Stevović za B92: S onim što imamo, rezultati su nam odlični

Da bi skijanje u Srbiji postalo popularno, potreban je ili neki skijaški Novak Đoković ili da se u ovaj sport uloži više novca. Verovatnija je ova prva varijanta, čega je svestan i mladi srpski olimpijac Marko Stevović.Za momka koji je 22 godine tek napunio, to je bilo dragoceno iskustvo. Zna da ispred sebe ima još mnogo godina napretka - ukoliko se, narodski rečeno, dotle "izgura".Stevović je u Pjongčangu bio 45. u veleslalomu, 46. u super veleslalomu, 51. u spustu, dok je u kombinaciji bio bez plasmana.Mogao je bolje i biće bolji ako bude bilo sreće i malo više novca. Neke druge nacije poput Slovenaca, imaju i dužu skijašku tradiciju, ali i daleko bolju infrastrukturu za razvoj skijaškog sporta. &quot;Rekli ste da su Slovenci u prednosti. Slažem se ali pre svega jer su geografski dobro postavljeni i blizu su centralnih dešavanja u skijaškom svetu, odnosno Austriji. Bliže su dešavanjima, ali imaju i iskustvo i tradiciju. Mi se trudimo da popravimo saradnju sa domaćim ski centrima da bismo mogli tamo da treniramo, jer priprema terena i priprema staze je jedna čitava stvar za sebe. Tako da smo na kraju primorani da idemo u Austriju gde se pripremaju za Svetski kup skijaša, gde je podloga zaleđena, a to ne odgovara turistima. Iz tog razloga putujemo, da probamo različite terene i podloge&quot;, počinje Stevović priču za B92. Skija više od 15 godina. Počeo je kao dete na Kopaoniku, a sada to radi tokom cele godine. Zimi njega i ostale skijaše možemo pronaći u nekom od srpskih ski-centara, dok je tokom leta duže na točkovima nego na skijama. &quot;Mi skijamo tokom cele godine, preko leta na glečerima. U pripremnom periodu smo deset dana do dve nedelje mesečno na putu, tako da stvarno nisam siguran koliko smo ukupno kilometara prešli za jednu sezonu. To su desetine hiljada kilometara na točkovima, primorani smo zbog velike količine opreme da tako putujemo&quot;, dodaje Stevović.&quot;Više od 20 dana smo bili u Koreji, iskustvo je neprocenjivo, sam događaj je toliko veliki. Kvalifikacija je sama velika stvar za sebe. Nisam hteo da se time zadovoljim u startu, već sam pristupao takmičenju kao da ću da pobedim da bih pokazao svoje maksimalne mogućnosti i pomerio svoje granice. Sa druge strane, istorija je imati srpske skijaše na startu spusta. Mi nismo imali ranije, a to je glavni događaj, olimpijski spust. Što se tiče alpskog skijanja to je najbolji 'event' za gledanje. Ceo svet je gledao a uslovi su bili odični, staze vrlo zahtevne, zanimljive. Vrlo dragoceno iskustvo&quot;, opisuje Stevović. Sa mnogima od najboljih skijaša na svetu je bio u kontaktu i veruje da samo nijanse prave razliku između onih na vrhu u odnosu na ostale takmičare. &quot;Bili smo jako blizu, u kontaktu sa najboljim svetskim skijašima i neki su i moji drugari, razmenjujemo iskustva. Što se njihovog skijanja tiče u poređenju sa našim, mislim da ono nije izgledalo mnogo drugačije ali nijanse su ono što pravi razliku. Oprema, materijal, priprema skija. Ljudi imaju po nekoliko servisera. To je jedan svet drugačiji koji treba dosegnuti. Ja sam sređujem svoje skije, sam sam vozač i trener. Bez trenera sam ove godine, ali na taj način pomeramo granice, borimo se najbolje u uslovima koje imamo&quot;, kaže Stevović.&quot;Ostali se preko leta spremaju u Čileu i imaju mnogo veći broj dana na snegu u celoj godini. Ja recimo naberem ukupno oko sto dana, a oni imaju po dvesta, to je glavna razlika. Nema uslova da sebi obezbedimo takvu pripremu. Naravno, fizička priprema je veliki faktor i malo sreća. Iskustvo je takođe ono što donosi sreću&quot;, svestan je Marko, a svoju sreću bi tek mogao u dolazećim godinama da zaradi iskustvom. &quot;Alpska kombinacija je bila disciplina u kojoj sam imao najbolji rezultat, na kraju sam bio blizu tog 30. mesta što je finale ski sporta i svi koji prate skijanje znaju šta znači taj broj. Bio sam blizu cilja i pokazao sam sebi da mogu. Imao sam povredu, odbila se kapija od poda. Ne dešava se često, ali desilo se tada, šta da se radi, to je sport&quot;. Planira da učestvuje pod zastavom Srbije na još dva ili tri olimpijska ciklusa, očekuje da će napredovati, ali... &quot;Ukoliko obezbedim finansiranje, očekujem da za vreme narednog olimpijskog ciklusa izuzetno napredujem, da se popravim i dostignem taj nivo. Za četiri godine ću biti na vrhuncu svojih fizičkih mogućnosti, pa bi to mogao da bude i vrhunac moje karijere. Posle toga sigurno još dva olimpijska ciklusa, s obzirom na to da pobednik ima 35 godina, obojica šampiona&quot;.Na pitanje da li za tri ciklusa uz postepen napredak možemo očekivati i neku medalju Stevović kaže da treba 'izgurati' do tada. &quot;Naći podršku, bez toga ništa. Samo jedna sezona je izuzetno skupa&quot;, kaže Stevović. Delegacija Srbije u Pjongčangu brojala je samo četvoro ljudi. Uz Stevovića su tu bili Nevena Ignjatović, Marko Vukićević i Damir Rastić. Kako Marko kaže 'mala, ali probrana ekipa'. &quot;Amerikanci i Kanađani su bili ogromne delegacije, po trista ljudi u svim sportovima i mnogo su medalja uzeli. A nas je bilo četvoro. Mala, ali probrana ekipa. Pooštrili su kriterijume, imali smo kvotu odnosno poziv za još nekoliko mesta, ali su postojali ti unutrašnji kriterijumi koje sportisti nisu zadovoljili&quot;, kaže Stevović. Srbija bi na sledećim Zimskim olimpijskim igrama mogla da ima više ljudi jer sportisti imaju potencijala, ali nemaju uslova. Marko stoga nije optimista, ali se svi nadamo suprotnom. &quot;Hoćemo li na sledećim igrama imati više ljudi? Mogli bismo, imamo potencijal za to. Recimo da je skijanje za sada sa najboljim rezultatima koje smo imali. To je sigurno Ali nažalost, uslov i situacija u sportu nije baš obećavajuća. Ne mogu da se pohvalim da ja lično imam neku snažnu podršku jer sam do ovoga stigao potpuno sam. Objasnio sam već kako izgleda moja sezona da sam se sam vozio do treninga. Do ozbiljno rezultata se tako ne može stići. Mislim da smo uradili odlično sa onim što imamo, na to možemo sami da budemo ponosni. Pitanje je koliko će ljudi iz spoljašnjosti to prepoznati&quot;, zaključuje mladi srpski skijaš.