"Mangupi" su, izgleda, i dalje tu

Fudbalska reprezentacija Srbije je doputovala u Lavov, gde će u petak odigrati utakmicu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo sa nacionalnom selekcijom Ukrajine.Iako je na konferenciji za medije održanoj po okupljaju reprezentativaca selektor Mladen Krstajić rekao da je cilj da se ne izgubi, tokom jednočasovnog leta iz Beograda ka &ldquo;ukrajinskom Pragu&rdquo;, odzvanjala je izjava Mijata Gaćinovića, data na beogradskom aerodromu. &ldquo;Nadamo se da ćemo se vratiti sa što boljim rezultatom, sa sva tri boda&rdquo;, naveo je vezni fudbaler Ajntrahta, uoči duela sa težinom većom od one koju bi nosila &ldquo;obična&rdquo; kvalifikaciona utakmica. Susret sa timom selektiranim od strane legendarnog Andreja Ševčenka stiže u momentu procvata srpskog fudbala, ali na individualnom nivou, i svojevrsnog deficita kvaliteta u redovima protivničkih ekipa. Možemo se iskoristiti krilaticom da &ldquo;danas svi igraju fudbal&rdquo;, ali to ne bi moglo da bude opravdanje za izdanje Ukrajine protiv Luksemburga, koji je savladan autogolom u poslednjim trenucima utakmice, niti momenat za brigu srpske selekcije. Naprotiv. Srpski fudbaleri su u minuloj klupskoj sezoni demonstrirali svoje mogućnosti i od njihovih partija su uglavnom zavisili ishodi utakmica. Prvi među jednakima u tome su bili Dušan Tadić i Luka Jović ko kojima su u prošlosti stručna i &quot;stručna&quot; mišljenja bila oprečna.Do, recimo, sadašnjeg trenutka, jer - prvi je uništio Real Madrid, a drugi je izabran da učestvuje u ponovnom stvaranju nečega dobrog na stadionu Santjago Bernabeu. To se vidi, gleda, pamti, prati i vrednuje. Da, razlika između klupskog i reprezentativnog nivoa takmičenja je ogromna i da, nijedan od njih nema ulogu u nacionalnoj selekciji koju je imao u svom klubu i, ključno da, individualni uspesi ne mogu da budu primarna stvar u ekipnom sportu. Ali, sve to što su uradila njih dvojica, pa dalje redom gotovo svi igrači sa Krstajićevog spiska, vredi napomenuti još jednom, gotovo svi, može da pruži dovoljno dobar odgovor na pitanje &ldquo;hoće li se jednom dogoditi nekakvo primirje u srpskom fudbalu?&rdquo; Idealni momenat za to je upravo utakmica u Lavovu, gde se dva dana pred utakmicu gotovo ne primećuje da će nešto veliko da se desi, a i izveštaji o navodnom &ldquo;pojačanom obezbeđenju oko reprezentacije Srbije&rdquo; su dobili publicitet bez nekog realnog osnova. O tome svedoči i više nego pristojan, pomalo zbunjujuć momenat kada su se na izlazu sa aerodroma u ukrajinskom gradu &ldquo;susrele&rdquo; opreme jedne i druge reprezentacije. &ldquo;I ovi su sad stigli?!&rdquo;, prokomentarisao je član stručnog štaba Nikola Žigić, praveći društvo ekipi iz medicinskog sektora, Viktoru Bujoševiću i Slobodanu Brankoviću, u iznošenju opreme sa aerodroma.Nedugo zatim je dobio iznenađujuće pitanje od jednog dečaka. &ldquo;Da li si ti fudbaler, poznato mi je tvoje lice?&rdquo;, upitao je Žigića momak sa spremnom hartijom i hemijskom. Treba verovati da je nekada ubojitom golgeteru bilo mrsko da &ldquo;ubije&rdquo; razdraganost mladom Ukrajincu i da objašnjava kako je to bio u prošlom životu, a sada je nešto drugo, pa je onako drugarski ispalio jedno podruže &ldquo;jessss&rdquo; i ostavio autogram. Takva reakcija dvometraša koji je sat vremena sedeo u avionu, u kom su sedišta predviđena za osobe niže od njega bar dvadesetak centimetara, odaje utisak dobre i kvalitetne atmosfere u timu i daje na znanje da su &ldquo;mangupi&rdquo; još tu. Ipak, vremena za mangupiranje je sve manje jer je meč sa Ukrajinom možda i najozbiljniji trenutak ove generacije dosad. Sezone su gotove, jasno je da ima zasićenja, umora i razmišljanja o odmorima i novim klubovima, jasno je i da imperativ za donošenje sva tri boda u Beograd nije nametnut, ali će u Lavovu biti važnije od svega videti da svi mogu sve svoje interese da povežu u jedan, da sve svoje lične kvalitete učine komplementarnim i da sve ono dobro što su uradili za sebe, krunišu najboljim izdanjem &ndash; za sve. Spasoje Veselinović