Najveći koji nisu uplovili u NBA vode

Izjava košarkaša Denver Nagetsa Vlatka Čančara da je Arturas Karnišovas među najboljim evropskim košarkašima koji nikada nisu igrali u NBA izazvala je polemiku među ljubiteljima košarke.Slovenac nije pogrešio, nekadašnji litvanski košarkaš bio je odličan u periodu dok je igrao profesionalno, ali dosta je onih koji su ostavili veći trag u evropskoj i svetskoj košarci, a da nisu bili u NBA karavanu. Nekada je NBA bila nepoznanica, u njoj su igrali samo američki košarkaši i tek dolaskom Vlada Divca i Dražena Petrovića na tlo Severne Amerike krenuo je trend odlazaka Evropljana &quot;preko bare&quot;. Zbog toga smo razmišljali da li na listu da stavimo legendarne košarkaše koji su igrali 60-tih i 70-tih godina prošlog veka i na kraju smo odlučili da ih uvrstimo jer to što nisu igrali u vreme kada u SAD nije bilo stranac ne znači da to ne bi mogli. Danas je odbiti NBA poziv retkost, svako kome se ukaže prilika oberučki prihvati ugovor i zbog toga se na listi nalazi samo jedno aktivno ime od kojeg ćemo i krenuti.Serhio LjuljŠpanski košarkaš više puta imao je priliku da ode u NBA, ali nikada nije bio zadovoljan ulogom koja mu se nudila i zbog toga već 13 od 15 profesionalnih sezona igra u Real Madridu. Bili su to znatno unosniji ugovori nego što je mogao da mu dâ &quot;kraljevski klub&quot;, međutim Ljulj je jedan od retkih koji nije pao na zov NBA novca. U karijeri nema šta nije osvojio, kako na klupskom, tako i na reprezentativnom nivou. Dva puta je bio šampion Evrolige, jednom MVP, šest puta najbolji u ACB ligi... Tri zlata sa Španijom sa Evropskih prvenstava, srebro i bronza sa Olimpijskih igara i konačno zlato sa Svetskog prvenstva 2019. u Kini. Ljulj u poslednje dve godine nije košarkaš kao što je nekada bio, to se može prepisati teškoj povredi kolena, ali je i dalje među najpoštovanijim, ako ne i najpoštovaniji igrač u Evroligi.Dimitris DijamantidisNe želimo da napravimo veliki skok u godinama pa se tako ime Dimitrisa Dijamantidisa našlo sledeće na listi. Nekadašnji košarkaš Iraklisa (od 1999. do 2004) i Panatinaikosa (od 2004. do 2016) ostavio je dubok trag u evropskoj košarci i jedan je od najtrofejnijih igrača u istoriji. Sa PAO-om je osvojio tri Evrolige, dva puta je bio MVP finala, a pored odlične igra u napadu godinama je bio najbolji odbrambeni košarkaš na perimetru. Veliki uspeh imao je i u reprezentativnom dresu osvojivši zlato sa Grčkom u Beogradu 2005. na Evropskom prvenstvu i srebro na Mundobasketu godinu kasnije. Dugo je trajao, do 36 godine igrao je na vrhunskom profesionalnom nivou, ali je na vreme odlučio da se povuče. PAO je u njegovu čast povukao broj 13.Ramunas ŠiškauskasLitvanski košarkaš je primer igrača koji je godinama sve bio bolji i bolji, pa je tako najveće uspehe na klupskom nivou ostvario tek posle 28. godine. Tako nije bilo na reprezentativnom nivou, sa samo 22 godine osvojio je bronzu na Olimpijskim igrama u Sidneju, dok se sa 25 okitio zlatom na Evrobasketu u Švedskoj. Evroligu je osvojio sa Panatinaikosom i CSKA i to u dve godine zaredom, 2007. i 2008. Pre dvanaest godina bio je i MVP finala u kojem su Moskovljani pobedili Makabi iz Tel Aviva. 2014. godine proglašen je za legendu Evrolige, a penzionisao se 2012. kao 34-godišnjak.Huan Antonio San EpifanioIdemo malo u prošlost. Čovek koji je celu karijeru proveo u Barseloni sa kojom je osvojio pregršt trofeja. Popularni Epi igrao je za katalonski klub od 1977. do 1995. godine, odigrao je 421 utakmicu i postigao 7.028 poena &ndash; najviše u istoriji Barselone. Epifanio i Navaro najveći su košarkaši koje je &quot;Blaugrana&quot; dala evropskoj košarci, s tim što je popularni &quot;La Bomba&quot; igrao jednu sezonu u NBA i zato ga nema na našoj listi. Epifanio je pored velikog broja klupskih trofeja osvojio i nekoliko medalja sa nacionalnim timom &ndash; srebro na OI 1984, srebro i bronzu na Evrobasketu 1983. i 1991.Oskar ŠmitOvoga puta ne pravimo veliko skok s obzirom da su Šmit i Epifanio igrali u istom periodu, s tim što je karijera legendarnog Brazilca trajala do 45. godine. Dugo je trajao Šmit i ostavio neizbrisiv trag u evropskoj i svetskoj košarci. Dugo je igrao u Brazilu, potom se preselio u Italiju, zatim u Španiju, a karijeru je završio u Flamengu. Za reprezentaciju Brazila igrao je na četiri Svetska šampionata i najbolji je strelac u istoriji sa 906 poena na 34 meča, odnosno 26,7 proseku. Šmit ubedljivo vodi ispred drugoplasiranog Luisa Skola koji ima 190 poena manje. U Manili 1978. godine bio je među najboljim igračima turnira, a Brazil je osvojio bronzu. Nalazi se u Kuću slavnih i čak četiri njegova dresa su povučena iz upotrebe. Nikada nije igrao u NBA i mnogi kažu da je jedan od najboljih koji nije kročio među elitu.Nikos GalisJoš jedan velikan ovog doba. Čuveni grčki košarkaš igrao je u periodu od 1979. do 1994. godinei u karijeri je nosio sam dva dresa, Arisa (1979-1992) i Panatinaikosa (1992-1994). Baš kao i Šmit, Galis je bio ubojiti napadač od kojeg su se protivničke odbrane tresle kada bi ga videle. Zanimljivo, iako je rođen u Nju Džerziju gde je pohađao srednju školu i koledž, Grk nikada nije igrao u NBA. Bio je ispred svog vremena beleživši u proseku čak 44 poena u sezoni 1980/1981 i ukupno je na klupskom nivou odigrao 588 zvaničnih utakmica uz prosek od 33 poena po utakmici (!). Sa reprezentacijom Grčke osvojio je zlato na Evrobasketu 1987. i srebro dve godine kasnije u Jugoslaviji. Na ta dva šampionata bio je najbolji strelac sa 37 poena u proseku. Mnogo puta je prebacivao cifru od 40 poena, a najbolja košgeterska utakmica bila mu je na Svetskom prvenstvu 1986. kada je protiv Paname postigao 53 poena. &quot;Nikada nisam pomislio da tako jedan dobar ofanzivni košarkaš može da igra u Evropi, pogotovo u Grčkoj&quot;, izjavio je davno Majkl Džordan.Sergej BelovNajstariji košarkaš na našoj listi. Čovek koji je sa reprezentacijom Sovjetskog saveza osvojio je čak sedam zlatnih medalja na najvećim šampionatima. Dva puta je bio šampion Evrolige, tri puta najbolji strelac, a ima i jedanaest titula u nekadašnjoj SSSR ligi. Belov je igrao na poziciji beka šutera i karijera mu je trajala od 1964. do 1980. godine. Pored sedam zlatnih medalja, od kojih je pet sa EP-a, dva sa SP-a i jedno sa OI, Belov ima još tri srebrne medalje i pet bronzanih. Ukupno 15 medalja sa Sovjetskim savezom od 1967. do 1980. Istinska legenda evropske košarke.Dragan KićanovićLegendarni Kića spada u &quot;krem de la krem&quot; evropske košarke. Rođeni Čačanin profesionalnu karijeru krenuo je u Borcu u kojem je proveo jednu sezonu posle čega se preselio u Partizan u kojem je igrao narednih devet godina. Sa crno-belima je bio veoma uspešan osvojivši tri šampiona Jugoslavije i dva Kupa Radivoja Koraća. Potom je igrao u Skavoliniji, a karijeru je završio u Rasingu iz Pariza. Kića je mnogo veći trag ostavio u reprezentativnoj košarci osvojivši čak deset medalja na tri najveća sportska takmičenja &ndash; Evropskom i Svetskom prvenstvu i Olimpijskim igrama. Jedan je od najboljih poentera u istoriji Mundobasketa što govori i podatak da je na 25 utakmica postigao 491 poena, u proseku 19,7, te se nalazi na sedmom mestu večne liste najboljih strelaca. Ima tri zlata sa Evrobasketa (1973/75/77), jedno s Mundobasketa 1978. i Olimpijskih igara 1980. Od 2010. godine nalazi se u Kućni slavnih.Dražen DalipagićSa Kićom uvek ide i Praja. Tako je bilo u prošlosti, pa nema razloga da ne bude i na našoj listi. Karijera Dražena Dalipagića trajala je duže od Kićanovićeve, a zanimljivo karijeru je završio u Crvenoj zvezdi 1991. godine. Dalipagić je bio na korak od NBA i od toga da obuče dres Boston Seltiksa, ali vreme i pravila su bila drugačija i da je prihvatio poziv Amerike ne bi mogao više da igra za reprezentaciju. Na večnoj listi najboljih strelaca Mundobasketa Praja se nalazi na četvrtom mestu sa 563 poena na 35 utakmica. Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je 12 medalja, od čega pet zlatnih, tri srebrne i četiri bronzane. Bio je MVP Evrobasketa 1977. i najkorisniji košarkaš Mundobasketa 1978. godine.Krešimir ĆosićLegendarni hrvatski centar koji je profesionalnu košarku igrao od 1964. do 1983. godine. Najviše vremena proveo je u Zadru, a karijeru je završio igrajući u Ciboni od 1980. do 1983. Bio je deo generacije u kojoj su igrali Kićanović i Dalipagić i sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je neverovatnih trinaest medalja. Odigrao je čak 303 meča za nacionalni tim i ima šest zlatnih odličja sa najvećih prvenstava. Sa Cibonom se popeo i na krov Evrope 1982. godine, a više puta u karijeri je odbio NBA ponude. Ćosić je preminuo 1995. godine u 47. godini.Dejan BodirogaZa kraj ostavili smo Bodibonda &ndash; Dejana Bodirogu. U karijeri se naosvajao medalja i trofeja, a ono što ga je izdvajalo od drugih bila je elegancija, da nešto što izgleda teško uradi bez imalo muke. Igrao je na poziciji krila, draftovan je 1995. od strane Sakramento Kingsa, ali nikada nije otišao u najjaču košarkašku ligu. Bodirogu je upravo primetio gorepomenuti Krešimir Ćosić koji ga je i doveo u Zadar 1990. godine. Posle toga je usledila selidba u Italiju, potom je igrao u Španiji i Grčkoj, a karijeru je završio u Italiji. Osvojio je čak tri Evrolige, dve sa PAO-om i jednu sa Barselonom, dva puta je bio MVP finala i osvojio je još brojne klupske trofeje i nagrade. Ništa manje briljantan bio je i na reprezentativnom. Tri zlata sa Evropskih prvenstava, dva sa Svetskih i srebro sa Olimpijskih igara i sve to za samo sedam godina! Bodiroga je igrao za nacionalni tim od 1991. do 2005. i na svakom takmičenju, osim na OI 2000, osvojio je medalju, a da je pritom bio među najboljim košarkašima.