Sukob generacija

Svake godine nam dođu klinci za koje se tvrdi da imaju mnogo potencijala, a ko je to ispunio?NBA liga je pravi spektakl u svakom pogledu. Od finansija, organizacija, pa sve do samih košarkaških utakmica. Opšte je poznato da se najtalentovaniji mladi igrači sveta prijavljuju za NBA draft. Igrači iz SAD uglavnom se odlučuju da odu na koledž, neki steknu diplomu, neki ne, ali tako počinju da grade karijeru. Pred svaki NBA draft kruže priče kako je ovoliko ili onoliko dobar, a evo koje generacije su obeležile godine koje su iza nas. Svaka generacija ima svoju priču, a 1996. godina je izbacila neke fantastične igrače i vrlo verovatno se radi o najjačoj svih vremena, mada to uvek možemo diskutovati. Ono što je uglavnom poznato kod NBA draftova je to ko će biti prvi pik. Međutim to nije bio slučaj 1996. godine, kada je Filadelfija imala pravo da bira prva.Siksersi su napravili dva dresa sa brojem 1 &ndash; na ime Alena Ajversona koga su i izabrali i na ime Stefona Marburija, koji je završio u Minesoti. Generalni menadžer File do poslednjeg momenta drafta nije znao koga će odabrati i postoje određene anegdote da je čak bacan novčić, ali je Alen Ajverson izrastao u pravu košarkašku ikonu. Obeležio je jednu eru Seventisikersa i zauvek će ostati upamćen kao &quot;The Answer&quot;. Ajverson je u to vreme bio jedini igrač koji je trebao da bude prvi pik na draftu i na NBA i na NFL, uprkos svim problemima sa zakonom tokom školovanja kada je završio i u zatvoru. Sa pozicije broj dva je tada izabran stameni centar Markus Kembi. Kembi je u ligu došao sa univerziteta Masačusets gde je sarađivao sa ćuvenim trenerom Džonom Kaliparijem i iza sebe je imao skandal u kome je dobio novac od agenata, kao i mobilni telefon.On se nije dugo zadržao u Reptorsima i potom je sa Niksima bio član jedne čuvene generacije, koja je jedina sa osmog mesta igrala finale. Kao treći, biran je Šarif Abdur Rahim, momak koji je prilično dugo nosio dres Memfisa da bi posle sedam godina bio trejdovan u Atlantu za prava na pik, kada je biran Pau Gasol. Četvrti je bio pomenuti Stefon Marburi, koji je sa Kevinom Garnetom činio strašan tandem, da bi kasnije igrao za Nju Džerzi, Njujork i Boston, a potom se odmetnuo u Kinu. Bio je poznat po liniji patika &bdquo;Starbury&ldquo; koje su bile namenje siromašnoj deci.Milvoki Baksi su imali pravo na peti pik i iskoristili su ga kako bi u tim došao &quot;Jesus Shuttlesworth&quot; iliti Volter Rej Alen. Alen je sa Ajversonom vodio one čuvene bitke u finalima Istočne konferencije, da bi potom otišao u Sijetl, pa uzeo prvi prsten u Bostonu i posle u Majamiju pomogao Lebronu, Vejdu i Bošu da sruše San Antonio Sparse. Pamti se ona njegova čuvena trojka iz desnog kornera za produžetak u utakmcii broj 7.On je dete vojnog lica i manje je poznato da je imao mali jači oblik opsesivno-kompulsivnog poremećaja, pa je pred svaku utakmicu imao određeno parking mesto i određeni broj šuteva koji uzme za zagrevanje. Sa šestog mesta je Boston birao Entoana Vokera. Čoveka koji je u tom periodu šutirao neverovatno veliki broj trojki, ubedjlivo najviše u čitavoj ligi &ndash; u proseku oko 8, dok je primera radi cela Juta šutirala oko 10. Kada su Vokera jednom pitali zbog čega šutira toliko trojki, on je prosto odgovorio: &quot;Jer ne postoji šut za četiri poena&quot;. Sedmi pik bio je pokojni Lorenzen Rajt, čija je smrt vrlo dugo bila misterija i uskoro ćemo se posebno baviti njegovim slučajem. On je igrao za Kliperse, Hokse, Grizlise, Kingse i Kavalirse...Sa 13. mesta su Šarlot Horntesi izabrali košarkašku legendu Kobija Brajanta. Brajant je došao direktno iz srednje škole i pošto je bio maloletan njegovi roditelji su potpisali prvi ugovor. Iako je bio jako mlad privlačio je pažnju supermodela poput Sidni Kraford, a u istoriji NBA ostaće zapisan kao čovek koji je ubacio 81 poen i to je jedini bek koji se nalazi u vrhu najboljih strelaca, a i jedini je igrač u istoriji koji je u tri različita meseca imao 40 poena u proseku. Kobi je trejdovan za Vlade Divca i pik na draftu. Mesto ispod njega je jedan od najboljih šutera u tadašnjoj NBA ligi, možemo da diskutujemo i oko top 10 u istoriji, a njegovo ime je Predrag Stojaković i otišao je u Sakramento Kingse.Divac i Stojaković su uz Krisa Vebera, Majka Bibija i ostale činili najbolju generaciju u istoriji Sakramento Kingsa. Peđa je u dva navrata bio šampion u šutiranju trojki, a 2011. godine je sa Dalas Maveriksima postao i NBA šampion. Sa 15. mesta su Finiks Sansi izabrali Stiva Neša, koji je posle jedne epizode u Maveriksima vraćen u Arizonu i činio je jedan od najboljih tandema lige zajedno sa Amari Stodemajerom. Čuvena &quot;7 sekundi ili manje&quot; generacija Finiks Sansa. Neš je višestruki član 50-40-90 kluba, dvostruki MVP i jedan je od najboljih izvođača slobodnih bacanja u istoriji NBA lige. On je zbog problema sa leđima imao nešto slabiju karijeru, a njegove vežbe i radne navike dobro su poznate svima.Još uvek smo na generaciji iz &rsquo;96. Džermejn O&rsquo;Nil je fantastičan centar i iako je kroz karijeru važio za &quot;onog drugog&quot; O&rsquo;Nila, radi se o članu generacije &quot;Portland Džejlblejzers&quot;. Kao i o centru koji je završio treći u izboru za MVP 2004. godine (iza Garneta i Dankana) dok je nosio dres Indijana Pejsersa pod vođstvom maestralnog Rika Karlajla. 2002. godine je O&rsquo;Nil izabran za igrača koji je najviše napredovao, a mnogi ga i dan danas pamte po vrlo čudnom izbačaju prilikom šutiranja slobodnih bacanja. Zidraunas Ilgauskas možda nije nikada bio MVP kalibar, ali je bio više nego koristan NBA centar. Litvanac je sa 20. mesta došao u Klivlend Kavalirse i dugo je bio više nego kvalitetan saigrač Lebrona Džejmsa u napadu na šampionski prsten. Manje je poznato da je Ilgauskas prvo ustupio, a onda i prodao svoj stan Karmelu Entoniju kada je ovaj iz Denver Nagetsa dolazio u Njujork Nikse.Derek Fišer je sa 24. mesta biran do strane Los Anđeles Lejkersa i on je bio u više navrata vrlo važan šraf u doigravanjima, pogotovo u onim serijama sa San Antonio Sparsima. Po okončanju karijere bio je deo skandala sa nekadašnjim prijateljem i saigračem Metom Barnsom, pošto je imao aferu sa njegovom suprugom i Barns je pobegao iz karantina kako bi se obračunao sa Fišerom. Čovek koji je član ove generacije, a nije biran na draftu i mora biti spomenut jeste Ben Valas. Trostruki je osvajač nagrade za najboljeg defanzivca NBA lige i vrlo važan član Detroit Pistonsa koji su te 2004. godine savladali Los Anđeles Lejkerse bez ijednog Ol Stara i postali su NBA šampioni. Čini se da su ovu generaciju činili baš veliki radnici.NBA draft 2009. godine je prema mnogim parametrima bio jedan od najboljih, krasili su ga veliki šampioni i sjajni igrači, a bilo je među onim nedraftovanim vrlo dobrih igrača. Po mnogo čemu podseća na ovaj iz 1996. godine. Prvi pik sa tog drafta je nekadašnji student Oklahome, Blejk Grifin. Grifin je važio za vrhunskog atletu, čoveka koji je mogao da preskoči zgradu i odmah je po oporavku od povrede to i demonstrirao kada je i poneo nagradu za najboljeg rukija. On je u Los Anđeles Klipersima bio jedan od važnijih igrača, iako je bio dosta problematičan i mučile su ga povrede. Setimo se samo onog incidenta kada se tek oporavio od povrede, pa je udario momka koji nosi peškire i polomio ruku. Sada je član Detroit Pistonsa i zbog povrede je propustio skoro čitavu sezonu. Hašim Tabit izabran sa drugog mesta smatra se za jednu od najvećih grešaka sa NBA drafta, a načinili su je Memfis Grizlisi.Često se poredi sa odlukom Portlanda da izabere Sema Bouvija sa drugog mesta ili Darka Miličića od strane Detroita, ali o tome ćemo nešto kasnije. Sa trećeg mesta je Oklahoma birala Džejmsa Hardena. Jao, kad se samo setim kako su se ljudi tada utrkivali da kritikuju Sema Prestija koji je preskočio jednog Tajrika Evansa kako bi izabrao Džejmsa Hardena. Harden se pokazao još boljim nego što se očekivalo i kada je postao isuviše veliki za Tandere trejdovan je u Hjuston Roketse. Harden je plakao kada je saznao da će biti trejdovan, ali se po njegovim igrama vidi koliko je motivisan i kvalitetan. Ima jedan MVP naslov, a za još dve titule se uvek može diskutovati koliko ih je zaslužio.Odmah ispod njega, biran je Tajrik Evans od strane Sakramento Kingsa. Evans je u prestonici Kalifornije igrao na svim pozicijama osim centra i bio je više nego dobar. Ponovo su počele priče o tome koliko su Kingsi profitirali sa Evansom, dugo se po Top listama vrteo onaj njegov koš sa pola terena, ali su onda došle povrede i &quot;ubile&ldquo; Tajrika Evansa. On više nikada nije bio isti, a sada nema tim i prošlu sezonu završio je u Indijani. Stef Kari je takođe izašao na ovaj draft, a Minesota Timbervulvsi su imali dva pika na ovom draftu.&quot;Spoiler alert&quot; nijedan nije bio Kari. Oni su sa četvrte pozicije birali Džonija Flina, plejmejkera koji maltene ništa nije pokazao i Rikija Rubija, koga su olako ispustili. Rubio je kao &quot;čudo od deteta&quot; došao iz Španije u Minesotu, ali su ipak ostali &quot;kratkih rukava&quot;. Loša procena. Vordel Stefan Kari je kao sedmi pik došao u Golden Stejt Voriorse. On je imao velikih problema sa povredama, a ni fizičke predispozicije mu nisu bile sjajne. Ipak, radilo se o pobedniku sa univerziteta Dejvidson, vodio ih je na Marč Mednes, a svoj raskošni talenat u vidu šuta nasledio je od oca, Dela Karija, koji je dugo bio NBA igrač. Stef se rodio u Ohaju, za vreme dok je njegov otac igrao za Klivlend Kavalirse.Demar Derozan je jedan od najboljih igrača Toronto Reptorsa svih vremena, on je čak njihov najbolji strelac na jednom meču sa 52 poena, kada je srušio rekord Vinsa Kartera, čoveka koji baš i nije ostao u najboljem sećanju navijača Toronta. Derozan je &quot;žrtvovan&quot; za šampionski prsten, kada ga je Masai Uđiri trejdovao u San Antonio Sparse za Kavaja Lenarda. On je inače rodom iz Komptona, a porodica sa majčine strane je &quot;ugledna u bandama&quot;, čuvenim Kripsima. Priča se da je Derozan uvek izbegavao da crvenu boju nosi u javnosti, čak je jednom prilikom bio Deda Mraz u plavom kostimu. Džru Holidej je biran od strane Filadelfija Seventisiksersa i igrao je veoma dobro kao njihov plejmejker, da bi ga potom trejdovali u Nju Orleans što je bila glavna tema košarkaških kritičara.Holidej je potom imao privatnih problema, pošto su supruga i tek rođeno dete imali zdravstvenih problema, ali se sve završilo kako treba. Sada je glavni igrač Pelikansa. Džef Tig je uvek bio taj Ol Star igrač iz senke. Član najjače generacije Atlanta Hoksa u ovom veku, a potom i startni plejmejker Minesote. Relativno skoro je putem trejda &quot;vraćen&quot; u Atlantu, gde se očekuje da bude mentor mladim igračima poput Trea Janga. Brendon Dženings je imao jako čudnu karijeru. On je odbio da ide na koledž, karijeru je počeo u italijanskom &bdquo;Palakanestru&ldquo;, kada je nosio dres Lotomatike iz Rima i u toj sezoni igrao u Beogradu protiv Partizana, ali se nije proslavio. Potom je stigao u NBA i sa velikim uspehom nosio dres Milvoki Baksa, pa je na jednom meču čak ubacio 55 poena. Kasnije je briljirao i u dresu Pistonsa, kao startni plejmejker.Na ovom draftu smo videli i neke igrače uloge koji su napravili sasvim pristojne karijere. To su igrači poput Derena Kolisona, Taja Losona (sjajnim igrama na Severnoj Karolini pokazao raskošan talenat, potom briljirao u Denveru, a tokom lokauta igrao za Žalgiris), Omrija Kaspija, Tadža Gibsona, Demarija Kerola, Vejna Elingtona, Jonasa Jerebka (prvi Šveđanin ikada u NBA), Patrika Beverlija, Markusa Torntona, Čejsa Badindžera, Đodija Miksa, Petija Milsa, pa i Nanda de Koloa, Serhija Ljulja i Nika Kalatesa. Među nedraftovanima bio je Vesli Metjuz, sjajni šuter, kao i centar Eron Bejns, Alonzo Dži, Geret Templ, Kris Džonson...Generacija 1984 je generacija o kojoj se priča kao o jednoj od najboljih svih vremena. Kao prvi pik na tom draftu biran je Akim &quot;The Dream&quot; Olajdžuvon, a o fenomenu Hjuston Roketsa smo već govorili prethodnih dana. Olajdžuvon je poreklom Nigerijac i malo je poznato da potiče iz plemena Joruba, baš kao i još jedan čovek koji se smatra za jednog od najboljih centara u istoriji, Lu Alsindor. Kasnije je postao Karim Abdul Džabar, dok je Olajdžuvon takođe promenio svoje ime. Kako on kaže samo ga je ispravio i Akim je postao Hakim. Hakim je u jednoj sezoni bio MVP, defanzivac godine i NBA šampion, uz nagradu MVP finala &ndash; skup nagrada koji niko nikada sem njega nije uspeo da osvoji. Čak ni Majkl Džordan, Bil Rasel ili Vilt Čemberlejn.Drugi pik na draftu bio je Sem Bouvi. Bouvi je zbog problema sa povredama morao dosta ranije da završi karijeru, ali talenta mu sigurno nije manjkalo. S obzirom na to koga su sve Portland Trejlblejzersi mogli da izaberu, ovaj potez se smatra promašajem. Treći izbor imali su Čikago Bulsi i oni su ga potrošili na Majkla Džefrija Džordana. Majkl je došao sa univerziteta Severna Karolina kao produkt čuvenog trenera Dina Smita. On je tokom igračke karijere 6 puta bio NBA šampion sa Bulsima, naterao je Pistonse da promene način odbrane zbog njega, bio je defanzivac godine 1988. godine, i uz deset ulazaka u idealni defanzivni tim kao i 10 titula najboljeg strelca čitave lige. Iza njega je na draftu otišao krilni centar Sem Perkins, koji nikada nije zaigrao onako kako se od njega to očekivalo.Peti pik na draftu bio je Ser Čarls Barkli. Barkli je na Oburnu pokazao da visina ne mora ništa da znači i da je srce šampiona nešto što ne možete ugasiti. Bio je poznat kao veliki brbljivac, a u jednoj tuči je bezobraznog navijača koji ga je provocirao toliko snažno udario da je ovaj proleteo kroz izlog. Iako je bio dosta niži za krilnog centra napravio je fantastičnu karijeru. Verovali ili ne, ali pravilo da igrač ne može pet sekudi da bude okrenut leđima ka košu stiglo je u NBA zbog Čarsla Barklija, koji je na taj način bio maltene neodbranjiv.Draft je takođe sjajan po tome što je imao čak dva od četiri igrača u istoriji lige sa kvadrupl dablom &ndash; Hakim Olajdžuvom i Alvin Robertson. Robertson je sa sedmog mesta biran od strane San Antonio Sparsa i jedan je od najčvršćih igrača svih vremena. Jedan veliki brbljivac Redži Miler, otkrio je da je Alvin bio jedini igrač koga se plašio tokom karijere. Kada je pokušao da ga uvredi i da mu uđe u glavu na prvom susretu, Alvin ga je podmuklo, da niko ne vidi, udario laktom u pleksus. Nikada više nije pokušao da ga psuje. Kevin Vilis je za razliku od Barklija bio vrlo visoka četvorka. On je postigao oko 17 hiljada poena za svoju karijeru i 2003. godine bio je NBA šampion sa San Antonio Sparsima.Džon Stokton je biran jako kasno. On je došao sa univerziteta Gonzaga i Juta Džez ga je birala sa 16. pozicije. Stokton je najbolji asistent i najbolji kradljivac lopte u istoriji lige, jedan je od najboljih pik end rol plejmejkera takođe. Verovali ili ne, ali Stokton je toko svoje karijere propustio samo 22 utakmice. Kada je jednom prilikom vlasnik Jute napravio šalu rekavši kako je primetio Stoktona na treningu da se malo šetka, što je i razumljivo s obzirom na godine, on se toliko naljutio da ga je opsovao i ljutito napustio svlačionicu. Stokton se potom izvinio rekavši kako on nikada u životu nije zabušavao i ne planira sada da počne. Možda ovo i nije &quot;najdublja&quot; klasa koju smo ikada videli, ali je definitivno jedna od najboljih sa čak četiri igrača iz Kuće slavnih koji se smatraju za najbolje svih vremena, plus Alvin Robertson koji je na sebi svojstven način ispisao stranice NBA lige.U sličnoj situaciji je i NBA draft 2003. godine, kada su u ligu došle brojne sadašnje zvezde. Prvi pik je bio Lebron Džejms. Ohajovo &bdquo;čudo od deteta&ldquo; čije su se srednjoškolske utakmice prenosile na ESPN, momak koji je bio svetski poznata zvezda već u četvrtoj godini srednje škole. On je takođe bio vrlo talentovani NFL igrač i govorilo se da bi bio fantastičan tajt end, čak jedan od najboljih svih vremena. Lebron je sa Kavalirsima mučio sve žive na Istoku, da bi posle poraza od Orlanda u plej ofu napustio Kavse i otišao u Majami sa kojima je osvojio dve šampionske titule, a kasnije se vratio u Klivlend kako bi ispunio obećanje i doneo im titulu. Učinio je to na najneverovatniji način, kada su nadoknadili zaostatak od 3-1 u finalnoj seriji.Drugi pik je tada bio Darko Miličić. Darko je svojim neverovatnim fizičkim karakteristikama zapao za oko NBA skautima i prognozirala mu se velika karijera. Bio je strašno talentovan i mogao je mnogo toga, a tokom treninga pred draft zadivio je Peta Rajlija koji je Miličića stavio na prvo mesto na svojoj listi želja. Očekivalo se da on i završi u Majamiju, pošto su svi mislili da će Detroit birati Karmela Entonija, ali se to nije dogodilo. Pistonsi su tada imali Bena Valasa zbog koga Darko maltene da nije ni igrao i uz određene probleme koje je imao karijera mu baš i nije išla onako kako se očekivalo.Treći pik imali su Denver Nagetsi i oni su iskoristili povoljnu situaciju i doveli Karmela Entonija. Melo je uspeo u potpunosti da preobrati ekipu iz Kolorada i da tim od sam 16 pobeda dovede do konkurentne plej of ekpe. On je došao sa univerziteta Sirakjuz gde je kao najbolji igrač vodio tim do šampionske titule, kada su u finalu srušili Kanzas i velikog Roja Vilijamsa. Melo i Denver nije bila idealna saradnja zbog problema sa trenerom Džordžom Karlom koji je u svojoj autobiografiji izvređao Mela i saigrače, a nedavno je i priznao svoje greške i pričao da su mogli da učine mnogo, mnogo više.Sa četvrtog mesta su Toronto Reptorsi birali gospodina Krisa Boša. Boš je inače vrlo inteligentna osoba koja danas poseduje IT firmu i on je sjajan matematičar i programer, čak kaže da i sam kodira u slobodno vreme. Boš je u Reptorsima bio jako dobar, ali je ekipa bila jako slaba, pa se pridružio Lebronu Džejmsu i otišao u Majami Hit gde ih je čekao Dvejn Vejd, čovek koji je sledeći biran. Pet Rajli je želeo Darka Miličića, ali je želeo i Dvejna Vejda. Vejd je na Marketu bio fantastičan igrač i svojim vrlinama je zadobio pažnju Peta Rajlija. Kada je Vejd izabran očekivalo se da se Hit izgradi oko njega i da to bude tim za najviše domete, što se i desilo. 2006. godine je Majami postao NBA šampion, a Dvejn Vejd je postao MVP finala i dosta se govorilo o tome koliko njegova igra podseća na igru čuvenog Majkla Džordana. Posle je Vejd još dva puta bio NBA šampion, ali više nije bio MVP finala. Na ovom draftu su birani još i Kris Kejman, Kirk Hajnrih, Ti Džej Ford, Nik Kolison, Dejvid Vest, Saša Pavlović, Žarko Čabarkapa, Slavno Vraneš, Zoran Planinić, Boris Dijao, Karlos Delfino, Trevis Autlo, Kendrik Perkins, Džejson Kapono, Leandro Barbosa, Džoš Hauard, Zaza Pačulija, Mo Vilijams...Za kraj ćemo samo kratko spomenuti još tri draft generacije: Onu 1985. godine, kada je posle čuvene teorije zavere u Njujork Nikse stigao Patrik Juing, a na draftu je bio i čuveni &quot;X Man&quot;, Ksejvijer Mekdenijel, kao i Čarls Oukli, Kirs Malin, Detlef Šremp, Karl Meloun, Džo Dumars, Ej Si Grin, Teri Porter, ali i Džon &quot;Hot Rod&quot; Vilijams. Dve godine kasnije smo videli Dejvida Robinsona kao prvog pika, zatim Skotija Pipena koga je Sijetl te noći trejdovao u Čikago, Keni Smit, Kevin Džonson, Horas Grent, Redži Miler, Tajron &bdquo;Magzi&ldquo; Bougs, Mark Džekson, Redži Luis, ali i Šarunas Marčiulionis. Poslednja je ostala nešto &quot;svežija&quot; generacija, ona iz 2008. godine, kada je Derik Rouz bio prvi pik i potom postao najmlađi MVP ikada. Drugi pik je bio Majkl Bizli, pa treći Ou Džej Mejo, koji je slavu stekao u Memfisu, a sada je suspendovan zbog narkotika. Iza njega su bili Rasel Vestbruk, Kevin Lav, Danilo Galinari (izviždan od strane navijača Njujork Niksa), Erik Gordon, Džo Aleksander, Di Džej Ogastin, Bruk Lopez, Džerid Bejles, Robin Lopez, Roj Hibert, Džavejl Megi... Ove generacije nisu ređane od najjače ka najslabijoj već su jednostavno nabrajane. Ukoliko smatrate da smo nekoga zaboravili, slobodno nam javite u komentaru. Ko vam se najviše dopada? Stefan Nikolić