbolji. Postoji mnogo različitih načina da se uspe. Mi samo verujemo u naš i mislimo da nas očekuje još mnogo toga&quot;, rekao je sportski direktor Lajpciga nedavno. Autor: Milan Tomić