Priča o najvećem muralu Kobija Brajanta

U Gradišci, mestu u Republici Srpskoj, osvanuo je mural Kobija Brajanta veličine 6x12 metara i važi za najveći u Evropi. Jedan od autora ovog projekta, Dejan Gajić, govorio je ekskluzivno za B92.net.Kao što je već rečeno, najveći mural Kobija Brajanta u Evropi nalazi se u Republici Srpskoj i u projektu je učestvovao veliki broj ljudi, a izdvajaju se Dejan Gajić, Igor Damjanović, Marko Karan, Danilo Šobot, Vukašin Zdjelar i Dušan Ristić. Dejan Gajić je o svemu tome govorio za B92 i objasnio, za početak, kako su uopšte dobili ideju da ovako nešto urade. &quot;To je grupa nas 5,6 sa zadovoljstvom prihvatila. Mi, Košarkaši Gradiška, neformalna grupa građana u sastavu Igor Damjanović, Marko Karan, Danilo Šobot, Vukašin Zdjelar, Dušan Ristić i Dejan Gajić je mislila da je sasvim okej način da mu odamo počast. Sama ideja krenla je na terminima, tokom cele zime igrali smo u jednoj sali ovde kod nas u gradu i svako od nas je veliki fan Kobija Brajanta i košarke uopšteno. Pratimo i NBA i Evroligu i sva košarka dešavanja i neki su mahom bivši košarkaši, dok su neki kao ja krenuli put sportskog novinarstva i mnogima je bio idol upravo Kobi Brajant jer smo doživeli najveće momente njegove karijere i videli njegovu najbolju košarku. &quot;, počinje priču Dejan Gajić. Smrt Kobija Brajanta nikoga nije ostavila ravnodušnim &quot;Kobijeva smrt je jedna od onih kada te pitaju šta si radio i gde si bio ti odmah znaš, proživiš to emotivno kao da je neko tvoj u pitanju. Naš drugar Igor predložio je da na neki način odamo počast Kobiju i onda smo došli do zaključka da je ova alternativna umetnost rasprostranjena svuda u svetu i da je najbolje da to uradimo putem tog murala. Mural se nalazi na jednom košarkaškom terenu u Gradišci, naselje Senjak u dvorištu OŠ Danilo Borković, mnogi od nas su tu počeli da treniraju i proveli mnogo sati na basketima i to je bila idealna sredina da uradimo tako nešto&quot;Bilo je potrebno skupiti određenu količinu novca, &quot;Ceo projekat je koštao oko 2.000 evra. Toliko smo uspeli da prikupimo i to su sve fizička lica, mnogi imaju žene i decu i probudili smo im nostalgiju i svi su se izuzetno obradovali, opmagali nam, dovodili decu i stvarno je bilo zadovoljstvo. Što se tiče novca i svih sredstava išli smo po principu dobrovoljnih priloga. Raširili smo priču po društvenim mrežama i svi koji su hteli da pomognu mogli su na taj način da to i učine. Nas par je bilo poput blagajnika u osnovnoj školi, skupljali smo novac i vodili evidenciju&quot;Imala je ova grupa građana ideju da uradi još nešto sem murala, ali su tada naišli na prepreku... &quot;Posle smo razmišljali da, ukoliko sredstva dozvole, da renoviramo i košarkaški i fudbalski teren koji se nalazi odmah tu pored zida u samom dvorištu. Inicijativa je krenula odlaskom kod direktorke škola koja nas je poslala na adresu školskog odbora i uradili sve da bude legalno, da mi dobijemo papire od školskog odbora. Jednoglasno je naša molba odobrena i dobili smo dozvolu da na tom zidu nacrtamo mural. Što se tiče terena, tu je bilo problema, pojedinci su se bunili, problem je nastao jer je pokojni Brajant imao problema sa zakonom, ali smo objasnili da nam to nije namera i da su naši motivi samo i isključivo sportski. Bilo je van pameti povezati nas sa bilo čime sem sa sportom&quot;Ipak, momci su uspeli, a otkriveno je i ime umetnika koji je zaslužan za ovo remek-delo. &quot;I pored svih tih poteškoća mural smo napravili, niko od nas nije ustuknuo, nije rekao da želi da odustane, tako da smo celu priču izgurali do kraja i to izuzetno uspešno. Što se tiče umetnika, pronašli smo ga u Doboju, čuli smo za njega preko drugara koji ga je preporučio. Taj dečko je oslikao preko 200 murala u celoj svojoj karijeri koja traje od 2014. godine i njegovo ime je Deni Božić.&quot;, ispričao nam je Gajić.Ovo nije bio posao za jednu osobu, pa je u projektu učestvovao čitav &quot;bataljon&quot; ljudi. &quot;U celom projektu je učestvovalo oko 200 ljudi. Oko 100 ljudi je učestvovalo finansijski, a ostali su učestvovali oko pomoći slikanja murala, sređivanja košarkaškog i fudbalskog terena, tu je bilo celo naselje, stvarno je bio lep događaj. Izneli smo ozvučenje, puštali muziku, umetnik je to radio na zidu dok smo mi ostali crtali linije po terenu kako bismo ga obeležili, sređivali smo table i konstrukcije koša na terenu, golove takođe. Jedan momak je tri sata pravio roštilj kako bi svi imali šta da jedu. Trebalo je ukupno umetniku 9 dana, a naša radna akcija je trajala oko 3 dana. Niko od nas ne može mnogo vremena da provede na tom igralištu, ali nas za taj teren vežu jako lepe uspomene&quot;&quot;Bilo je uživanje i gledali smo da tim klincima damo pravi primer da za 10 godina se sete i kažu, e ovi momci su dali sve od sebe, renovirali teren, hajde i mi nešto da uradimo. Pored murala smo ostavili dobar utisak i dali lep primer jer ako se ti pokažeš na delu, neko može to isto da uradi. Sve što smo uradili bilo je ispravno i evo sada su tereni puni dece, čak iako je bilo loše vreme, hladno, duvao vetar padala kiša&quot;Inače, ovo je najveci mural Kobija u citavoj Evropi. &quot;Jeste, ovo je najveći mural Kobija Brajanta u Evropi. Njegove dimenzije su 12 metara širine i 6,5 metara visine. To smo merili dan pre početka radova. Kao što rekoh bilo nas je preko 200, a kada čujem da sam zaslužan veliko je zadovoljstvo iako nismo ni svesni šta smo uradili i koliko je daleko odjeknula priča. USA, Rusija, Španija, svi sa ovih prostora. Sada naš teren izgleda vrhunski, svetski, TMZ je prvi objavio za Brajantovu smrt i sada su među prvima preneli i ovaj naš mural&quot; Napisao sam i pismo u kom sam se obratio, ne samo Kobiju, nego svima.&quot;Kobi je uticao na svakoga od nas, nije tu bilo bitno ko je i šta je on, jer su svi svesni njegove veličine i košarkaških sposobnosti, ali cela ta priča oko &quot;Mamba Mentality&quot; i ta njegova tvrdoglavost, upornost da se čovek iz sudnice pojavi na terenu i da 40 poena, da grize do samog kraja, ona povreda ahilove tetive i da oba bacanja pa izađe napolje dok su neke druge nosili. Ostao je primer istrajnosti koji svi trebaju da slede i videli smo kako naporan rad dovodi do najvećih visina&quot;Dejan Gajić se u jednom delu svog života bavio sportskim novinarstvom. Pisao je na portalu &quot;doubledouble.rs&quot;, a vodi i stranicu &quot;Pod Obručem&quot; na &quot;Fejsbuku&quot;. &quot;Težim ka tome da jednog dana ostvarim karijeru sportskog novinara, a ta stranica i portal je način da na neki koristan način koristim slobodno vreme i edukujem se o košarci, da istražujem sa više izvora i da uz košarku sretnem i upoznam neke jako dobre ljude. Poznanstva putem sporta su ona najlepša&quot; Dejan je takođe uradio i nekoliko epizoda emisije &quot;Gajine priče&quot;, poput ove koju prikalažemo o Alenu Ajversonu.